Интегрални пројектни рад

***********

С а д р ж а ј:

***********

1. Увод....

.............

.................

.............

.............................

....

................

......

....

....................2

2. Ревизорско окружење............................................................................

.............

.......

...

..........2

2.1. Финансијски извештавање у тржишној привреди............................................................2
2.2. Значај и улога савремене независне ревизије.................................................

.........

..........4

2.3. Јавна улога независног ревизора........................................................................................6
2.4. Општеприхваћени стандарди ревизије..............................................................................7
3. Планирање и менаџмент процеса ревизије.....................................................................

.......

...8

3.1. Циљеви ревизије, ревизорски докази и радни папири.....................................................8
3.2. Прихватање ревизорског ангажмана и планирање процеса ревизије........................

....

3.3. Материјалност, ризик и почетна стратегија ревизије......................

...............

................ 10

3.4. Систем интерне контроле и процена контролног ризика ..............................

.......

.........11

3.5.Детекциони ризик и поступци суштинских провера......

....

............................

.........

.13

4. Ревизија пословних циклуса билансних позиција.................................................................14
4.1. Ревизија основних средстава и нематеријалних улагања...........................

...

.......

........14

4.2. Ревизија циклуса продаје и прихода.........................................

...........

.............................15

4.3. Ревизија циклуса набавке и расхода......................................

......

.................

......

..............16

4.4. Ревизија залиха...................................................................................

.......

.........................17

4.5. Ревизија капитала, дугорочних кредита и дугорочних резервисања...................

.....

....17

4.6. Ревизија активних и пасивних временских разграничења.....................................

......

..19

4.7. Додатна провера прихода и расхода.........................................

...

........................

........

.....19

5. Комлетирање процеса ревизије и извештавање........................

.......

.......................

......

..........20

5.1. Комлетирање процеса ревизије....

.........

........

.........

....................

..............

...........................20

5.2. Стандардни извештаји о ревизији.................................................

.....

..............

.....

............21

5.3. Модификовани извештаји о ревизији....................

......

.........

......

.....

......

.......

................22

6. Закључак...................................................................................................................

...........

.......24

ЛИТЕРАТУРА...................

.....

............

........

...............

............

...................................................

...

....25

Интегрални пројектни рад Александра Фешиш 3ch/0006/10

Увод

У савременом пословном окружењу, веома је битно познавање феномена независне

ревизије, без које нема ни ефикасних финансијских тржишта на одређеном економском
простору. Ово је посебно значајно у условима глобализације економских, финансијских и
привредних токова, као и у условима снажне хармонизације (уједначавања)
рачуноводствене и ревизорске праксе на најширем – светском плану.

Савремена независна ревизија представља природни наставак, односно завршни

чин,   процеса   финансијског   извештавања;   процеса   који   почиње   са   евидентирањем
пословних   трансакција   и   догађаја,   а   наставља   се   презентирањем   компонената
финансијских   извештаја,   да   би   био   крунисан   чином   издавања   извештаја   независног
ревизора са изражавањем мишљења и томе да ли су компоненте финансијских извештаја у
свему презентиране у склату да дефинисаним оквиром за финансијско извештавање.

2. Ревизорско окружење

2.1. Финансијско извештавање у тржишној привреди

Рачуноводство и финансијско извештавање.

Рачуноводство је средство помоћу

кога меримо и описујемо резултате економске активности. Оно је начин на који пословни
људи дефинишу пословне циљеве, мере остварене резултате и проценјују остарене учунке.
Основна сврха рачуноводства је да доносиоцима одлука обезбеди информације корисне за
доношење виталних економских одлука.

Комплет финансијских извештаја се, по правилу, састоји из неколико посебних

компонената које на само неколико страница сумирају расположиве финансијске и
економске ресурсе, обавезе, остварени профит, као и трансакције са готовим новцем.

Прецизније, комплет финансијских извештаја, сходно одредбама IFRS, укључује:
1. Биланс стања, који приказује финансијску позицију фирме на одређени дан,

неутрошене економске ресурсе којима фирма располаже за будуће пословање, обевезе које
она има према другим ентитетима, као и висину његовог сопственог и позајмљеног
капитала.

2. Рачун добитка и губитка (или биланс успеха), који приказује профитабилност

бизниса у периоду за који се тај биланс саставља.

3. Биланс сопственог капитала или извештај о променана на капиталу и резервама,

који пружа аналитички преглед промена до којих је у обрачунском периоду дошло у
висини сопстевног капитала фирме

4. Биланс токова готовине, који приказује прилив и одлив готовине у истом периоду

за које састављен и биланс успеха.

5. Напомене и обелодањивања уз финансијске извештаје.

Финансијско извештавање и друштвено благостање.

Менаџменту фирме стоје на

располагању све информације које се креирају унутар организације. Међутим већи део
расположивих информација фирме се доставља и интересним групама изван фирме
(организације). У те „спољне” интересне групе спадају инвестистори, кредитори,

Интегрални пројектни рад Александра Фешиш 3ch/0006/10

3. Финансијски извештаји опште намене који укључују и биланс стања и биланс

успеха.

4. Дискреционо право и процена у рачуноводственом обухватању пословних

догађаја/трансакција.

5. обелодањивање у облику фуснота (напомена), као и саставни део финансијских

извештаја.

6. одложено признавање које је резултат рачуновоства историјског трошка (набавна

вредност).

7. начело опрезности у одмеравању износа за поједине позиције у финансијским

извештајима.

8. обавезност ревизије финансијских извештаја за јавна предузећа и она чије се

акције котирају на берзи.

Нови модел финансијског извештавања.

Специјални одбор AICPA за финансијско

извештавање   је   још   1994.   године   публиковао   извештај   под   насловом  „Унапређење
пословног извештаја”  – фокус потрошача, у коме се пледира за битне измене постојећег
модела   за   финансијско   извештавање.   Измене   се,   према   том   материјалу,   препоручују   у
следећим подручјима:

- проширење модела пословног информисања,
- побољшање финансијских извештаја,
- унапређење поступака ревизије,
- олакшано спровођење жељених измена, и
- трошкови и користи предложеног модела.

Проширење модела пословног информисања.

Елементи проширеног модела

пословног информисања:

Глобални циљеви и стратегија

(делокруг и опис делатности и имовине и утицај

гранске структуре на пословање).

Подаци о менаџменту и акционарима

(извршни директори, менаџмент, накнаде

за управљање, већински ационари и односи са повезаним субјектима).

Историјски подаци

(финансијски извештаји са адекватним обелодањивањем).

Менаџмент анализа историјских података

(анализа промена у финансијама,

пословању, подаци који се односе на учинке, укључујуци идентификовање и ефекте
кључних трендова из протеклог периода).

Перспективне (будуће, планиране) информације

(прилике и ризици,

укључујуци и оне које су резултат кључних трендова, планови менаџмента, упоређење
остварених пословних учинака са претходно обелодањеним очекиваним (планираним)
информацијама).

2.2. Значај и улога савремене независне ревизије

Дефиниција независне ревизије.

У самим Међународним стандардима ревизије

(МСР) не постоји посебна дефиниција термина ревизија. Али у оквиру МСР 200 (тач.2) се
прецизира   да   је   циљ   ревизије   финансијских   извештаја   да   омогући   ревизору   да   изрази
мишљење   о   томе   да   ли   су   финансијски   извештаји   припремљени,   у   свим   материјално
битним   аспектима,   у   складу   са   одређеним   оквиром   за   финансијско   извештавање.
Формулације   које   се   користе   за   изражавање   мишљења   ревизора   су:  „даје   истиниту   и

Интегрални пројектни рад Александра Фешиш 3ch/0006/10

објективну слику” или „правилно приказује, у свим битним аспектима”, што су
еквивалентни термини.

Много боља, а и много уопштенија дефиниција ревизије је она коју је дала

Америчка рачуноводствена асоцијација, а која гласи:  „Ревизија је систематичан процес
објективног   прибављања   и   оцене   доказа   који   се   односе   на   тврдње   о   економским
активностима и догађајима у циљу утврђивања степена повезаности између тих тврдњи и
унапред   утврђених   критеријума,   као   и   обавештавање   заинтересованих   корисника   о
резултатима те провере”.

„Анатомија” ове дефиниције ревизије, односно најважнији делови у овој

дефиницији   су:   ревизија   је   систематичан   процес,   ревизија   мора   да   буде   обављена
објективно,   прибављање   и   оцена   доказа,   тврдње   о   економским   активностима   или
докађајима,   степен   повезаности   између   тврдњи   и   унапред   утврђених   критерија,
извештавање о резултатима обављене провере.

Врсте ревизија.

Постоје три врсте ревизија, то су:

1. Ревизија финансијских извештаја (биланса),
2. Ревизија пословања,
3. Ревизија доследне примене закона и прописа.

Ревизија финансијских извештаја

Њен циљ је да установи да ли су биланси

припремљени у складу са важећим правилима за билансирање. Ову ревизију обично
врше фирме овлашћених јавних рачуновођа; а корисници извештаја о ревизији су
менаџмент клијента, инвеститори, банкари, финансијски аналитичари, владине
агенције и други.

Ревизија пословања

је испитивање пословања неког економског ентитета у циљу

мерења његових економских учинака. Ревизија пословања једног дела или целине
економског ентитета се обавља да би се проценила ефективност (делотворност,
продуктивност) и ефикасност (економичност) пословања.

Обављање ревизије доследне примене закона и других прописа

умногоме је

зависно од постојања података који се могу проверити и установљених критерија или
стандарда, као што су закони и регулатива, или политике и поступци у оквиру једне
огранизације.

Врсте ревизора.

Постоје две главне врсте ревизора: независни ревизори и интерни

ревизори. За разлику од њих, тзв. државни ревизори обављају и функције независног и
фунцкије интерног ревизора.

Интерни ревизори

Они су запослени у самим компанијама, а имају за примарни

циљ да врше процену ефективности и ефикасности за потребе менаџмента.

Екстерни ревизори

Екстерни или независни ревизори су или практичари

појединци или јавне рачуноводствене фирме које ангажују професионалне експерте за
пружање ревизорских услуга разним клијентима. Клијенти екстерних ревизора могу бити
профитне организације, непрофитне организације, владине агенција и појединци.

Државни ревизори.

Задатак државних ревизора се састоји у томе да врше ревизију

рада владе и њених агенција, коришћење буџета ДПЗ и друго односно да обављају
ревизију такозване опште и заједничке потрошње која у свим земљама има велики
проценат учешћа у друштвеном производу.

Услуге које пружа независни ревизор.

Независни ревизор пружа три врсте услуга:

1. Финансијску ревизију,

Душан С. Милојевић, Финансијска контрола и ревизија, Београд 2011. године, стр. 25

Интегрални пројектни рад Александра Фешиш 3ch/0006/10

одговорности ревизора, три стандарда који се односе на планирање, три стандарда који се
односе систем интерне рачуноводствене контроле, чак 11 стандарда који се односе на
доказе ревизије, три стандарда који регулише ослонац ревизора на резултат рада других;
закључци ревизије и извештавање (четири стандарда); специјалне области ревизије – два
стандарда и три стандарда који се односе на услуге сродне ревизији.

2.4. Општеприхваћени стандарди ревизије

Опште прихваћени стандарди ревизије (

GAAS

Стандарди ревизије представљају

опште смернице или упутства која ревизорима треба да помогну у извршавању њихове
професионалне и законске одговорности приликом ревизије финансијских извештаја.
GAAS дефинишу профил ревизора као што су компетентност и независност, као и захтеве
за извештавање и прибављање адекватне врсте и обима ревизорских доказа.

Детаљна садржина

GAAS

стандарда.

А) Општи

GAAS

стандарди.

1.) Ревизију може да врши само лице или лица која имају одговарајућу практичну обуку и
умешност ревизора.
2.) У извршавању свих додељених задатака ревизор или ревизори мораду да одрже
духовну (менталну) независност.
3.) Ревизор је дужан да планира и обави ревизију и припреми извештај о ревизији са
дужном професионалном пажњом.

Б) GAAS

стандарди за обављање ревизије.

1.) Рад ревизора треба да буде адекватно планиран, а рад неискусних чланова тима, ако их
има, треба да буде предмет посебног надзора.
2.) Треба правилно да се проучи и оцени систем интерне контроле и на основу тога одреди
врста, време и обим провера које треба обавити.
3.) Потребне компетентне доказе ревизије треба прибавити путем инспекције, посматрања,
распитивања и потврђивања, да би се обезбедила поуздана основа за изражавање
мишљења о финансијским извештајима који су предмет ревизије.

Ц) GAAS

стандарди за извештавање.

1.) У извештају о ревизији треба навести да ли су финансијски извештаји сачињени у
складу са Општешрихваћеним рачуноводственим принципима.
2.) У извештају и ревизији треба изнети оне околности у којима ти принципи нису били
конзистентно примењени у текућем односу на претходни период.
3.) Информативна обелодањивања у финансијским извештајима треба сматрати
адекватним и довољним, осим уколико се у извештају о ревизији јасно не наведе супротно.
4.) Извештај о ревизији треба да садржи било мишљење о финансијским извештајима,
узетим као целина, било тврдњу да мишљење не може да се изрази. Кад мишљење не може
да се изрази (о билансима), треба навести јасне разлоге за то.

Грешке и незаконите радње.

Под термином грешке се подразумевају ненамерне

радње и поступци особља клијента које резултирају у нетачном исказивању неких
позиција у билансу.

Под термином незаконите радње или проневере се подразумевају оне радње и

поступци особља клијента које су намерне и напред планиране. Саме незаконите радње се
јављају у два посебна облика и то као кривотворено финансијско извештавање и