SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
PREDUZETNIŠTVO
KLASTERI MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA
Seminarski rad iz preduzetništva
Klasteri malih i srednjih preduzeća
Page 2
S A D R Ž A J
1. UVOD……………………………………………………………………………………
3
2. MESTO I ULOGA MSP U EKONOMIJI – KLASTERI KAO NOSIOCI RAZVOJA
4
3. KLASTERI KAO MODEL PODSTICANJA RAZVOJA MSP……………………….
5
4. VRSTE I KARAKTERISTIKE KLASTERA…………………………………………..
6
5. PRIMERI FORMIRANJA KLASTERA U ZEMLJAMA EU…………………………
8
6. KLASTERI KAO KONKURENTNOST PRIVREDE…………………………………. 10
7. MOGUĆNOST RAZVOJA KLASTERA U SRBIJI…………………………………..
11
8. ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………… 14
9. LITERATURA………………………………………………………………………….. 15
Seminarski rad iz preduzetništva
Klasteri malih i srednjih preduzeća
Page 4
2. MESTO I ULOGA MSP U EKONOMIJI – KLASTERI KAO
NOSIOCI RAZVOJA
Sektor malih i srednjih preduzeća (MSP) i preduzetnika predstavlja sve značajniji segment srpske
privrede. Već nekoliko godina unazad ovi privredni subjekti su najefikasniji deo privrede u državi
i predstavljaju nosioce privrednog rasta i zapošljavanja. Uz strane direktne investicije, ovaj sektor
bi i u budućnosti mogao biti značajna poluga ekonomskog razvoja i osnovni kreator novih radnih
mesta.
Mada je sektor MSP-a najkonkurentniji deo privrede Republike Srbije, ipak značajno
zaostaje u odnosu na zemlje u okviru Evropske Unije (EU).
Negativne posledice svetske ekonomske krize odrazile su se i na poslovanje MSP-a u Srbiji.
Mala i srednja preduzeća, koja su najosetljivija na promene u poslovnoj okolini, suočila su se
sa padom tražnje, otežanom naplatom potraživanja, smanjenim investicijama, smanjenom
kreditnom sposobnošću i smanjenom likvidnošću, što je rezultiralo njihovim slabijim
položajem na tržištu.
2
Ova preduzeća karakteriše i odsustvo horizontalnih i vertikalnih veza,
odnosno ona nisu dovoljno povezana između sebe u različite oblike poslovnog udruživanja,
kao što su na primer klasteri, niti su dovoljno povezana sa velikim preduzećima i
multinacionalnim kompanijama u lance dobavljača. Saradnja i povezivanje preduzeća u
klastere, ali i institucionalna podrška klasterima svakako bi doprinela unapređenju
konkurentnosti ovog sektora i ukupnom razvoju privrede. Vlada Republike Srbije je 2008.
godine usvojila dokument pod nazivom
Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i
srednjih preduzeća za period od 2008. do 2013. godine,
u kome su definisani strateški ciljevi i
pravci razvoja MSP-a. Ovaj dokument se zasniva na tzv. „pet stubova“, koji predstavljaju
osnovne prioritete razvoja, a to su:
promocija i podrška preduzetništvu i osnivanju novih preduzeća,
razvoj ljudskih resursa za konkurentan MSP sektor,
finansiranje i oporezivanje MSP,
2
Ilić, M.,
Inkubatori i klasteri kao novi model razvoja malih i srednjih preduzeca u industriji, Ekonomski institut
Beograd, Beograd 2006
Seminarski rad iz preduzetništva
Klasteri malih i srednjih preduzeća
Page 5
razvoj konkurentskih prednosti MSP na izvoznim tržištima i
razvoj podsticajnog pravnog, institucionalnog i poslovnog okruženja za MSP.
3
Očekuje se da će uspešna primena ove strategije doprineti, pre svega, stvaranju većeg broja novih
preduzeća, većoj stopi njihovog opstanka u prvim godinama poslovanja i njihovom bržem rastu i
razvoju kroz međusobnu saradnju i povezivanje u klastere. Pored toga, očekuje se da će se ovom
strategijom omogućiti brže i bolje prerastanje mikropreduzeća u mala i malih u srednja preduzeća,
da će doprineti poboljšanju spoljnotrgovinskog bilansa, ravnomernijem regionalnom razvoju, kao
i većem zapošljavanju.
3. KLASTERI KAO MODEL PODSTICANJA RAZVOJA MSP
Poslovanje preduzeća u savremenim uslovima poslovanja zasniva se na kvalitetu,
inovacijama, brzini, fleksibilnosti, povezanosti, izgradnji kritične mase kapitala i
proizvodnog, odnosno uslužnog potencijala. Ovaj novi stil poslovanja zahteva timski pristup
na lokalnom nivou, tzv. klaster pristup. Englesku reč
cluster
(skup, jato, grozd, grupa) prvi je
upotrebio jedan američki kompozitor (da bi označio skup istovremenih, gusto nanizanih
tonova), a ovaj termin je usvojio i počeo se baviti njime, Majkl Porter.
4
Svuda u svetu
preduzeća imaju tendenciju da se okupljaju u klastere i imala su je mnogo ranije nego što je
pojam klastera ušao u ekonomsku literaturu.
Preko članstva u klasteru, preduzeća podižu nivo konkurentnosti na taj način što im se
omogućava izlazak na veća tržišta, omogućava im se pristup fondovima i povoljnijim
kreditima. Klaster se razlikuje od drugih vidova povezivanja u okviru svojih geografskih
granica na osnovu uključivanja i korišćenja sredstava, upravljanja informacijama, načina
razmene proizvoda i poluproizvoda i po osnovu važnosti načina povezivanja. Klastere treba
shvatiti kao regionalne sisteme, odnosno kao „geografske koncentracije međusobno
3
http://www.privreda.gov.rs/UserFiles/File/1_PRIVREDA/Nacrt-strategije-preduzetnistvo-konkurentno...
,
datum
posete 31.05.2014.
4
http://www.vivis.org.rs/vesti/Zavrsni_%20rad.pdf
, datum posete 01.06.2014.
