Seminarski rad
Uvod u pravo
BRITANSKI PARLAMENTARIZAM
BRITANSKI PARLAMENTARIZAM
Page 2
Sadržaj:
1. Uvod.................................................................................................3
2. Razvoj britanskog parlamentarizam.................................................4
2.1. Prva faza razvoja britanskog parlamentarizma............... 4
2.2. Druga faza razvoja britanskog parlamentarizma ..........5
2.3. Treća faza razvoja britanskog parlamentarizma............. 5
2.4. Ustav Ujedinjenog Kraljevstva....................................... 5
3. Parlament Ujedinjenog Kraljevstva.................................................. 6
3.1. Monarh............................................................................ 7
3.1.1.Izbor monarha................................................ 7
3.1.2. Monarh i monarhija danas.............................7
3.2. Dom lordova.....................................................................8
3.3. Dom komuna....................................................................8
4. Organizacija političke vlasti..............................................................9
4.1.Unitarno uređenje i lokalna samouprava...........................9
4.2. Parlament..........................................................................9
4.3. Kabinet organizacije političke vlasti................................9
4.3.1. Zasedanje kabineta....................................... 10
4.3.2. Odnos s Parlamentarizmom......................... 10
4.4. Dvopartijska demokratija.................................................. 11
5. Političke partije................................................................................. 12
5.1. Konzervativna partija........................................................ 12
5.2. Laburistička partija............................................................12
5.3. Ostali politički činioci....................................................... 12
6. Zaključak...........................................................................................13
7. Literatura........................................................................................... 14
BRITANSKI PARLAMENTARIZAM
Page 4
2. RAZVOJ BRITANSKOG PARLAMENTARIZMA
Savremena politička konfiguracija britanskog parlamenta proizvod je težnje buržoazije
da izbori ravnopravnost u političkom životu, u odnosu na dominantni značaj plemstva i
monarha. Razvoj britanskog parlamentarizma može se prosmatrati kroz nekoliko istorijskih
faza.
2.1. Prva faza razvoja britanskog parlamentarizma
Od ’’Magna carta libertatum’’ 1215. god. do Velike revolucije 1688. god.
Engleska povelja iz 1215. godine,
Magna carta libertatum
,odnosno Velika povelju o
slobodama , predstavlja simbol ograničenja vlasti i samovolje vladara pomoću pravne norme,
i oličenje je garancije za prava i slobode ljudi. Donošenjem
Magna carta libertatum
, razdvaja
se kraljeva volje od prava i naglašava se dominacija prava nad kraljem, za razvoj parlamenta
značajno, monarh mora da traži saglasnost podanika okupljenih u Velikom savetu, oko
sistema vladavine odnosno oko ubiranja poreza. Za
Magna carta libertatum
, smatra se da je
najstariji ustavni akt Engleske.
Prekomernom upotrebom moći i nepoštovanjem povelje Magna carta, 1628. godine
Donji dom donosi Peticiju o pravima, tražeći obnavljanje parlamentarnih sloboda i uvodeći
nova ograničenja kraljeve vlasti u korist Parlamenta. Peticijom se zabranjuje uvođenje poreza
bez opšte saglasnosti Parlamenta, i zabranjuje se kažnjavanje bez zakonskog suđenja i
lišavanje prava bez pravnog osnova.
Akt o sazivanju Parlamenta, donesen je 1640. godine i njime se definiše da se
Parlament saziva najmanje jedanput u tri godine. 1679. godine u Parlamentu je izglasan zakon
pod nazivom
Habeos corpus act
3
kao jedno od sredstava da se ograniči samovolja vlasti i
policije.
Revolucija je otpočela kao sukob kralja Čarlsa I Stjuarta (1625-1649) i Parlamenta.
Naime, kralj je otvoreno pokazivao apsolutističke težnje, ignorisao Parlament i sam donosio
odluke. Parlament se suprotstavio i 1642. godine došlo je do oružanog sukoba. Parlament je
poslao vojsku protiv kralja, što je označilo početak građanskog rata. Uz kralja je stalo krupno
plemstvo, a parlament je imao podršku buržoazije i novog plemstva.
Vojska parlamenta, kojoj je bio zapovednik Oliver Kromvel, pobedila je kraljevu
vojsku i on je zbačen. Parlament ga je osudio na smrt 1649. godine, a Engleska je proglašena
republikom.
Republka u Engleskoj nije dugo potrajala, do 1660.godine. U njoj je najuticajnija
ličnost bio Oliver Kromvel. Nakon njegove smrti ponovo je obnovljena monarhija. Novi kralj
postao je Čarls II Stjuart (1660-1685). Pre krunisanja, on je prihvatio uslove koje mu je
postavio parlament. Mnoge od tih uslova kralj nije poštovao, tako da su se opet zaoštrili
odnosi sa parlamentom. Za vreme njegovog naslednika Džejmsa II (1685-1688) neslaganje je
dostiglo vrhunac. Zbog svega toga, parlament je odlučio da izvrši smenu na vlasti i krunu
preda kćerki Mariji i zetu Viljemu Oranskom. U toku pregovora Džejms II je pobegao iz
zemlje, a vlast je preuzeo kraljevski par. Ovaj događaj, u engleskoj istoriji poznat je pod
3
Prvi član engleskog parlamentarnog zakona o nepovredivosti čovekove ličnosti: “
Habeas corpus
“,
imaj telo –treba da imaš telo (misli se na fizičku prisutnost optuženog pred zakonom), određuje dispoziciju
norme: vlast pred sobom mora imati optuženog da bi se isti mogao izjasniti o krivici i braniti.
