Trešnja
Trešnja se odlikuje snažnim korenom i sržnom žilom koja ide dosta u dubinu. Otporna je na niske
temperature, pa se može gajiti i u hladnijim oblastima i većoj nadmorskoj visini. Nije probirač zemljišta
mada joj najviše odgovaraju lake peskovite ilovače, kao i umereno krečna zemljišta umerene vlažnosti i sa
mnogo sunčeve svetlosti. Najpoznatije štetocine su: trešnjina muva, višnjin surlaš, gubar, žilogriz, dudovac,
mrazovac, lisne vaši, potkornjaci itd. Najpoznatije bolesti trešnje su: resetavost ili rupičavost lišca, monilija-
palež cvetova i grančica, pegavost lišca, trulež plodova, antraknoza, itd.
Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi. Divlja trešnja je dobra podloga za sve
sorte dok se magrivi često prepisuje nedovoljana afinitet sa nekim sortama rskavicama, mada je otpornija na
viroze. Trešnja kalemljene na magrivi kraćeg je veka nego kalem na sejancu d. trešnje. Postoje i vegetativne
podloge manje bujnosti od sejanca d.trešnje koje su se dobro pokazale kao sto je podloga "kolt" .
RASTOJANJE PRI SAĐENJU
Oblik krune Podloga Razmak ____________________________________________
Piramida.........................sej.d.trešnje............8m x 6m
Piramida.........................magriva..................6m x 5,5m ili 7m x 6,5m
NEKE SORTE TREŠANJA I NJIHOVE OSOBINE
PRIMAVERA (ITALIJA) B.Z.H. Pold srednje krupnoce, prosečne mase oko 4,5g. Okruglasto srcastog
oblika pokožica ploda purpurno crvene boje. Meso je tamno crvene boje, sočno, slatkonakiselo, aromatično,
obojenog soka. Vreme zrenja je od 5 do 20 maja. Stablo je srednje bujno, otporno na mraz, sušu, gljivična
oboljenja. Zbog ranog zrenja izbegava crvljivost. Sazreva pre aktiviranja štetočina čime izbegava crvljivost
trešnjine ose. U kišnom periodu zreli plodovi pucaju, cenjena i tražena sorta. Samo besplodna, oprašuju je:
Tržisna (đurdjevka),Lionska rana i Seneka.
TRZIŠNA RANA, DJURDJEVKA ( NEMAČKA ) B.Z.H. Plodovi srednje krupni mase oko 3g. srcastog
oblika tanke i sjajne pokožice crvene boje prekrivene mestimično svetlim i tamnim tačkicama. Meso
tamnocrveno, sočno, nakiselo obojen sok. Sazreva od 5. do 20. maja. Stablo srenje bujno otporno na mraz,
sušu i moniliju, ranim zrenjem izbegava crvljivost. Kod nas cenjena i dosta se gaji, rano prorodi i redovno
rađja, u kišnoj godini ne pucaju. Samobesplodna je, oprašuje je primavera. Zbog više dobrih osobina
preporučuje se.
BIRLATOVA RANA B.Z.H. Plodovi krupni okruglasto srcastog oblika, čvrsti, sočni, slatkonakiseli,
naizgled privlačni. Vreme zrenja druga polovina maja. Stablo je srednje bujnosti otporno na mraz sušu,
ranim zrenjem izbegava crvljivost. Rano prorodi i radja redovno i obilno, cenjena zbog atraktivnih plodova,
koji se lako unovčavaju. Kao kod većine trešanja treba joj oprašivac i to: Lionska rana i Van
STELA ( KANADA ) Plod krupan, prosečne maseoko 7g, srcastog oblika, purpurno crvene pokožice.
Meso čvrsto, rskavičavo, sočno, finog ukusa i arome. Sazreva polovinom VI. Stablo srednje bujno i
razgranato. U kišnim danima plodovi pucaju i trule. Trešnjina osa izaziva crvljivost. Odlična stona sorta koja
rano prorodi i redovno i obilno rađa. Jedna od retkih sorti trešanja koja je samoplooplodna, pa joj ne treba
oprašivac. Dobar je oprašivac, preporučuje se.
GERMERZDOFSKA ( NEMAČKA ) Plod veoma krupan mase od 7-11 g. srcastog oblika. Pokožica je
elastična, nežna, boje tamnocrvene koja u zrelosti prelazi u skoro crnu. Meso čvrsto, sočno, rskavo i
obojenog soka. Zri polovinom VI meseca. Stablo vrlo bujno, uspravnih grana piramidalne krune. List
osetljiv na rupičavost, cvet na mraz i vetar, plodovi pucaju u zrenju i crvljaju. Ima dosta sličnosti sa
Hedelfingenskom. Osetljiva je na tople vetrove u cvetanju. Ima veoma kvalitetne plodove i dobr rodnost.
Samobesplodna je, oprašuje je Lambert.
