Европска унија је међународна организација која је прошла дуг пут од оснивања прве
организације претече Европске уније до њеног данашњег изгледа. То је пут од Европске
заједнице за угаљ и челик, преко Европске економске заједнице, па све до данашњег
изгледа Европске уније, који је праћен великим бројем међународних уговора, проширења
заједница, касније и Уније, структурних промена, великих успона, али и великих криза.

Од свог настанка, па до данашњих дана, Европска унија је расла и развијала се

Оно што је

почело   као   шесточлана   организација   за  слободну   трговину   индустријским   сировинама,
развило   се   у   јединствену   унију   унутар   чијих   чланица   је   омогућено   слободно   кретање
људи, роба, услуга и капитала. Њени грађани се служе заједничком валутом,а чланице
остварују јако блиску сарадњу у правним,полицијским,одбрамбеним и спољнополитичким
питањима.Од   заједнице   која   је   изградила   Европу   из   пепела   након   Другог   светског
рата,прерасла је у унију са преко 494 милиона становника, са највишим бруто друштвеним
производом на свету.

Европска унија ствара јединствено тржиште путем система закона

који се примењује у свим државама чланицама,што гарантује слободан проток људи, роба,
услуга и капитала. Она задржава заједничку трговинску политику, пољопривредну
политику и политику у области рибарства и регионалног развоја.

диктатори Франко и Салазар. Европска заједница им је помогла да се ослободе
сиромаштва и диктатуре замене истинском и стабилном демократијом.

Ових дванаест земаља уговором у Мастрихту (1992.) ствара Европску Унију. Од

тада, десила су се још три проширења. 1995 године Европској унији се придружују
Шведска, Финска и Аустрија. 2000. Године дошло је до потписивања уговора у Ници, по
коме је Европска унија функционисала до усвајања уговора из Лисабона 2007. године, чија
је ратификација завршена 2009. Године. Од усвајања уговора из Нице десила су се још два
проширења, маја 2004. Године Европској унији приступа 10 држава, од којих су осам
бивше социјалистичке државе источне и средње Европе (Чешка Република, Словачка,
Мађарска, Словенија, Естонија, Летонија, Литванија, Кипар, Малта и Пољска), такозвано
историјско проширење, и 2007. Године, када пуноправне чланице Европске уније постају
Бугарска и Румунија.

Државе кандидати за чланство у Европској унији су: Хрватска (датум приступања

01.06.2013.), Турска, Бивша Југословенска Република Македонија, Србија, Црна Гора и
Исланд.

Морам нагласити да је унутар Европске уније приметна бојазан од даљег

проширења након последња два проширења, зато што је Европка унија имала доста
проблема да прилагоди своје функционисање толиком броју чланица, као и зато што
земље кандидати имају доста својих проблема које би унеле у ЕУ, свака на свој начин.

Србија има територијални проблем, проблем са Косовом и Метохијом, и док он не буде
решен не постоји спремност унутар ЕУ за пријем Србије. Македонија има проблем са
Грчком, која блокира даље европске интеграције Македоније, око имена те земље. На
Турску многе европске земље гледају неблагонаклоно, што због структуре њеног
становништва, што због моћи те земље, која би, у случају да постане члан ЕУ, била трећа
највећа сила унутар Уније.

1993. године у Копенхагену је одржан састанак Европског савета, на коме су

дефинисани услови које свака држава претедент на чланство у ЕУ мора испунити.

Свака европска држава која поштује начела слободе, демократије, људских права и
владавине права може затражити чланство у ЕУ.

Услови за чланство у ЕУ су следећи:

Стабилност институција државе кандидата, које осигуравају демократију, правну
државу, те поштовање људских и мањинских права.

Успостављање тржишне економије у држави кандидату

http://www.bgcentar.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=281:eu-u-800-reci-link-5&catid=83

Приступљено: 16.12.2012. у 17:44h

Способност фирми у држави кандидату да издрже конкуренцију на слободном
европском тржишту

Способност преузимања обавеза које произилазе из чланства, укључујући
спровођење циљева политичке, економске и монетарне уније.

Ови услови су познати као Копенхашки услови. Да би нека држава постала

пуноправна чланица ЕУ, прво мора поднети молбу за чланство Савету ЕУ, коју прати
захтев за оцену усклађености у односу на критеријуме из Копенхагена (усклађеност у
смислу удовољавања те државе политичким, економским и правним критеријумима
ЕУ). Молби за пуноправно чланство обично претходе потписивање и ратификација
уговора о придруживању. Након тога Савет ЕУ тражи мишљење Европске Комисије,
која   о   молби   за   чланство   даје   своје   мишљење   које   није   обавезујуће,   а   може   бити
позитивно или негативно. Уколико је мишљење позитивно, Комисија даје препоруку
Савету   ЕУ   да   започне   преговоре   о   пуноправном   чланству   са   том   државом.     Пре
отпочињања преговора између ЕУ и земље кандидата спроводи се поступак током којег
се   унутар   законодавства   поједине   земље   кандидата   утврђују   подручја   која   треба
ускладити   са   законодавством   ЕУ,   те   до   које   мере   је   потребно   прилагођавање.   Тај
поступак   заједно   спроводе   држава   кандидат   и   Европска   комисија.Савет   ЕУ   доноси
одлуку о отпочињању преговора. Преговори се састоје из 32 поглавља. Након што се
заврше   преговори   о   сваком   поглављу   понаособ,   израђује   се   нацрт   уговора   о
приступању, који мора одобрити Савет ЕУ и Европски парламент. Да би ступио на
снагу, уговор мора бити ратификован од стране свих држава чланица ЕУ и од државе
кандидата.

4. Институције

Европска   унија   се,   вероватно,   може   описати   као   заједница   држава   заснована   на
елементима различитих модела. Она није унитарна држава јер је чине многобројне
државее   чланице   које   већину   надлежности   држи   у   својим   рукама.Функционисање
Европске заједнице остварује се кроз извршавање одређених задатака које обезбеђују
њени органи:Европски парламент, Европски савет, Савет министара, Комисија, Суд
правде   и   Финансијски   суд.   Уговор   о   оснивању   европске   заједнице,   прописује
надлежност сваког од ових органа.

Европска унија има неколико институција:

Европски парламент (785 чланова)

Савет Европске уније или Савет министара (27 чланова)

Мирослав Прокопијевић,„Европска унија – Увод“, Службени гласник 2009. Стр.58.

http://ceppei.ba/bos/index.php?option=com_content&view=article&id=308:o-uslovima-prikljuenja-u-

eu&catid=51:korisni-tekstovi&Itemid=49

16.12.2012. у 18:26