Pojmovnik – Pedagške teorije
Висока школа струковних студија за васпитаче
,,Михаило Палов'' , Вршац
Педагошке теорије
ПОЈМОВНИК
Ментор; Студент;
Др Грозданка Гојков Иван Демировић
МА Даница Веселинов 61/2012
Вршац, 2014
1
Садржај
1. Перманентно образовање
2. Самообразовање
3. Дескриптивна педагогија
4. Верздрофски план
5. Доживљајна настава
6. Јохан Фридрих Хербарт
7. Самоваспитање
8. Преваспитавање
9. Учење
10. Нега и социјализација
2

САМООБРАЗОВАЊЕ
Самообразовање
је образовање које се стиче у процесу самосталног планског учења
ради постизања одређених образовно-васпитних циљева. Целокупном организацијом
образовања врши лице које се самостално образује. Треба га разликовати од спонтаног
(природног) учења; од диригованог учења. Самообразовање ће имати успеха под
условом да су извесне особине личности достигле одређени степен зрелости и ниво
развоја укључујући: развијену свест о потреби и циљу самосталног учења; развијеност
способност мишљења и закључивања; основна знања из појединих наука; познавање
метода и техника самосталног рада; познавање извора из којих се могу добити
обавештења и подаци. Самообразовање је основа перманентног образовања које је
постало саставни део живота и рада сваког савременог човека. Оно има велики значај за
нашу друштвену заједницу јер омогућава радним људима да, не напуштајући своја
радна места, проширују стечена знања и искуство ради побољшања квантитета и
квалитета свог рада. Оно одговара психолошким погодностима појединаца који могу
учити својим темпом, према свом расположивом времену, својим условима и
могућностима. Основни предуслов за способност самообразовања јесте да сама
индивидуа, без непосредног и сталног присуства других лица, стиче, посредством
других средстава, одређена знања, навике и умења.
За успешно самообразовање важно је савладати технику учења, о чему постоје
студије уџбеници, приручници, а постоје и тзв. школске радионице за учење учења
намењене ученицима и наставницима. Између самообразовања и образовања битна је
разлика у томе што код самообразовања нема непосредног директног посредника, док
се код образовања он јавља као трансмисија између програма и ученика. Разлика
између ова два појма није у степену активности онога ко учи, већ у степену
напредовања, док код самообразовања постоји још неопходан предуслов - самосталнос
у раду.
4
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti