1)Pojam ekonomije?
Pojam “Ekonomija” potice od grcke reci iokos (kuca) I nomos (pravilo), tako da se njeno
prvobitno znacenje moze odrediti kao vestina upravljanja domacinstvom.
2)Oskudnost resursa?
Oskudnost resursa znaci da je moguce ponuditi samo manju kolicinu necega od one kolicine koju
bi pojedinci zeleli da imaju. Zbog oskudnosti resursa ljudi su prinudjeni da stalno vrse izbor jer
nisu u mogucnosti da zadovolje svoje zelje I potrebe.
3)Ekonomska nauka?
Ekonomska nauka analizira kako treba koristiti retke I ogranicene resurse u nekom drustvu da bi
se proizvodila dobra I vrsila njihova raspodela izmedju razlicitih grupa ljudi, sa ciljem da se
optimizira pozitivna razlika izmedju ostvarenih rezultata I troskova.
4)Zadatak ekonomske nauke?
Zadatak ekonomske nauke je da glavnim ekonomskim akterima pruza moguca teorijska
objasnjenja I resenja ekonomskih problema sa kojima se oni svakodnevno suocavaju I da
doprinose ostvarivanju brzeg I stabilnijeg ekonomskog razvoja I blagostanja ljudi.
5)Najosnovniji zadaci ekonomske nauke su:
1.Ekonomija pita sta kako I za koga proizvoditi
2.Ekonomija je znanje izbora
3.Ekonomija proucava trgovinu izmedju drzava
4.Ekonomija je vestina privredjivanja
5.Ekonomija omogucava sagledavanje uslova kako ostvariti maksimalne rezultate uz minimalna
ulaganja
6)Ekonomska nauka se deli na:
1.Mikroekonomiju
2.Makroekonomiju
7)Mikroekonomija?
Mikroekonomija je ekonomska disciplina koja proucava kako domacinstva I preduzeca donose
ekonomske odluke I kako medjusobno deluju na pojedinim trzistima. Mikroekonomija je
usmerena na individualne osluke ekonomskih subjekata.
8)Makroekonomija?
Makroekonomija predstavlja granu ekonomske nauke koja se bavi analizom ponasanja
celokupne privrede, proucavajuci medjusobne odnose proizvodnje, prihoda, zaposlenosti, cena I
drugih ekonomskih varijabli.
9)Nastanak makroekonomije?
Vezuje se za poznatog americkog ekonomistu Ozuna Majnarda Kejnza.
10)Kejzijanska revolucija?
Vezuje se za najtezu ekonomsku krizu koja je pogodila kapitalizam (1929-1933) poznata pod
nazivom velika ekonomska kriza ili velika depresija.
11)Nastanku makroekonomije kao posebne ekonomske discipline doprinele su:
1.Doslo je do identifikacije privrednih ciklusa kao obnovljivih ekonomskih fenomena.
2.Napredak ekonomske statistike koja je pocela da sakuplja I sistematizuje agregatne podatke
koji su pruzali podlogu za makroekonomska istrazivanja.
12)Klasicna ekonomska skola?
Stajala je na stanovistu da trzisne snage same po sebi sprecavaju nastanak dubljih kriza I ozbiljnu
nezaposlenost. Trziste je posmatrano kao samoregulisuci system u kojem potpuna konkurencija
void system ka ravnotezi.
13)Kejnzijansi?
Njihova glavna tvrdnja je bila da trzisni system ne moze biti samoregulisuci tj. Da “nevidljiva
ruka” trzista nije u stanju da garantuje nizak nivo nezaposlenosti I visok nivo prozivodnje.
14)Privredni ciklus?
Nastanak velike ekonomske krize pocinje da se posmatra kao nesto sto moze da se regulise, a
veliki broj ekonomista pocinje da prihvata stav da monetarna I fiskalna politika mogu I treba da
se koriste kao instrumenti za promenu agregatne traznje, kako bi se osiguralo povecanje nivoa
prozivodnje I nezaposlenosti.
15)Stagflacija?
Istovremeno nastanak stagnacije (niskog ili negativnog rasta proizvodnje I visoke
nezaposlenosti) I visoke inflacije.
16)Najznacajniji kriticari Kejnzijanizma I predstavnici starih ideja klasicne skole:
1.Milton Friuman
2.Robert Lukas
17)Monetarizam?
Reafirmisu stare ideje das u trzisne privrede samoregulisuce, da je aktivisticka ekonomska
politika nepotrebna I da je stabilna ponuda novca osnova stabilnog funkcionisanja privreda, sto
iskljucuje aktivnu ulogu drzave u smislu njenog uticaja na cesto menjanje ponude novca.
18)Novoklasicna ekonomija?
Smatrali su da je kejnzijanizam nespojiv sa racionalnim ocekivanjima koja pojedinci I firme
formiraju u pogledu predvidjanja buducih ekonomsskih dogadjaja, a upravo su ta ocekivanja
osnovni razlog sto promene u ekonomskoj politici imaju mnogo stabilniji efekat na
funkcionisanje privrede nego sto su to predvidjali kejnzijanci.
19)Nove ekonomske teorije su:
1.Teorija realnih privrednih ciklusa
2.Teorija ekonomije ponude
31)Beskonacan nagib
SLIKA
Beskonacan nagib pokazuje da je vrednost varijable na horizontalnoj osi ista, bez obzira na
vrednost varijable koja je prikazana na vertikalnoj osi.
32)Nacionalna ekonomija?
Nacionalna ekonomijaa je primenjena makroekonomska disciplina koja se prevashodno bavi
proucavanjem celine privrede na prostoru drzave. Istrazuje stanje I promene u
makroekonomskim agregatima, uslove koji ih odredjuju, te medjusobnim odnosima sektora i/ili
regiona osnosno pojedinacno ili razlicito grupisanim prema celini.
33)Nacionalna ekonomija se bavi izucavanjem:
1.Osnovnih makroekonomskih agregata
2.Privrednog rasta I razvoja nacionalne privrede
3.Strukture I nacini funkcionisanja privrede
4.Razvojnih potencijala I ekonomskih problema sa kojima se privreda suocava.
34)Kvantitet I kvalitet privrednog razvoja?
Istrazivaju se u privrednom rastu, odnosno u promenama proizvodnje structure privrede.
Struktura privrede je uslovljena stepenom razvijenosti podele rada u njoj.
35)Profesor T. Djuric navodi neka od najvaznijih pitanja na koja odgovore treba da pruzi
nacionalna ekonomija kao primenjena makroekonomska disciplina:
1.Kakva je ekonomska stvarnost nase zemlje?
2.Zasto je ona takva?
3.Koji su najvazniji izvori ekonomskog rasta I potencijali razvoja Srbije?
4.Zasto u Srbiji ima toliko nezaposlenih ljudi?
5.Kako je zemlja dospela u problem spoljnjeg duga?
36)Bruto domaci proizvod?
Predstavlja vrednost svih finalnih dobara I usluga proizvedenih u jednoj zemlji u odredjenom
vremenskom period. Samo proizvodnja finalnih dobara I usluga ulazi u sastav BDP.
37)Bruto nacionalni proizvod?
Obuhvata vrednost finalnih dobara I usluga proizvedenih unutar ili van granica jedne zemlje
tokom jedne godine, cijom prodajom stanovnici te zemlje ostvaruju dohodak.
38)Indeks ljudskog razvoja?
Je agregatni pokazatelj koji izrazava prosecna dostignuca zemlje u tri osnovne dimenzije
ljudskog razvoja: dug I zdrav zivot, znanje I pristojan standard.
39)Indeks ljudskog razvoja obuhvata sledece pokazatelje:
1.Ocekivanu duzinu zivota
2.Godine skolovanja
3.Pismenost odraslih
4.Dohodak po glavi stanovnika
40)Drugi socijalno-ekonomski indikatori:
1.Razvojni indeks
2.Fizicki kvalitet zivota
41)Razvojni indeks?
Je konstruisan od strane institute za istrazivanje drustvenog razvoja UN I u svoj sastav ukljucuje
16 strukturnih indikatora (9 drustvenih I 7 ekonomskih).Sastavni delovi ovog indikatora su:
1.Prosecan broj clanova domacinstva po jednoj osobi
2.Dnevna potrosnja namirnica zivotinjskog porekla po stanovniku
3.Poljoprivredna proizvodnja po radniku
42)Fizicki kvalitet zivota?
Kao jedan od najpoznatijih drustvenih indikatora razvoja, predstavlja sinteticki izraz sledece tri
varijable:
1.Ocekivanje duzine zivota kod jednogodisnjaka
2.Smrtnost dece
3.Pismenost
43)Komponenti BDP?
Y=C+I+G+NX
Y-BDP
C-potrosnja
I-investicija
G-drzavna potrosnja
NX-neto izvoz
Y=C+I+G-NX Kada domacinstva kupuju dobara iz inostranstva dolazi do smanjenja domaceg
neto izvoza, ali posto istovremeno I povecavaju potrosnju, investicije ili drzavna potrosnja, ova
transakcija nema uticaj na vrednost BDP.
44)Potrosnja?
Predstavlja zbir izdataka domacinstva na kupovinu dobara I usluga kojima se podmiruju ljudske
potrebe. Ona obuhvata izdatke domacinstva na potrosnju trajne robe I razlicite vrste usluga.
45)Investicija?
Predstavlja jos jedan od sastavnih elemenata BDP. Investicija predstavlja upotrebu jednog dela
BDP za zamenu I povecanje osnovnih zaliha sirovina, nedovrsene proizvodnje I gotovih
proizvoda u privredi. Investicija obuhvata kupovinu proizvodne opreme, zaliha I gradjevinskih
objekata.
46)Drzavna potrosnja?
Obuhvata izdatke na kupovinu dobara I usluga od strane drzave tj. Njenih organa. Da bi drzava
mogla da trosi ona mora da ima prihode. Dve vrste oporezivanja po osnovu kojih drzava formira
prihod:1.Direktni porezi-oporezivanje razlicitih oblika dohotka
2.Indirektni porezi-predstavljaju poreze na potrosnju
