UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA
KINANTROPOLOŠKA ANALIZA TENISA
(Seminarski rad iz nastavnog predmeta KINANTROPOLOŠKA ANALIZA SPORTOVA na
diplomskim akademskim studijama - MASTER)
Student: Mentor:
Vladimir Magoc 8/14 Prof. dr Dejan Madić
Novi Sad, 2014.
2
SADRŽAJ
1. UVOD ……………………………………………………………………………. 3.
2. KINANTROPOLOŠKA ANALIZA …………………………………………….. 4.
3. KARAKTERISTIKE AKTIVNOSTI TENISA …………………………………. 5.
3.1. Srtukturalna analiza tenisa ………………………………………………….. 5.
3.2. Biomehanička i anatomska analiza tenisa …………………………………. 6.
3.3. Funkcionalna analiza tenisa …………………………………………………12.
4. ANTROPOLOŠKE KARAKTERISTIKE IGRAČA TENISA ………………... 13.
4.1. Morfološke karakteristike tela ……………………………………………... 13.
4.2. Motoričke sposobnosti tenisera ……………………………………………. 14.
4.3. Funkcionalne sposobnosti tenisera ………………………………………… 17.
4.4. Kognitivne (intelektualne) sposobnosti tenisera …………………………... 18.
4.5. Konativne karakteristike ličnosti tenisera …………………………………. 18.
5. ZAKLJUČAK …………………………………………………………………… 20.
6. LITERATURA …………………………………………………………………... 21.
4
2.
KINANTROPOLOŠKA ANALIZA
Model antropološkog statusa čoveka podrazumeva niz karakteristika i sposobnosti čoveka, čiji
je varijabilitet toliki, da se mogu definisati razlike između ljudi i definisati status svakog
pojedinca.
Međutim kada se vrši analiza određene sportske aktivnosti, sa ciljem utvrđivanja onih osobina
koje utiču na izvođenje te aktivnosti, neophodno je utvrditi: karakteristike date sportske
aktivnosti (strukturna analiza pokreta, biomehanička i anatomska analiza pokreta) i naravno
antropološki status samog sportiste koji se bavi tom aktivnosti.
Upravno kinantropološka analiza sportova objedinjuje sve te karakteristike i pruža kompletnu
sliku faktora koji su neophodni za efikano i uspešno bavljenje određenim sportom.
Faktori kinantropološke analize sportske aktivnosti su određeni:
1. Analizom sportske aktivnosti (strukturna, biomehanička i anatomska amaliza pokreta)
2. Antropološkim karakteristikama sportiste (morfološke karakteristike, motoričke
sposobnosti, funkcionalne sposobnosti, kognitivne – intelektualne sposobnosti, konativne
karakteristike – crte ličnosti, socijalni i zdravstveni status).
5
3. KARAKTERISTIKE AKTIVNOSTI TENISA
3.1.
Strukturalna analiza tenisa
Strukturalnom analizom dobijamo informacije o strukturi tehnike elemenata i informacije o
načinima kretanja tokom same igre.
Tenis je polistrukturalna konvencionalna sportska aktivnost sa acikličnim tipom kretanja.
Uspešnost u kretnoj strukturi i situacije u teniskoj igri određena su visokim i strukturnim
razvojem velikog broja sposobnosti, znanja i osobina. Tenis poseduje veliki broj raznovrsnih i
komplesnih, ako i dinamičkih elemenata sa preciznom tehnikom izvođenja svakog udarca koji se
moraju povezati i kombinovati.
Tenis se igra sa preko dvadeset različitih udaraca, odlikuje se velikom brzinom kretanja
loptice (preko 200km/h), sa različitim rotacijama loptice. Dvadeset posto udaraca igrači izvode u
neoptimalnom ravnotežnom položaju i u različitim stavovima.
Teniska igra se karakteriše brzim, kratkim kretanjima, koji se ponavljaju kroz duže vreme i
snažnim pokretima ruke kojom se igra. Kretanje iziskuje izdržljivost, brzinu, snagu za
ponavljanje pokreta submaksimalnog opterećenja.
Tehnika same igre jeste specifično kretanje ili deo kretanja, koji se izvodi sa ciljem da se što
optimalnije reši određena sportska situacija. Teniska tehnika sastoji se iz tehnike udaraca i
tehnike kretanja igrača. O efikasnoj tehnici možemo govoriti kada je igrač sposoban za brzo i
optimalno izvođenje udarca u određenoj idealnoj situaciji sa optimalnom brzinom, pravcem,
rotacijom loptice. Teniska tehnika zavisi od individualnih uslova odnosno igrača, njegovih
karakteristika i sposobnosti. Tehniku tenisa možemo podeliti na rad ruku, rad trupa i rad nogu.
Najvažniji udarci u tenisu su: servis, forhend i bekhend.
Servisom
se započinje poen. Pri servisu igrač je pred osnovnom linijom, baca lopticu u vis, i
prilikom silazne putanje udara reketom i šalje je u protivničko polje preko mreže, ograničeno T –
linijom i bočnom linijom.
Forhend
je snažan udarac i izvodi se izvan polja za servis, što naravno, nije pravilo. Za
desnorukog igrača jeste udarac desnom rukom i to zamahom reketa od desne prema levoj strani
tela tako da je dlan desne ruke okrenut licem prema loptici. Za levoruke važi isto, samo suprotno.
Većina igrača korisi jednoručni forhend, međutim, neki igrači koriste dvoručni forhend.
Bekhend
je znatno teži udarac za izvođenje od forhenda. Za desnoruke tenisere bekhend je
udarac zamahom reketa od leve ka desnoj strani tela, tako da je dlan desne ruke okrenut prema
tlu, a ne prema loptici. Za levoruke isto važi, samo suprotno.
