Migracije
Odlazak ili migracija je fenomen koji je vezan za populaciju,odnosno populacijski
fenomen koji je uz svo nastojanje jako tesko predvideti ,a samim tim I
kontrolisati.Posebno se to odnosi na migriranje visokoobrazovanog kadra
populacije,jer je taj kadar podvrgnut sinergijskim uticajima konjukturnih I politickih
cinioca na trzistu radne snage.,vise nego ostali.
Migriranje visokoobrazovanog kadra ili visokoobrazovane radne snage moze se
opisati kao kompleksno polje odlucivanja same individue u interakciji sa sistematskim
ciniocima.Poslednji oblikuju regulativno polje individualnih odluka.Na te njihove
individualne odluke jako uticu kratkorocnost I dugorocnost,jednom recju vreme,skup
informacija kao informisanost,kontakti pre I posle migriranja,koriscenje intelektualnih
resursa,lokalne politike vlade,privrede,zakona,drustva uopste.
Zadnjih godina,tacnije od 1991.godine, raspadom bivse Jugoslavije, dolazi do velikih
migracija koje totalno menjaju demografsku sliku Srbije.Porazavajuca je cinjenica da
se ni poslednjih godina nista bitnije nije promenilo,osim ako se nije I uvecala zelja za
odlaskom u neku sigurniju I perspektivniju zemlju.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MIGRACIJA
Sezdesetih godina,kada je ekonomska migracija iz ranije Jugoslavije pocela da igra
znacajnu ulogu na evropskom prostoru,fenomen medjunarodnih migracija se dosta
menja.Sa promenama odnosa drzava I njihovom politikom koju zastupaju migracije
su se konstantno povecavale,retko kad stagnirale.
Populacija,odnosno stanovnistvo jedan je od kljucnih faktora drustveno ekonomskog
razvoja jedne zemlje.Stanovnistvo se pod uticajem privrednog razvoja,nivoa
standarda,stabilnosti I sigurnosti menja I utice na demografsko kretanje tj.na odlazak
stanovnistva.Demografske promene I ukupna struktura stanovnistva su medjusobno
povezani I tesko ih je razdvajati posebno kada se ovi procesi posmatraju sa stanovista
ekonomskog razvoja odredjenog podrucija ili vece teritorijalne celine.
Motivacije za migraciju su razne,ali sve se svodi na isti cilj-izvesnija I perspektivnija
buducnost.Ljudi danas na razne nacine pokusavaju da odu iz zemlje.Jedan od takvih
nacina je I azil.Ljudi koji traze azil danas to rade najcesce iz ekonomskih
razloga,redje iz politickih.Klasifikacija migracionih tokova nije jasno
razgranicena.Jedni odlaze zbog potreba posla,drugi zbig porodicnog okuoljanja,treci
zbog azila.
Veza izmedju regulisanih I neregulisanih migracija I izbeglica,samim tim I
azilanata,je vremenom postala suvise tesna dad a bi bila zanemarljiva.Ranija podela
zemalja na tri ciste kategorije,zavisno od politike kakvu njihova vlada void,vise nije
validna I ne moze se smatrati jedinom ispravnom.
Postojale su tri ciste kategorije:
-eligracione
-imigracione
-tranzitne
Sve je veci broj zemalja koje imaju kombinovane karakteristike dve ili sve tri
kategorije I koje su definitivno promenile svoj prvobitni postojeci validni status.
Migracije kao ekonomske,gledajuci na definiciju imaju neka zajednicka
obelezija,mada njihovog nastajanja mogu,ali ne moraju biti sasvim isti.Sve zavisi od
licnih atributa ekonomskih migranata:
-stepen obrazovanja
-etnicko poreklo
-geografsko poreklo
-godine starosti
-I pol osobe
Ekonomske migracije mogu biti :
-legalne ili
-skrivene
-privremene ili
-stalne
Iako nemamo precizne statisticke podatke,stranci kao radna snaga predstavljaju
rastucu komponentu savremene globalne radne snage.Evropa kao region je sa najvise
stranaca I sa najbrojnijom random snagom.
Migracija stanovnistva moze se klasifikovati sa stanovista zemalja
porekla(emigracija)I sa stanovista zemalja prijema(imigracija,ili alternativno,sa
stanovista samih ucesnika u njoj.Tako se u jednoj zemlji javljaju razliciti tipovi
migranata I to:
