44. Немачки напад на Холандију, Белгију и Француску 1940. године: Операције у Холандији, 
Белгији и Француској

Десетог   маја   1940.   године   без   објаве   рата   немачка   авијација   је   напала   око   100   аеродрома, 
саобраћајне и индустријске центре у Холандији, Белгији и североисточној Француској. Уништила 
је велики број авиона на земљи и остварила превласт у ваздуху. 

Након извршеног бомбардовања спустиле су се први таласи ваздушнодесантне дивизије и заузели 
аеродром код Ротердама и мостове на Мези, Валу и доњој Рајни. Немци су први пут у другом 
светском рату користили ваздушнодесантне групе преношене једрилицама, са циљем да се заузму 
најјачи објекти и мостови на Мези и Албертовом каналу. Посебан значај је придаван освајању 
Ебен Емаела кључног објекта у белгијској одбрани на Албертовом каналу. Утврђење Ебен Емаел 
имало је задатак да артиљеријском ватром брани мостове и прелазе на Мези и Албертовом каналу. 
Освајањем овог утврђења обезбеђује се лакши пробој главних белгијских снага и омогућује се 
брзо надирање немачке 6. армије ка Бриселу.

За ову операцију обављене су детаљне припреме, падобранци и пиотири су доста увежбавани. Да 
би   се   операција   очувала   у   тајности   од   самог   почетка   обуке     људству   је   забањен   излазак, 
дописивање и  обављање  телефонских  разоговора  и други контакти са  светом  изван центра  за 
обучавање.

Јуришна   група   Ебен   Емаел   нечујно   се   спустила   на   небрањени   део   утврђења   и   кумулативним 
минама   порушила   куполе     на   утврђењу.   Тиме   су   мостови   на   Албертовом   каналу   остали 
небрањени.

Цео свет је био изненађен новом немачком тактиком коју су применили за заузимање Ебен Емаела 
и мостова на Албертовом каналу, доњој Рајни и Мези. Она је резултат добро обављених припрема 
и доброг садејства између ваздушнодесантних јединица, авијације и копнене војске.

Десетог маја 1940. године немачке групе армија А и Б оклопним снагама отпочеле су напад на 
Холандију,   Белгију   и   Луксембург,   а   група   армија   Ц   је   активном   одбраном   везивала   снаге   на 
Мажиновљевој линији.

Када је чуо да су Немци напали Холандију и Луксембург генерал Гамлен је био уверен да се 
остварује његово предвиђање да ће немци главним стагама ударити преко холандско-белгијске 
границе. Због тога је истог дана наредио комаданту Северојсточног фронта да лево крило и центар 
1.   групе   армија   уђу   у   Белгију   и   Холандију   и   прихвате   холандско-белгијске   снаге   и   да   јаком 
одбраном задрже даље напредовање Немаца.

Немачка група армија Б уз помоћ припадника пете колоне првог дана рата је на 11 места прешла 
холандску границу и усмеравала своје главне снаге ка Ротердаму. О овом нападу Немци су успели 
да   заузму   неоштећене   мостове,   и   онемогући   Холанђанима   да   изврше   предвиђено   плављење 
земљишта.

Немци   су   у   прва   три   дана   борби   постигли   одлучујуће   резултате.   Искористили   су   успех 
ваздушнодесантних   страна,   обезбедили   најважније   прелазе   преко   река   и   канала,   спречили 
плављење земљишта, рушење комуникација и др. Француски генерал Гамлен био је задовољан 
исходом операција у Белгији јер је добио обавештење да су савезничке снаге поселе положаје и 
организовале одбрану.

Ситуација   за   савезнике   постајала   је   све   опасније   пошто   су   Немци   13.   маја   пробили   одбрану 
холандске   тврђаве   и   са   колопним   јединицама   надирали   ка   Ротердаму   чиме   даља   одбрана 
Холандије није била могућа. Због тога су двор и влада напустили земљу и побегли у Велику 
Британију.  Врховни комадант је 14. маја потписао споразум о капитулацији холандске војске али 

је и поред постигнутог споразума о капитулацији немачка авијација извршила напада на Ротердам. 
Том приликом је погинуло око 25000 грађана и срушен је велики број кућа. Немачка је преко 
непорушених   мостова   пребацила   тенковске   и   остале   дивизије,   пробила   белгијске   положаје   и 
натерала белгијанце на повлачење. Белгијска одбрана омогућила је француским и британским 
снагама да заузму положаје на реци Дил где је заустављено даље напредовање немачких снага 
гроз северну Белгију.

Дејства у Арденима и немачка тактика приликом форсирања Мезе

Планом   француског   Генералштаба   било   је   планирано   да   2.   и   9.   армија   држе   положаје   на 
територији Француске, а да у тренутку немачког напада изврше маневар у Белгију и поседну 
положаје   на   реци   Мези.   Немачка   група   армија   А   добила   је   задатак   да   нападне   Белгију   и 
Луксембург и да створи услове за даље напредовање ка западу.

Десетог маја преко тешко проходних Ардена група армија А ангажовала је оклопну групу Клајст 
која   је   постигла   велике   успехе.   Овако   су   немци   постигли   велико   изненађење   крећући   се   без 
застоја. Тако су немци трећег дана наступања кроз Ардене успели да избију на реку Мезу.

Упркос великом замору због дуготрајног мараша кроз тешко проходне Ардене немци су постигли 
велико изненађење. Делови 7. оклопне дивизије формирали су два мостобрана, један код Хуа, а 
други код Динана. Делови 7. оклопне дивизије упали су у кризу, али она је преброђена доласком 
комаданта 7. оклопне дивизије, тада је морал војника порастао. Та два мостобрана су спојена у 
један. Највећи успех остварио је немачки 19. оклопни корпус при форсирању Мезе. Форсирање 
Мезе текло је брзо. Немци подижу мостове на Мези и ојачавају мостобране и повезују их у један.

Француско командовање није адекватно реаговало, а немачка дејства кроз источну Белгију, преко 
Ардена и након форсирања Мезе развијали су се према идеји немачког ратног плана и примени 
доктрине муњевитог рата. Немачке снаге су за само 6 дана остварили велике успехе, брзо су 
заузели утврђења на Албертовом каналу, савладале савезничке снаге у Арденима и форсирале 
Мезу.

Одсецање и уништење француских, британских и белгијских снага.

Ситација код савезника била је веома тешка па је комадант Североисточног фронта донео одлуку 
да пребаци француску 7. армију из Белгије и појача 9. армију . Генерал Гамлен је информисао 
француску владу да је ситација на фронту тешка и да нема довољно снага за сигурну одбрану 
Париза. У француској влади је завладала паника после које су одлучили да се евакуишу у Тур.

Три немачка оклопна корпуса наставиле су продор ка западу пролазећи поред француске 6. армије 
која   је   немоћно   посматрала   њихов   успех,   једино   су   француске   снаге   на   француско-белгијској 
граници пружале већи отпор. Због повлачења 1. армије омогућено је немачкој групи армија Б да 
заузму Брисел и белгијску тврђаву Анверс.

Савезнички планирани и делимично изведен маневар Дил и Бреда поседањем реке Еско од стране 
1. армије претворио се у маневар уназад и савезници су више били изложени обухвату и одсецању 
са југа. Вранцуска врховна команда је наредила да се извчене дивизије из Алзаса и Лорена пребаце 
у састав 7 армије и да затворе правац ка Паризу. Француска Врховна команда коначно одлучује да 
направи нови фронт и да тако спречи надирање немаца ка југу.

Комадант   копнених   снага   француске   генерал   Гамлен   је   смењен   који   је   проглашен   за   главног 
кривца за француски неуспех. Према налогу председника владе на његово место доведен је 73-
годишњи генерал Веган који је хитно позван из Сирије. Одмах након пријема он је почео да 
израђује план за противудар, али сви његови покушаји нису донели никакве резултате.

background image

Želiš da pročitaš svih 4 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti