Hidroloske odlike opstine Kucevo
Увод
Општина Кучево налази се у североисточном делу Србије и неточном делу
Подунавског региона, са простирањем од 21°29 до 21°57 источно од Гринича,
односно 44° 19 до 44°37 северне географске ширине.
Кучево je економски и културни центар општине, налази ce y средњем току
Пека насамом улазу у Каонску клисуру. Долина Пека je основни правац
комуницирања, те су ова насеља саобраћајно ослоњена на магистрални пут Београд-
Пожаревац-Мајданпек, који прати речни ток. Од овог правца одваја се правац
регионалног пута Петровац-Кучево-Голубац.
Паралелно са током Пека и трасом магистралног пута, изграђена je
железничка пруга(Београд-Бор-Ниш-Београд) чиме je територија општине Кучево
укључена у jединствен систем железница. Општина се граничи са суседним
општинама: Голубац, Велико Градиште, Мало Црниће, Петровац, и Жагубица из
региона Подунавља и општином Мајданпек на истоку. Територију општине чине:
део Браничева, област ниског подбрђа богатог житом и Звижд планинска област,
коју карактеришу шуме, стока и рудно богатство. Општина Кучево просторе се на
површини око 721км2 и има 24.839 становника и то 18.639 стално настањених и
6200 становника у иностранству. По својој просторној величини она je једна од
мањих општина у Србији. Просечна густина насељености je око 20 становника по
1ха. Просторни план општине Кучево обухвата територију општине Кучево, која се
простире на 721 км2 , има 26 насеља, 29 катастарских општина и 22 регистроване
месне заједнице.
Географски положај
Општина Кучево се налази у југоисточном делу Браничевског округа и захвата
крајње обронке Хомољских планина са постепеним преласком у Стишку долину.
Територију општине Кучево пресецају две значајне саобраћајнице:
магистрални пут М-24 пут Београд - Пожаревац - Мајданпек - Зајечар и железничка
пруга Београд -Пожаревац - Мајданпек - Прахово пристаниште.
Удаљеност од аутопута Е-75 Београд-Ниш је 70 км. Општина Кучево
је одлично повезана саобраћајницама (регионални путеви) са општинама Велико
Градиште И Голубац кроз које протиче река Дунав(речни коридор – 7)
Регионалним и просторним планом Подунавско-Браничевског округа је
предвиђена изградња полу аутопута, у пуном профилу, без зауставних трака
Пожаревац-Кучево-Прахово.

Хидрографија
У зависности од климе и петрографског састава су и хидрографске одлике
подручја. У кречњачким теренима присутан је карсни карактер, па ту вода понире и
подземно циркулише. На петрографској граници јављају се и оголићене пукотине
са воденим жицама на којима су извори и врела. У кристаластим шкриљцима
извори се везују за пукотине, а у долинама су у супадинама страна. У алувијалној
равни бунари су са изданском водом на дубини од 3-6м, на језерским седиментима
15-25м, а на лесу и до 30м. Потрографски састав је од утицаја на речни режим, па је
на кристалним шкриљцима инфилтрација ограничена на површински слој, док је y
живом песку, лесу, алувијонима и језерским седиментима знатна. Отуда одлика
Пека на ушћу има мање воде него непосредно узводно.
Главни реципијент подручја је слив Пека са правцем пружања ЈИ-СЗ у
дужини од cca 112km са површином слива од око 1.225km2 Пек са својим
притокама припада сливу Дунава, има карактер планинских река са падом у
просеку 4.4%. Познате су поплаве, па се из тих разлога намеће потреба регулације и
уређење слива.
Река Пек
Река Пек, која протиче кроз Кучево помиње се у многим хроникама ,
путописима и књигама и добро је позната научницима, истраживачима и
љубитељима природе. Овакав публицитет Пек оправдано носи, јер у свом кориту
скрива необично богатство - ситне честице злата. Због злата у Пеку и околним
брдима, Кучево понекад зову и градом у златној долини. Феликс Каниц, познати
путописац и научник из XИX века, бележи да се Кучево у стара времена звало
Цхрисовехиа (Старозлатија). Пек извире у подножју Црног Врха, а улива се у Дунав
код Великог Градишта после 124 км тока. Највећим делом Пек протиче кроз
општину Кучево (80км), где је и најлепши.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti