1
Farmaceutsko zdrastveni fakultet u Travniku
ANATOMIJA
Tema:
KARDIOVASKULARNI SISTEM
Seminarski rad
Student: Profesor:
Dzenis Berović Doc.dr.sci Mithad Asotić
Novi Pazar
2
UVOD
Kardiovaskularni sistem čini srce, čiji je zadatak da ispumpava krv, kao i
cirkulacijski sistem, koji uključuje arterijsku i vensku i komponentu. Srce,
odnosno njegova leva i desna strana (pretkomore i komore), povezani su sa
cirkulacijskim elementima tako da formiraju tzv. sistemsku cirkulaciju (leva
komora, aorta, arteriole, sistemski kapilari, venule i desna pretkomora) i
plućnu cirkulaciju (desna komora, plućna arterija, plućni kapilari, venule,
plućne vene i leva pretkomora). Komore srca normalno se kontrahuju
koordinirano, pumpajući efikasno krv putanjom koju odrede zalisci.
Koordinacija kontrakcija ostvaruje se pomoću specijalizovanog provodnog
sistema. Sinusni ritam, koji je fiziološki, karakterišu impulsi koji nastaju u
sinoatrijalnom (SA) čvoru i koji se redom provode kroz pretkomore,
atrioventrikularni (AV) čvor, Hisov snop, Purkinjeova vlakna i komore. Srčane
ćelije duguju svoju sposobnost električnog pobuđivanja voltažnim kanalima
ćelijske membrane, koji su selektivni za različite jone, uključujući jone
natrijuma, kalijuma i kalcijuma.
Krv se svakim otkucajem srca izbacuje iz leve srčane komore u aortu,
odakle brzo otiče do organa putem provodnih arterija bogatih elastinom i
kolagenom. Dalje grananje vodi preko arterija koje imaju sve više
muskulature do arteriola I kapilara, gde dolazi do razmene gasova i hranljivih
materija. Kapilari se spajaju i formiraju postkapilarne venule, zatim venule i
sve veće vene koje, preko donje šuplje vene vode u desno srce.
Deoksigenirana krv ide iz desne komore kroz plućnu arteriju, plućne kapilare
i plućne vene nazad u srce, u levu srčanu pretkomoru.
Važan indikator funkcije srca jeste srčani minutni volumen. To je volumen
krvi koju leva komora izbaci u aortu tokom jednog minuta. Normalno srčani
minutni volumen iznosi 5 litara.
Kardiovaskularnim sistemom upravljaju centri u donjim delovima mozga -
autonomni nervni sistem ubrzava i usporava rad srca. Tako simpatikus
ubrzava rad srca, a parasimpatikus usporava rad srca. Takođe, autonomni
nervni sistem utiče na širenje i sužavanje krvnih sudova i na taj način
usmerava krv, kako je, kada i gde potreban veći protok. Adrenalin iz
nadbubrežnih žlezda podstiče rad srca, a bubrezi kontrolišu ukupni volumen
krvi.
4
unošenju veće količine tečnosti pijenjem ili unošenjem tečnosti putem
transfuzije krvi ili infuzije fiziološkog rastvora.
Krv je viskozna, neprovidna tečnost crvene boje u kojoj lebde uobličeni
elementi - ćelije krvi. Boja krvi varira od tamne (purpurne) venozne do
svetlocrvene, koja se nalazi u arterijama. Izgled krvi zavisi od procenta
oksigenacije, odnosno količine kiseonika, vezanog za hemoglobin sadržan u
eritrocitima. Specifična težina krvi predstavlja odnos između težine krvi i
težine iste zapremine vode, određen na temperaturi od 4 stepena celzijusa.
Normana vrednost specifične težine krvi je oko 1050 - 1060. Veličina
specifične težine, uglavnom zavisi od broja eritrocita, količine hemoglobina u
njima i količine (krvnih) belančevina u plazmi. Viskoznost krvi zavisi
uglavnom od broja eritrocita, a znatno manje od broja leukocita i
koncentracije belančevina u plazmi. Viskoznost krvi je pri merenju upoređuje
sa viskoznošću vode i ona je tri do pet puta veća od viskoznosti vode.
Krv se sastoji od:
Krvne plazme
Eritrpcita
Leukocita
Trombocita
KRVNA PLAZMA
Krvna plazma
, pored krvnih ćelija, sačinjava krv. To je bezbojna,
odnosno žućkastata tečnost. Krvna plazma je u stvari vodeni rastvor nekih
organskih i neorganskih materija. Sastoji se od 90% vode, dok od
neorganskih materija dominira natrijum-hlorid (NaCl) koji i daje slankast
ukus krvi. Takođe sadrži vrlo male količine kalcijumove i magnezijumove soli,
male količine šećera, neke masne materije, hormone, kiseonik i ugljen-
dioksid. U krvnoj plazmi se nalaze sve materije resorbovane iz sistema za
varenje. Takođe, 7% - 9% krvne plazme čine krvne belančevine, koje same
krvne ćelije stvaraju: albumini, globulini i fibrinogen. Albumini su rastvorivi u
vodi i daju viskoznost krvi, imunoglobulini (ili samo globulini) su takođe
5
rastvorivi u vodi, a stvaraju antitela u borbi protiv bolesti, dok fibrinogen
služi da se pri povredi pretvori u fibrinsku mrežu, nerastvorljivu u vodi.
ERITROCITI
Građa i izgled
Eritrociti
ili crvena krvna zrnca su
bezjedarni elemnti krvi, u obliku
bikonkavnog sočiva, prečnika oko
7μ. Ovakav oblik im daje
maksimalnu elastičnost i savitljivost,
omogućavajući eritrocitima da prođu
i kroz veoma uske kapilarne prostore
bez rupture ćelijske membrane.
Osim prilagodljivosti lumenu
kapilara, ovakav oblik uslovljava i uvećanu površinu što dozvoljava efikasnu i
brzu razmenu gasova.
Zreli eritrociti sadrže oko 70% vode, a preostalu količinu čini uglavnom
respiratorni pigment hemoglobin. Koncentracija hemoglobina se kreće od
140g/l (kod žena) do 160g/l krvi (kod muškaraca).
Koncentracija eritrocita
Broj crvenih krvnih ćelija kod zdravih osoba zavisi od pola, starosti,
nadmorske visine i brojnih drugih faktora. Prosečan broj eritrocita kod
odraslog muškarca se kreće između 4,2 i 5,8×10¹²/l, a kod žena između 3,7 i
5,2×10¹²/l krvi. Procenat krvi koji čine eritrociti se naziva hematokrit i iznosi
40-45%.
