Висока школа за образовање васпитача струковних
студија Алексинац
Предмет: Општа педагогија
Тема: Појам и значај васпитања
Ментор: Студент:
мр. Соња Величковић Харис Тотај 2327
Алексинац, 2014
.
њених граница, домета и могућности повезивања са другим сродним
наукама.
Предмет педагогије, а тиме и сама педагогија, разлчито се одређују.
Наиме, у многим одређењима предмета педагогије, могу се наћи значајне
разлике.
Најопштија И уобичајна дефиниција педагогије је да је она наука о
васпитању. Она је општа што има своје предности, али и недостатке, тј. тиме
није прецизно одређен појам васпитање, што омогуцава да се он одређује
разлицито.
Пошто многа одређења васпитања полазе од циља васпитања који су кроз
историју били разлицити, мозе се реци да је то директно утицало на
одређење предмета проуцавања педагогије.
Када се педагогија дефинисе као наука о васпитању при томе се има у виду
да се васпитање узима као опста педагоска категорија, независно од
конкретних услова одређеног друства. Тиме се зели истаци да васпитање
карактерису нека битна својства И законитости које имају трајно И
универзално знацење. Педагогија се мора бавити тим законитостима, али И
да их садрзи И да тиме руководи васпитно-образовном делатносцу. Тек у
функционалном односу према пракси она има И друствено И науцно
оправдање свога постојања.
Педагогија се често одређивала као наука о васпитању, образовању и
настави, чиме се у центар ставља образовани процес васпитања у школи
(школско образовање, посебно настава). Тиме се педагогија ограничавала на
школску педагогију, остављајући ван свог предмета вазан, разноврстан и
богат васпитно-образовни рад ван школе. Таква институционализација
васпитања и образовања доводила је до веома уског схватања и одређивања
и предмета тако схваћене педагогије.
Педагогија се често дефинисала као наука о васпитању деце или о
васпитању и образовању и настави младих поколења и сл. Такве одредбе
4
предмета педагогије имају недостатак ограничавања предмета педагогије
или проблематику васпитавања личности у одређеним периодима развоја
личности, на одређеним узрастима, при чему се прецизно не одређују ни ти
узрасти. Такве одредбе доводе до погрешних ставова и при ресавању неких
питања даљег развијања педагогије, њеног гранања, посебно кад је реч у
односу педагогије према образовању одраслих.
Понекад се предмет педагогије сужава свођењем само на: Бављењем
строго планирам и организованим утицајима тј.делатностима, према
претходно утврђеном циљу и задацима васпитања; бављење само
позитивним васпитним утицајима у складу са циљем васпитања; технику,
технологију, вештину и сл.васпитања свођењем педагогије на блиске јој
науке и граничне дисциплине, итд.
Наиме, педагогија је сложена наука која се ослања на 3 битна елемента:
антрополошки (у оквиру којег се указује на васпитање као на феномен
примерен и неопходан човеку); телеолошки (који се односи на утврђене
циљеве И задатке васпитно-образовног рада); методолошки (који се односи
на методе, облике и средства усвајања васпитно-образовних садржаја).
Поред битних неслагања у дефинисању педагогије као науке постоји и
нешто што је заједничко: то је човек коме су намењени васпитни утицаји,
примерени садржаји, задаци и циљ васпитања. Њихова гледишта се
разликују у погледу избора садржаја, путева, средстава, облика рада, а
поготовоу постављају задатака и циља васпитања. Отуда се јављају
различите концепције науке о васпитању.
5
