Plate i naknade po osnovu rada

VISOKA SKOLA

„PRIMUS“

DIPLOMSKI RAD

TEMA –PLATE I NAKNADE PO OSNOVU RADA

PREDMET:RADNO I SOCIJALNO PRAVO

STUDIJSKI PROGRAM:JAVNA UPRAVA

MENTOR                                                      KANDIDAT

PRO. DR. BRANA KOMLJENOVIĆ                  DANKA ARANĐIĆ 845/10

SADRZAJ

Uvod..……………………….....…………………..……………….………...……………………1

Plate i naknade po osnovu rada……………………………………………………………….…...3

Kriterijumi za određivanje plate…………........……….……………………………….………....8

Zajamcena plata……………………………………………………………………….…….…….9

Po kolektivnom ugovoru isplata plate…...…………………….………………….…………...…10

Prava I obaveze ugovorni stranaka……………………………………………………….…...…13

Prava radnika……………...……………….………………..…………………….…….…….....14

Zaštita zaposlenika……………………....……………………..……………………………..….16

Naknada štete……….…...……………………………………………..…………...…..……..…18

Naknade……………..……………………………..…………………..…………...….……...…20

Višak zaposlenih..……..…………………………………..……………….………….….……...24

Porezi u BiH……...…………………………………………………..……….……….…………25

Doprinosi za socijalno osiguranje koje plaća poslodavac i zaposleni……….................………..27

Zakon o doprinosima……...…………....................……………………………………..............29

Zaključak……...……………………………………………………………………………..…...38

Literatura……………...……………………………………………………………….…..…..…39

1

Plate i naknade po osnovu rada

Osnovna zarada za najjednostavniji posao u posebnim kolektivnim ugovorima i kod poslodavca 

ugovara se za period koji ne može biti duži od šest mjeseci i u iznosu koji ne može biti niži od 

prethodno utvrđenog iznosa.                                                                                                           

Osnovna zarada za poslove koje zaposleni obavlja, za karakteristične poslove u posebnom, 

odnosno za grupe poslova u kolektivnom ugovoru kod poslodavca, utvrđuje se množenjem 

osnovne zarade za najjednostavniji posao sa koeficijentom posla.                                              

Koeficijent za utvrđivanje osnovne zarade za poslove koje zaposleni obavlja, utvrđen 

kolektivnim ugovorom kod poslodavca, sadrži sljedeće elemente: složenost, odgovornost, uslove 

rada i stručnu spremu.                                                                                                                    

Koeficijent može biti utvrđen bez uslova rada, ako se radi o poslovima na kojima je zaposleni 

povremeno, u toku rada, izložen otežanim uslovima rada, pri čemu za vrijeme rada provedenog 

na tim poslovima ima pravo na dodatni koeficijent za rad u tim uslovima, u skladu sa 

kolektivnim ugovorom kod poslodavca.                                                                                        

Osnovna zarada zaposlenog ugovara se ugovorom o radu, u iznosu koji ne može biti niži od 

osnovne zarade utvrđene u kolektivnom ugovoru kod poslodavca, odnosno od osnovne zarade za 

karakteristične poslove utvrđene u posebnom kolektivnom ugovoru.  

Zarada zaposlenog određuje se na osnovu osnovne zarade utvrđene u kolektivnom ugovoru kod 

poslodavca i obima i kvaliteta obavljenog posla, u odnosu na utvrđene normative i standarde 

rada, odnosno utvrđene programe rada.                                                                                       

Normative i standarde rada i kriterijume i mjerilima na osnovu kojih se mjeri radni učinak 

zaposlenog, utvrđuje poslodavac polazeći od tehničko-tehnološke opremljenosti procesa rada i 

optimalnog korištenja radnog vremena.                                                                                    

Poslodavac je dužan da blagovremeno upozna zaposlenog sa normativima i standardima rada i 

kriterijumima i mjerilima za utvrđivanje zarada, kao i o njihovim promjenama.

3

Poslodavac, odnosno njegov nadležni organ, dužan je da prilikom pregovaranja i potpisivanja 

kolektivnog ugovora, dostavi sindikatu normative i standarde rada i kriterijume i mjerila za 

utvrđivanje radnog učinka zaposlenog, ako oni predstavljaju elemenat za utvrđivanje zarada. 

Normativi i standardi rada i kriterijumi i mjerila za utvrđivanje radnog učinka, koji su na snazi na 

dan ugovaranja osnovne zarade za najjednostavniji posao, ne mogu se mijenjati bez saglasnosti 

sindikata, dok je na snazi ugovorena osnovna zarada za najjednostavniji posao.               

Izuzetno, ako dođe do značajne promjene tehničko-tehnološke opremljenosti procesa rada, 

poslodavac može izvršiti izmjene normativa i standarda rada bez saglasnosti sindikata, poštujući 

propisane tehničko-tehnološke normative nove opreme. 

Sindikat može zahtijevati stručnu arbitražu normativa i standarda.                                             

Arbitražu vrši komisija sastavljena od stručnjaka koje, sporazumno, odrede poslodavac i 

sindikat. 

Nalaz Arbitraže je obavezujući za strane u sporu,troškove Arbitraže snosi poslodavac.              

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, i to: 

1.za rad na dan praznika koji je neradni dan; 

2.za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade; 

3.za rad u smjenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade 

4.za prekovremeni rad; 

5.po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom 

odnosu, uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem.                              

Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova, procenat uvećanja zarade ne može biti niži 

od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.                                                                       

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom, mogu se 

utvrditi veći iznosi izraženi u procentima po osnovu uvećanja.  

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca može se, u skladu sa zakonom, utvrditi pravo zaposlenog 

na zaradu iz dobiti.

4



za vrijeme prekvalifikacije ili dokvalifikacije na osnovu zakona;



za   vrijeme   čekanja   na   raspoređivanje   na   odgovarajuće   poslove,   nakon   obavljene 

prekvalifikacije ili dokvalifikacije, na osnovu važećih propisa;



za vrijeme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana 

u kalendarskoj godini.

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbijedi naknadu troškova, i to:



dolazak i odlazak sa rada najmanje u visini cijene prevozne karte u  javnom saobraćaju;



ishranu   za   vrijeme   provedeno   na   službenom   putu   u   zemlji   (dnevnica   za   službeno 

putovanje u zemlji), u visini od 5% prosječne mjesečne zarade po zaposlenom u privredi , 



prema   posljednjem   objavljenom   podatku   republičkog   organa   nadležnog   za   poslove 

statistike, troškove noćenja prema priloženom računu, osim u hotelu luks kategorije, s tim 

što se putni troškovi prevoza priznaju u celini prema priloženom računu;



vrijeme provedeno na službenom putu u inostranstvu pod uslovima i na način utvrđen 

odgovarajućim propisima;



dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) u 

visini   3%   prosječne   mjesečne   zarade   po   zaposlenom   u   privredi,   prema   posljednjem 

objavljenom   podatku   republičkog   organa   nadležnog   za   poslove   statistike,   a   ako   nije 

obezbijeđen smeštaj i ishrana zaposlenom i na naknadu troškova smještaja i ishrane;



korištenje sopstvenog automobila u službene svrhe do iznosa 30% cijene jednog litra 

super benzina po pređenom kilometru;

6



mjesečnu ishranu u toku rada za dane provedene na radu u visini 15% prosječne mesečne 

zarade,   prema   posljednjem   objavljenom   podatku   republičkog   organa   nadležnog   za 

poslove statistike;