Metod sociologije
МЕТОД СОЦИОЛОГИЈЕ
1.
НАУЧНИ МЕТОД
2.
МЕТОД СОЦИОЛОГИЈЕ
3.
ФАЗЕ У СОЦИОЛОШКОМ
ИСТРАЖИВАЊУ ДРУШТВА
4.
МЕТОДОЛОШКИ
ПОСТУПЦИ
ПРИКУПЉАЊА ПОДАТАКА
1.
НАУЧНИ МЕТОД
Као
систематизована сума знања
из одређене области,
наука мора да,
поред предмета, има и
метод
.
Метод сваке науке зависи од њеног предмета. Свакако, разне науке
имају сличне, или приближне, методе истраживања.
Науке и научне дисциплине
прилагођавају методе
своме предмету.
То
чини и социологија
. Она користи исте методе карактеристичне за
друштвене науке, али и оне природних наука. Но, и поред тога, она је
изграђивала и
изградила засебну технику истраживања
и прилагодила
властитим потребама.
Метод
представља
плански поступак проучавања стварности у циљу
сазнања истине
. Он је неодвојив од саме науке, и саставни део
истраживачке стварности. Свака научна дисциплина (природна,
друштвена, хуманистичка), општа, посебна, или појединачна, мора да
има два основна елемента: предмет и метод.

Два су основна метода у науци, у зависности од поимања објективне
стварности која се проучава: МЕТАФИЗИЧКИ и ДИЈАЛЕКТИЧКО -
МАТЕРИЈАЛИСТИЧКИ.
Метафизички метод
се
заснива на схватању о свету по коме су појаве у
природи, друштву и људском мишљењу квалитативно непроменљиве, и
подложне су само постепеним еволутивним променама
. Оне су, увек,
идентичне саме себи. У њима нема борбе унутрашњих супротности, и
постоје изоловано, без међусобног утицаја.
Дијалектичко-материјалистички метод
заснива се на схватању света
по коме су
појаве у природи, људском друштву и људском мишљењу,
квалитативно променљиве на основу борбе унутрашњих супротноста и
налазе се у свеопштој међусобној повезаности
.
Методологија као посебна грана логике бави се питањима научног
сазнања, односно вођењем истраживања. Постоје две врсте
методологије: општа, чији је задатак да проучава „метод науке уопште и
појединачних наука. Методологија се састоји из следећих саставних
делова: логички, епистемолошки и научно-стратегијски методолошки
део.”
Уствари, метод је начин истраживања који се примењује у некој науци.
Он је нераздвојни део њене истраживачке делатности (Војин Милић).
Док је предмет методологије наука и научни метод у свим његовим
видовима, методологија као логичка дисциплина не само што описује
научну праксу већ и прописује логичка, техничка и стратегијска
(хеуристичка) правила и норме о томе како треба да се ради у науци да
би њени резултати били ваљани.

3. ФАЗЕ У СОЦИОЛОШКОМ
ИСТРАЖИВАЊУ ДРУШТВА
Све научне дисциплине, у свом сазнању предмета, пролазе кроз
неколико фаза
. Тако и социологија, као најопштија наука о друштву,
проучава друштво, његове законитости, његов развој у свом тоталитету,
и у својим истраживачким подухватима пролази кроз
шест фаза
:
1) одређивање предмета истраживања;
2) постављање и проверавање хипотеза - полазних претпоставки;
3) израда плана истраживања;
4) прикупљање, сређивање и класификација података и чињеница;
5) научно објашњење, и
6) проверавање објашњења.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti