1....Organizaciju
čine ljudi i proizvodne snage (predmeti rada i sredstva za rad) i
vlasništvo nad njima. Organ. se formira radi postizanja utvrđenih ciljeva, koji se
dele na: društvene, posebne i pojedinačne.
Organizovanje
je proces povezivanja
elemenata organizacije u cilju kreiranja relativo stabilnog sistema interakcija,
koji omogućava odvijanje transformacionog procesa.
Organizacija rada je
uređivanje, usklađivanje i vođenje procesa rada, koji mogu biti: proizvodni,
tehnološki i poslovni
. Organizaciona struktura
je rezultat procesa
organizovanja i čine je 4 parametra: 1.podela rada 2. grupisanje jedinica 3.
distribucija autoriteta 4. koordinacija.
Marković je
izvršio klasifikaciju na: 1.
linijske struture- pravolinijska, štabno-linijska, linijska sa centralnim mestom 2.
Funkcionalna struktura- funkcionalana, matrična, projektna 3. Organske
strukture- hibridna, kolegijalna, amorfna.
Menadžment
je složen proces upravljanja grupom ljudi u izvršavanju određenih
poslova i zadataka radi postizanja unapred utvrđenih zajedničkih ciljeva, pri
čemu ovaj složeni proces obuhvata više različitih podprocesa, kao što su: 1.
planiranje 2.organizovanje 3.motivisanje (vođenje i kadrovanje) i 4.kontrolu.
Globalizacija
Zbog sopstvenog programa dolaze u situaciju da svoje nacionalne privredne
tokove i procese prenose u međ.okruženje i na taj način utiču na oblikovanje svih
međ. operacija (globalni tokovi i procesi). Postaju vodeće sile razvoja (svetski
lideri) i svojim aktivnostima determinišu međ. okruženje.Svojim pozitivnim
aktivnostima razvijene zemlje sveta postaju inicijatori, a menadžeri međ.
poslovanja realizatori globalnih tokova i procesa sa ciljem stvaranja svetske
privrede.
Globalni procesi i tokovi su započeli zahvaljujući međ.razmeni.
Međunarodni
marketing
utvrđuje karakteristike globalnih tokova i procesa, i realizuje se kroz
različite međ.poslovne strategije u predstavljanju podsistema međ.poslovanja.
Međunarodno poslovanje
uključuje sva funkcionalna područja koja prate
međ.tokove roba, usluga, kapitala, znanja, ideja, kao što su: 1.međunarodna
proizvodnja 2.međ.finansijski menadžment 3.međ. transfer znanja 4. međ.
marketing, itd. Menadžeri međunarodnog poslovanja moraju da poznaju sve
strategije međ.poslovanja da bi uspešno primenili svoj model menadžmenta:
1.
Izvoz
(spoljno-trgovinsko poslovanje)
2.
Tehnološke transferne poslove
(vertikalni i horizontalni transfer
tehnologije i licencne poslove)
3. Modalitete proizvodne poslovne saradnje
4. Međunarodni franšizing
5.
Zajednička poslovna ulaganja
(vlasničko i ugovorno)
1
6.
Međunarodne strategijske alijanse
(strateške mreže partnera)
7.
Nove oblike ugovorne saradnje
: konsalting, ugovorno rukovođenje,
ugovorna proizvodnja, ugovorno proizvodno učešće.
Koncepti privrednih aktivnosti industrija i tržišta mogu da se posmatraju kao dve
strane svakog privrednog sistema (industrija nudi a tržište traži). Zato postoji
razlika između globalizacija privrednih delatnosti industrija i
tržišta.
Globalizacija tržišza
– tržišta su definisana po potrošačima i njihovim
potrebama i željama. Mere do koje je neko tržište globalno, zavisiće od mere do
koje su potrošačke potrebe za nekim proizvodom/uslugom slične širom sveta.
Potrošaču potrebe postaju sve homogenije. Globalizacija je učinila potrošačku
tražnju uniformisanijom i prefinjenijom. Potrošači traže raznovrsnije proizvode i
usluge i više su vođeni pitanjima kvaliteta, tehničkim karakteristikama i
dizajnom, nego što ih opredeljuje cena.
Globalizacija privrednih delatnosti
–Globalne delatnosti karakterišu se svetski
širokom konkurencijom, prilikama za ekonomske raznovrsnosti, brzim
tehnološkim promenama, zajedničkim tehničkim standardima i povezanim
trgovinskim uslovima.Uzroci tržišne i industrijske golabilazije potiču od sila koje
izazivaju internacionalizaciju aktivnosti a to su tehničke i ekonomske sile.
Tehničke sile
: masovna proizvodnja, razvoj železničkih mreža, vazdušni
saobraćaj i informaciono-komunikacione tehnologije.
Ekonomske sile
: rast
prihoda, napredak u obrazovanju i porast nivoa svetske trgovine.
Sve zemlje sveta nisu isto globalizovane, tj. sve industrije i tržišta se nisu potpuno
globalizovali. Svetskom trgovinom nastavljaju da dominiraju zemlje
trijade:Zapadne Evrope, Severne Amerike i zemlje Azije u predelu Pacifika.
Globalizacija podrazumeva da menadžeri moraju da razvijaju vidike koji su
globalni, a istovremeno i transnacionalni. Menadžeri utvrđuju globalnu misiju,
ciljeve i strategiju svojim organizacijama i sprovode strategijski interkulturni
menadžment.
Negativne osobine globalizacije
su rezultat loših aktivnosti
razvijenih zemalja, što utiče na podređeni i uslovljeni položaj zemalja u razvoju
(ne funkcioniše svetska privreda):
Menadžment promenama i globalizacija
- Osnovna poslovica savremenog
poslovanja glasi: „Promene i samo promene – ništa nije stalno osim promena.
Promena je realnost svake organizacije a menadžment promena je integralni deo
posla svakog menadžera. Na promene utiču eksterne i interne sile.
Eksterne sile
stvaraju potrebu za promenom i potiču iz različitih izvora: tržište, vladini zakoni
2
