"Službeni list SFRJ", br. 24/71, 26/71
Na osnovu člana 11. Osnovnog zakona o prometu i smeštaju zapaljivih tečnosti i gasova ("Službeni list SFRJ", br. 10/65
i 25/70), u saglasnosti sa saveznim sekretarom za privredu,
savezni sekretar za unutrašnje poslove propisuje
P R A V I L N I K
O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA TEČNI NAFTNI GAS I O USKLADIŠTAVANJU I PRETAKANJU TEČNOG
NAFTNOG GASA
Član 1.
Izgradnja postrojenja za tečni naftni gas i uskladištavanje i pretakanje tečnog naftnog gasa vrše se na način određen
Tehničkim propisima o izgradnji postrojenja za tečni naftni gas i o uskladištavanju i pretakanju tečnog naftnog gasa, koji
su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Član 2.
U postojećim postrojenjima za tečni naftni gas moraju se mere obezbeđenja predviđene odredbama ovog pravilnika
sprovesti u roku od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu.
Član 3.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o upotrebi tečnih gasova u domaćinstvima i
ugostiteljskim, zanatskim i trgovinskim radnjama ("Službeni list FNRJ", br. 34/62).
Član 4.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
P-br. 223-225/30
29. aprila 1971. godine
Beograd
Savezni sekretar za unutrašnje poslove,
Radovan Stijačić,
s. r.
TEHNIČKI PROPISI
O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA TEČNI NAFTNI GAS I O USKLADIŠTAVANJU I PRETAKANJU TEČNOG
NAFTNOG GASA
1. OBJAŠNJENJE POJMOVA
1.1 Niže navedeni pojmovi, u smislu ovih propisa imaju sledeća značenja:
1.2 Tečni naftni gas (u daljem tekstu: gas) su naftni ugljovodonici (propan, propan butan, buten i njihovi izomeri) i njihove
smeše u tečnom ili gasovitom stanju, čiji parni pritisak prelazi 1,25 kp/cm
2
pri 40°C, koji odgovaraju jugoslovenskim
standardima.
1.3 Parni pritisak je pritisak para gasa izražen u kp/cm
2
pri 40°C u ravnotežnom stanju sa tečnošću.
1.4 Maksimalni dozvoljeni radni pritisak je najveći dozvoljeni unutrašnji radni pritisak u kp/cm
2
pri 40°C, za koji je posuda
konstruisana ili najveći unutrašnji radni pritisak koji odobrava nadležna inspekcija.
1.5 Ispitni pritisak je unutrašnji pritisak u kp/cm
2
koji je za 50% veći od radnog pritiska pri 40°C.
1.6 Rezervoar za gas je svaka zatvorena posuda, izrađena i odobrena za punjenje gasom (prenosni rezervoar, stabilni
rezervoar, transportna cisterna), koja ispunjava uslove predviđene važećim jugoslovenskim standardima.
1.7 Postrojenje za gas je rezervoar, boca ili drugi uređaj odnosno skup uređaja koji predstavlja jednu tehnološku celinu.
1.8 Boca za gas je posuda cilindričnog oblika koja se može upotrebljavati samo u vertikalnom položaju.
1.9 Prenosni rezervoari (kontejneri) su posude specijalno izgrađene i opremljene za transport i uskladištavanje gasa,
punjenja 250, 500, 1000 i 2000 kg.
1.10 Oprema za gas je oprema otporna na dejstvo gasa i nepropusna do pritiska koji je na njoj označen.
1.11 Isparivač je uređaj za isparavanje gasa.
1.12 Pokazivač nivoa je uređaj koji pokazuje nivo tečne faze gasa u posudi.
1.13 Primarni regulacioni krug su uređaji na instalaciji ili postrojenju za gas, koji su pod pritiskom jednakim ili većim od
pritiska u rezervoaru.
1.14 Sekundarni regulacioni krug su svi uređaji na instalaciji ili postrojenju za gas, iza prvostepene redukcije pritiska, koji
su pod pritiskom manjim od pritiska u rezervoaru.
1.15 Prvostepena redukcija pritiska su uređaji za redukciju pritiska (smanjenje pritiska u rezervoaru), koji mogu reducirati
pritisak u tečnoj ili parnoj fazi gasa.
1.16 Drugostepena redukcija i regulacija pritiska su uređaji za redukciju i regulaciju pritiska na radni pritisak trošila.
1.17 Uređaj za mešanje je postrojenje koje se upotrebljava za prethodno mešanje isparenog gasa sa vazduhom pre
njegove distribucije i potrošnje.
1.18 Stepen punjenja je procentualni odnos težine gasa u posudi i težine vode, koju bi ta posuda sadržavala na
temperaturi od 15°C.
1.19 Uskladištavanje gasa je svako trajno ili privremeno držanje gasa u rezervoarima i bocama kod proizvodnje
(skladišta proizvođača), distribucije (skladišta distributera) i potrošnje (skladišta potrošača).
1.20 Trajno držanje gasa je uskladištavanje gasa u trajanju dužem od 180 dana.
1.21 Privremeno držanje gasa je uskladištavanje gasa u pokretne posude (transportne cisterne, prenosne rezervoare i
boce).
1.22 Pretakalište su mesto i uređaji za priključenje transportnih cisterni na stabilnu instalaciju.
1.23 Pristupni put je put odnosno kolosek predviđen za pristup transportnih cisterni pretakalištu, koji je sastavni deo
pretakališta.
1.24 Sigurnosni uređaj je ventil ili druga naprava koja štiti delove postrojenja od pritiska iznad propisanih vrednosti.
1.25 Pritisak otvaranja sigurnosnog ventila je pritisak pri kojem počinje otvaranje ventila i ispuštanje gasa. On mora biti
za 10% veći od maksimalno dozvoljenog radnog pritiska posude odnosno cevovoda na kome je sigurnosni ventil
instaliran.
1.26 Zaporni organ je ventil za zatvaranje, zasun, slavina ili slični uređaj postavljen na postrojenju za zatvaranje tečne ili
parne faze gasa.
1.27 Ventil protiv loma cevi je ventil koji odvaja delove postrojenja (posude i cevovode) zatvaranjem protoka gasa u
slučaju loma spoja ispred njega i ne može se smatrati zapornim organom.
1.28 Pokazivač protoka je uređaj za pokazivanje protoka tečne faze gasa.
1.29 Regulator nivoa je uređaj koji reguliše visinu nivoa tečne faze gasa.
1.30 Odgovarajuća ventilacija je ventilacija koja onemogućava stvaranje koncentracije gasa u vazduhu veće od 25% od
donje granice zapaljivosti.
1.31 Transportna cisterna (autocisterna, cisterna prikolica, vagon-cisterna i sl.) je rezervoar cilindričnog oblika zapremine
do 80 m
3
čvrsto vezan za pokretno postolje, koji se upotrebljava za transport gasa.
1.32 Sistem sa bocama je svaka instalacija za korišćenje gasa kod koje se za uskladištavanje koriste boce.
1.33 Sistem sa rezervoarima je svaka instalacija za korišćenje gasa kod koje se za uskladištenje koriste rezervoari.
1.34 Odobren (atestiran) rezervoar ili uređaj odnosno odobrena (atestirana) oprema je svaki rezervoar ili uređaj odnosno
oprema koji su ispitani od strane ovlašćene domaće ustanove ili priznate inostrane ustanove odnosno koji ispunjavaju
uslove predviđene važećim jugoslovenskim standardom.
2.1.1.7 Ispitni pritisci za rezervoare iznose, i to za butan - 10 kp/cm
2
, a za propan ili smešu propana i butana - 25 kp/cm
2
.
2.1.1.8 Međusobno odstojanje rezervoara i odstojanje rezervoara od značajnih objekata, javnog puta ili puteva unutar
postrojenja, moraju odgovarati najmanjim udaljenostima iz tabele 1, koja je odštampana uz ove propise i čini njihov
sastavni deo (zaštitna zona).
2.1.1.9 Odstojanja iz tačke 2.1.1.8 ovih propisa mere se horizontalno u svim pravcima od gabarita nadzemnog
rezervoara odnosno okna podzemnog rezervoara do gabarita objekata i na tom prostoru ne sme se nalaziti bilo kakav
izvor paljenja ili električni vodovi bez obzira na napon. Ovaj prostor mora se čistiti od zapaljivog materijala (korova, trave i
drugog rastinja).
2.1.2 Nadzemni rezervoari
2.1.2.1 Lokacija i postavljanje
2.1.2.1.1 Nadzemni rezervoari se, po pravilu, postavljaju van građevinskih objekata.
2.1.2.1.2 Nadzemni rezervoari se ne smeju postavljati ispod javnih puteva i u udubljenja ispod nivoa terena.
2.1.2.1.3 Ako ukupna zapremina dva ili više nadzemnih rezervoara prelazi 3000 m
3
, rezervoari moraju biti odvojeni u
grupe rezervoara, i to tako da zapremina svake grupe može iznositi do 3000 m
3
na međusobnoj udaljenosti od 120 m.
2.1.2.1.4 Skladišta kod proizvođača i skladišta kod distributera mogu biti na udaljenostima manjim od udaljenosti iz
tabele 1, ali najviše za 10%.
2.1.2.1.5 Nadzemni rezervoari moraju imati temelje čija je vatrootpornost predviđena za najmanje 2 časa.
2.1.2.1.6 Nadzemni rezervoar mora biti poduprt tako da se spreči koncentracija suvišnog tereta na plašt rezervoara, a
mesto dodira plašta rezervoara sa temeljom mora biti na pogodan način zaštićeno od korozije.
2.1.2.1.7 Nadzemni rezervoari moraju biti obojeni svetlim reflektujućim aluminijumskim ili sličnim lakom.
2.1.2.1.8 Nadzemni cilindrični rezervoari postavljaju se najmanje na dva temelja od kojih je jedan klizni sa nagibom od
0,5% do 1% u smeru drenažnog otvora i moraju biti pričvršćeni na način koji im omogućava toplotnu dilataciju.
2.1.2.2 Konstrukcija
2.1.2.2.1 Konstrukcija nadzemnih rezervoara mora biti odobrena od strane nadležne inspekcije.
2.1.2.2.2 Priključci, ako su to cevni nastavci na plaštu i podnicama, izvode se isključivo varenjem sa pojačanjima na
plaštu dužine do 150 mm.
2.1.2.2.3 Svi nosači za pričvršćivanje penjalica, podesti, natpisne pločice, držači za dizanje, jastuci i slično, moraju biti
zavareni na rezervoaru pre ispitivanja.
2.1.2.2.4 Natpisna pločica postavlja se na dostupno i vidljivo mesto na podlogu plašta rezervoara čvrstom vezom.
2.1.2.2.5 Varenje kod rezervoara na terenu vrši se samo na pločama sedla ili nosačima.
2.1.2.2.6 Zapremina nadzemnog rezervoara cilindričnog oblika ne sme prelaziti 250 m
3
.
2.1.2.2.7 Podnice nadzemnih cilindričnih rezervoara mogu biti poluokrugle ili duboko vučene.
2.1.2.2.8 Nadzemni cilindrični rezervoari, zapremine veće od 3 m
3
, moraju na mestima dodira plašta i temelja imati
čelične jastuke, (sedla) za pojačanje, koji moraju biti zaokruženi na krajevima i variti se neprekinutim varom.
2.1.2.2.9 Pojačanje rezervoara iz tačke 2.1.2.2.8 ovih propisa mora po širini biti jednako najmanje osmostrukoj debljini
plašta, po debljini ne sme biti malje od 5 mm niti veće od 10 mm, a po dužini ne sme biti malje od 1/4 obima plašta.
2.1.2.3 Oprema
2.1.2.3.1 Pod opremom nadzemnog rezervoara podrazumeva se sva oprema koja je neposredno ugrađena u rezervoar i
na rezervoaru i koja sa njim čini funkcionalnu celinu.
2.1.2.3.2 Oprema mora biti odobrena i ispitana na pritisak najmanje jednak ispitnom pritisku rezervoara.
2.1.2.3.3 Nadzemni stabilni rezervoar mora imati sledeću regulacionu, mernu i sigurnosnu armaturu:
1) najmanje dva pokazivača nivoa tečnosti, koji rade na različitom principu;
2) jedan manometar, opremljen slavinom sa kontrolnim priključkom neposredno vezanim na parni prostor rezervoara;
3) jedan termometar, ugrađen u džep i neposredno vezan sa tečnom fazom u rezervoaru;
4) ventil protiv loma, ako priključci za armaturu imaju prečnik veći od 12 mm. Ako takvi priključci imaju prečnik do 12
mm, ventil mora imati prigušnice prečnika rupe do 1,2 mm;
5) najmanje dva sigurnosna ventila ali tako da zatvaranjem jednog ventila ne dođe do smanjenja ukupnog kapaciteta
ispod kapaciteta predviđenog u tabeli 2, koja je odštampana uz ove propise i čini njihov sastavni deo.
2.1.2.3.4 Ventil protiv loma se, po pravilu, ugrađuje unutar nadzemnog rezervoara ili neposredno na cevni priključak, i ne
može se smatrati zapornim organom.
2.1.2.3.5 Ventil protiv loma mora se automatski zatvarati, ako protok parne ili tečne faze gasa prelazi 1,5 do 2 puta
granicu protoka predviđenog za priključak na kome je ugrađen.
2.1.2.3.6 Kapacitet ventila protiv loma mora biti malji od mogućeg protoka koji daje svetli otvor priključaka iza njega.
2.1.2.3.7 Iza svakog ventila protiv loma, ugrađenog na nadzemnom rezervoaru, mora postojati jedan sigurni zaporni
organ (ventil, slavina, zasun ili slično).
2.1.2.3.8 Ventil protiv loma ne moraju imati pokazivači nivoa, termometri i manometri, čiji slobodni otvori nemaju prečnik
veći od 1,2 mm niti sigurnosni ventil bez obzira na prečnik priključka.
2.1.2.3.9 Između sigurnosnog ventila i nadzemnog rezervoara ne sme se ugrađivati zaporni organ, osim kod zajedničke
sabirne glave koja omogućuje samo pojedinačno zatvaranje sigurnosnog ventila bez smanjenja predviđenog kapaciteta
ispuštanja.
2.1.2.3.10 U zajedničku sabirnu glavu smeju biti ugrađena najviše četiri sigurnosna ventila.
2.1.2.3.11 Na nadzemnim rezervoarima odušne cevi sigurnosnih ventila moraju biti toliko duge da se njihov završetak
nalazi na 2 m iznad gornjeg nivoa plašta rezervoara.
2.1.2.3.12 Završni krajevi odušnih cevi moraju imati slobodni - okošeni otvor, koji omogućuje ekspanziju ispuštenog gasa
vertikalno na gore.
2.1.2.3.13 Odušne cevi ne mogu se zatvarati poklopcima ili žičanim mrežicama, a gas se ne sme usmeravati na dole.
2.1.2.3.14 Na svakoj odušnoj cevi mora postojati ispust za vodu i kondenzat, koji se ne može zatvoriti.
2.1.2.3.15 Na sigurnosnom ventilu moraju se naznačiti:
- pritisak otvaranja u kp/cm
2
;
- prečnik otvora ili kapacitet ispuštanja;
- žig kontrole i broj atesta;
- crveni prsten po obodu okruglog dela ventila.
2.1.2.3.16 Nadzemni rezervoar zapremine veće od 3 m
3
mora imati najmanje jedan otvor za ulaz, jedan otvor za
ispuštanje taloga, kao i podest sa penjalicama za pristup do gornjeg nivoa plašta.
2.1.2.4 Posebni uslovi za nadzemne rezervoare
2.1.2.4.1 Nadzemni rezervoari moraju biti zaštićeni od udara vozila na mestima na kojima su takvi udari mogući, ali tako
da to ne sprečava nesmetano provetravanje.
2.1.2.4.2 Ako postoji opasnost od oštećenja, ventili, regulatori i merna i ostala oprema nadzemnih rezervoara moraju biti
zaštićeni od mehaničkih oštećenja.
2.1.2.4.3 Merno staklo se ne sme upotrebljavati kod nadzemnih rezervoara, osim kad se gas crpi u tečnoj fazi.
2.1.2.4.4 Raspored nadzemnih cilindričnih rezervoara mora biti takav da, u slučaju eksplozije, podnice rezervoara ne
ugroze objekte u kojima boravi veći broj ljudi.
2.1.2.4.5 Električna instalacija na nadzemnim rezervoarima mora biti izvedena u skladu sa Propisima o električnim
postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša (dodatak "Službenog lista SFRJ", br. 18/67),
koji su sastavni deo Pravilnika o električnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša
("Službeni list SFRJ", br. 18/67 i 28/70).
2.1.2.4.6 Nadzemni rezervoari moraju biti uzemljeni.
2.1.3.1.2 Svi poluukopani ili delimično ukopani rezervoari smatraju se nadzemnim rezervoarima i na njih se primenjuju
odgovarajuće odredbe ovih propisa koje se odnose na nadzemne rezervoare.
2.1.3.2 Lokacija i postavljanje
2.1.3.2.1 Ako ukupna zapremina više podzemnih rezervoara prelazi 3000 m
3
, rezervoari moraju biti odvojeni u grupe
rezervoara, i to tako da zapremina svake grupe može iznositi do 3000 m
3
na međusobnoj udaljenosti od 60 m.
2.1.3.2.2 Pri određivanju dubine ukopavanja mora se voditi računa o dubini smrzavanja tla.
2.1.3.2.3 Za postavljanje potpuno ukopanog podzemnog rezervoara moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je izrađen i opremljen za podzemnu ugradnju;
2) da je pre ukopavanja ispitan;
3) da su mu spoljne površine zaštićene od korozije izolacionim materijalom debljine najmanje 6 mm. Zabranjena je
upotreba jute ili sličnih izolacionih materijala;
4) da je položen u sloj opranog i nabijenog peska debljine 20 cm, koji mora pri polaganju rezervoara biti suv, bez
zemlje, kamenja i šljunka;
5) da je obezbeđen od pomeranja i potiska podzemnih voda.
2.1.3.2.4 Posle postavljanja podzemni rezervoar se oblaže slojem peska prema odredbi tačke 2.1.3.2.3 pod 4 ovih
propisa, a zatim prekriva zemljom.
2.1.3.2.5 Za postavljanje podzemnog rezervoara u komore, pored uslova iz tačke 2.1.3.2.3 pod 1 ovih propisa, moraju
biti ispunjeni i sledeći uslovi:
1) da su spoljne površine rezervoara zaštićene od korozije;
2) da je komora izvedena nepropusno na spoju dna i vertikalnih zidova;
3) da je dno komore izvedeno u nagibu od najmanje 1% prema taložniku;
4) da je u komori obezbeđena odgovarajuća ventilacija.
2.1.3.2.6 Ispitivanje podzemnog rezervoara u komori, postavljenog na temelje, može se vršiti i posle njegovog
ugrađivanja.
2.1.3.3. Konstrukcija
2.1.3.3.1 U pogledu označavanja i konstrukcije podzemnih rezervoara važe odredbe tač. 2.1.1.5 do 2.1.1.7, tač. 2.1.2.2.1
do 2.1.2.2.3, tačke 2.1.2.2.5 i tačke 2.1.2.2.7 ovih propisa.
2.1.3.3.2 Zapremina jednog podzemnog rezervoara ne sme prelaziti 200 m
3
za svaki gas kojim se puni.
2.1.3.3.3 Podzemni rezervoar mora imati otvor za ulaz.
2.1.3.3.4 Pri proračunu debljine zida podzemnog rezervoara uzima se povećani dodatak na koroziju od najmanje 1 mm.
2.1.3.4 Oprema
2.1.3.4.1 Odredbe tač. 2.1.2.3.1 do 2.1.2.3.9 i tač. 2.1.2.3.12 do 2.1.2.3.16 ovih propisa koje se odnose na opremu
nadzemnih rezervoara važe i za podzemne rezervoare.
2.1.3.4.2 Podzemni rezervoari veći od 3 m
3
moraju imati ugrađene i na oba kraja pričvršćene penjalice za ulaz, koje se
postavljaju neposredno u produženju ulaza.
2.1.3.4.3 Podzemni rezervoari moraju na plaštu imati zavarene držače za dizanje, koji se postavljaju na rezervoar pre
njegovog ispitivanja.
2.1.3.5 Posebni uslovi za podzemne rezervoare
2.1.3.5.1 Podzemni rezervoari moraju se najmanje jedanput u pet godina potpuno otkriti, radi pregleda spoljnih površina.
2.1.3.5.2 Rok iz tačke 2.1.3.5.1 ovih propisa može se skratiti ili produžiti, ako je u blizini rezervoara ukopana kontrolna
pločica od onog materijala od kog je izrađen rezervoar.
