1
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU
SEMINARSKI RAD
Predmet: BEZBEDNOSNI MENADZMENT
Tema: ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSNOG
MENADZMENTA
Niš, 2014 godine.
Mentor
Student
Dr Ljubiša Strahinja Arsić PB 12-D/13
Zdravković
2
Sadržaj:
Istorijski razvoj bezbednosnog menazdmenta
………………… 4
Bezbednosni menadzment u Starom veku
………………………. 9
Bezbednosni menadzment u Srednjem veku …………………….
13
Bezbednosni menadzment u predhodnici savremenog doba …….
16
Literatura ………………
………………………………………
18
4
4. ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSNOG MENADžMENTA
Istorijski razvoj bezbednosnog menadžmenta kao specifične ljudske delatnosti može se pouzdano
pratiti i sagledati kroz nastanak i istorijski razvoj ljudske civilizacije. Naime, istorijski razvoj
čoveka kao misaonog bića i njegovo izdvajanje iz životinjskog sveta, tesno su povezani sa
njegovim radom u određenoj organizaciji društva. Tokom svoje istorije ljudi su se udruživali radi
zajedničkog života i efikasnog obavljanja svoga rada, ali i radi zajedničke odbrane od
neprijateljskih napada ili pljačkaških pohoda. Potreba za organizacijom zajedničkog rada javila
se kada su ljudi počeli da se udružuju i razvijala se nastankom plemenske organizacije u
praistoriji i kasnije znatno intenzivirala formiranjem prvih država. Potreba za organizacijom se
naročito ispoljavala i razvijala nastankom vojske i drugih državnih organizacija sve do
konstituisanja savremenih organizacionih i društvenih tvorevina nacionalnog ili međunarodnog
karaktera.
Savremena antropologija predpostavlja da čovek živi na zemaljskoj kugli oko milion godina.
Precizni analitičari su izračunali da je on najveći deo tog vremena proveo u starijem kamenom
dobu, tzv. paleolitu. Ako vreme od milion godina svedemo na meru jednog sata, onda je čovek
55 minuta ili 11/12 čitavog ovog perioda proveo u paleolitu kao starijem kamenom dobu, nešto
manje od 5 minuta čovek je proveo u neolitskoj kulturi mlađeg kamenog doba na
pripitomljavanju divljih životinja, izradi prve primitivne grnčarije i upotrebi luka i srele.
Vremensko razdoblje u kojem čovek danas pravi automobile i kompjutere- manje je od jedne
sekunde.
Dakle, razvoj ljudske civilizacije tekao je sporim evolutivnim putem na kome je organizacija
rada u ljudskim skupinama imala dominantnu, ali i presudnu ulogu. Bez obzira na oskudna
arheološka i druga svedočanstva, može se predpostaviti da su prva čovekova druženja nastala u
lovačkim skupinama neolitskog doba kada je u cilju savladavanja lovine trbalo međusobno
udružiti sve raspoložive snage i sredstva primitivnog čoveka. To međusobno udruživanje i
delovanje primitivnog čoveka u lovačkoj i skupljačkoj privredi bilo je imperativ opstanka i
daljeg razvoja ljudskih skupina. Iako su to bili najprimitivniji oblici ljudske radne organizacije,
lovačke skupine su imale svoja pravila ponašanja, pa je u njima i nastao prvi praistorijski oblik
upravljanja drugim ljudima, odnosno njihovim postupcima. Tu zapravo i nalazimo prve tragove
praistorijskog oblika menadžmenta. Naime, praistorijski ljudi su vodili nomadski način života i
periodično su menjali svoja lovačka staništa. Njihovi međusobni odnosi u lovačkim skupinama,
odnosno organizacijama bili su zasnovani na ravnopravnoj osnovi i međusobno uređenoj
hijerarhiji. Tada nije bilo privatne svojine i njihova sva bogatstva sa nastanjenih prostora bila su
zajedničko vlasništvo. Svi poslovi su se obavljali zajedničkim snagama, a ulov je deljen na
jednake delove, bez obzira na individualni doprinos pojedinih članova u lovu. U to doba nije bilo
ljudske dominacije niti bilo kakve klasne ili druge podvojenosti među ljudima, ali je postojao
5
različit ugled pojedinih članova zajednice koji se zasnivao na individualnoj sposobnosti i boljem
umeću u lovu ili boljem vršenju verskih obreda i ceremonija. Ko je želeo veće poštovanje u
grupi, morao je da bude hrabriji i veštiji u nekim poslovima, kao i da se više žrtvuje za interese
svoje zajednice
.
U pogledu etničkih odnosa, u praistoriskom društvu rod je predstavljao osnovu bradstva i
plemenske organizacije. Bez obzira na nizak stupanj društvenog razvoja, prvobitne ljudske
organizacije bile su stabilne i čvrsto povezane u homogenu celinu. One predstavljaju sociološku i
psihološku osnovu na kojoj su kasnije nastale razvijene društvene organizacije i tvorevine,
uključujući i današnju državu, odnosno čitavu modernu i komjuterizovanu civilizaciju. Zato se
može reći da su u praistorijskoj društvenoj organizacji rukovodioci skupina, klanova i plemena,
tj. njihove vođe, vračevi i poglavice bili prvi menadžeri. To su bili ljudi od ugleda, a osnovni
kriterijum za njihov izbor u plemenske vođe ili za članove plemenskih veća bila je njihova
darovitost ili određena veština. Smatra se da je i starost člana grupe, tj. njegovo empirijsko
iskustvo moglo biti od uticaja na izbor vođe. S tim u vezi, čuveni američki etnolog Morgan je
utvrdio da je svaki plemenski rod u praistoriji imao svog starešinu u nazivu šamana ili poglavice.
Ti vođi su poticali iz rodova u kojima su i birani za vođe, a rod je imao svoja stroga pravila u
izboru poglavica. Vthovna vlast je pripadala rodovskom savetu koga su činili najstariji i
najiskusniji članovi zajednice. Položaj poglavice nije bio nasledan, jer je dodeljivan kao nagrada
i priznanje za lične zasluge i nestajao je sa smrću pojedinca. Poglavice su obavljale uobičajene
poslove, ali su poslove i odluke od opšteg interesa za sve članove roda, onosno plemena
izvršavali po odobrenju rodovskih ili plemenskih saveta. Ovi rodovski saveti su preteče
današnjih senata i skupština. To su, u stvari, bili demokratski skupovi u kojima je svaki muški ili
ženski član roda imao po jedan glas pri glasanju, odnosno pri donošenju odluka. Savet je birao i
svrgavao svoje poglavice, opraštao ili svetio ubistva pripadnika roda i usvajao strance. On je
predstavljao i početak jednog višeg tela-saveta plemena, čiji su članovi bili predstavnici svojih
rodova. Na primer, kod indijanskog plemena Irokeza postojalo je pravilo da ni jedna ličnost nije
mogla postati glavni vođa sve dok takav izbor ne bi potvrdio savet poglavica, dok je zvanično
ustoličenje vršio plemenski savet.
Prema Morganovim istraživanjima, kod plemena Seneka-Irokeza, nalazimo prve oblike
konsenzusa u izboru vođe. Naime, posle smrti aktuelnog vođe, sazivan je savet pripadnika roda
radi imenovanja njegovog naslednika. U izbornu proceduru ulazila su po dva kandidata. Svaka
odrasla osoba kao nosilac prava glasa pozivan je da se izjasni o kandidatima.Onaj kandidat koji
je dobio najveći broj glasova, imenovan je za vođu plemena. Međutim, da bi izbor bio važeći,
bio je potreban pristanak i ostalih rodova. Ukoliko bi neko od predstavnika rodova izrazio
rezervu na predloženog kandidata, on nije mogao postati glavni vođa i postupak izbora se morao
ponoviti. Kod ovog plemena nalazimo i prve znake tzv. „ raspona rukovođenja“, što bi praktično
značilo da je na svakih pedeset ljudi postojao po jedan poglavica. Što se tiče broja rodova u
