Testovima toksičnosti  podvrgavaju se različite vrste biljaka i životinja. Obično su to procesi u
kojima se statistički dobro izabranoj i dobro definisanoj grupi životinja ispitivana stvar daje u
različitim dozama, pri čemu se prate učinci. Iz skupa ovih procesa se može zaključiti kada će se
kod određenog broja životinja pojaviti prvi simptomi nekog delovanja ispitivane stvari, kada će
se kod određenog broja životinja postići maksimum nekog od učinka, kada će određeni broj
životinja   uginutu   zbog   delovanja   ispitivane   stvari   itd.   Rezultati   takvih   istraživanja   često   se
prikazuju krivom doza-odgovor. Na apcisu se obično nanosi doza a na ordinatu intezite učinka
od 0 do 100 %. Kod krive je posebno važan njen nagib jer pokazuje koliki je raspon između prve
doze i one koje će izazvati potpuni učinak. U terapiji i toksikoligiji posebno je  povoljno ako je
nagib krive mali, tj. postoji veliki raspon doza (Slika 1. )  Treba upozoriti na nekoliko tačaka  na
krivoj.   Doza   kod   koje   se   efekat   počinje   pojavljivati,   izrazito   je   važna   za   utvrđivanje   doza
odnosno   koncentracije   sigurnosti.   Ta   je   doza   temelj   za   izračunavanje   MDK(   maksimalna
dozvoljena koncentracija) i dobija se deljenjem sa faktorima sigurnosti. Tako se dobija doza ili
koncentracija   kod   koje   se   s   velikom   sigurnošću   neće   pojaviti   štetan   efekat.   Sledeca   tačka
označava   dozu   polovičnog   učinka   LD

(doza koja prouzrokuje mortalitet 50% testiranih

organizama,   procenjena   na   osnovu   grafički   ili   kompijuterski   dobijene   srednje   vrednosti).
Konačno,   tačka   u   kojoj   kiva   dostiže   maksimum   važna   je   jer   znači   potpuni   efekat   I   dalje
podizanje doze nema efekta. Međutim, u toksikologiji je maksimalni efekat smrt pa se iz nje
mogu   dobiti   različiti   podaci   vazni   za   ocenu   otrova   I     njegove   efekte   toksičnosti.   Treba
napomenuti da se smrtnost moze izraziti I  na drugi način, npr. Gausovom krivom.

( Plavšić i

Žuntar, 2006).

Slika 1. Dva slučaja krive doza-odgovor sa različitim nagibima (Plavšić i Žuntar, 2006)