VISOKA POSLOVNA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ORGANIZACIJA PREDUZECA
S A D R Ž A J
1.
UVOD
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4
1.1 Analiza poslovanaja
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4
2.
ISTORIJAT ŽANDARMERIJE
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7
3.
ORGANIZACIJA MUP-a i ŽANDARMERIJE
. . . . . . . . . . .
10
3.1. Direkcija policije
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
15
4.
OBLICI SARADNJE SA DRUGIM SUBJEKTIMA
. . . . . . .
17
4.1. Međupolicijska saradnja
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
17
4.2. Saradnja sa drugim državnim organima i ne državnim
subjektima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
17
4.3. Saradnja sa pojedincima koji pružaju pomoć policiji i
žandarmeriji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
18
4.4. Saradnja sa organima teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
19
4.5. Međunarodna saradnja i angažovanje. . . . . . . . . . . . . . . . .
19
5.
FINANSIRANJE
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
21
5.1. Sredstva za posebne namene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
21
5.2. Sredstva za posebne operativne potrebe . . . . . . . . . . . . . .
22
5.3. Fond za novčanu pomoć članovima porodica poginulih ili
ranjenih pripadnika žandarmerije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
22
6.
KONTROLA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
23
6.1. Spoljna kontrola policije i žandarmerije . . . . . . . . . . . . .
23
6.2. Unutrašnja kontrola policije i žandarmerije . . . . . . . . . . . .
24
7.
NAZIV I SEDIŠTE ŽANDARMERIJE
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
27
8.
RADNA MESTA U ŽANDARMERIJI
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
31
8.1. Broj zaposlenik I kvalifikaciona struktura . . . . . . . . . . . . .
35
8.2. Ulazne norme za žandarmeriju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
37
9.
ŽANDARMERIJA U SLUŽBI GRAĐANA
40
9.1. Odnos sa javnošću, komunikacija i poslovno ponašanje . .
40
2
1.1. ANALIZA POSLOVANJA
U uslovima savremenih tržišnih kretanja, preduzeća se u
poslovanju suočavaju sa mnogobrojnim promenama. Realizacija razvojnih
ciljeva podrazumeva svrsi shodan pravac i način delovanja preduzeća, u
složenim uslovima privređivanja. Aktivnosti preduzeća treba usmeravati, uz
anticipiranje šansi i opasnosti iz okruženja, i uvažavanja dobrih strana
preduzeća. Preduzeće treba stalno da se prilagođava stalnim promenama na
tržištu. Proces prilagođavanja potrebno je kontrolisati i usmeravati. Postići
prihvatljivu visinu dobiti koja je potrebna da se zadovolje zahtevi akcionara
je uobičajeni cilj preduzeća. Bez dobiti nema dividenti ili povećanja
vrednosti akcija, nema reinvestiranja za budući rast i razvoj. Upravljanje
procesima i pojavama preduzeća nije moguće bez adekvatnih osnovnih
informacija, koji se grupišu u bilansu stanja, bilansu uspeha, izveštaju o
dobiti, izveštaju o novčanim tokovima, napomenama uz finansijske
izveštaje.
Analiza je metodološki postupak raščlanjivanja nekog pojma na
jednostavnije, međusobno povezane i specifično određujuće elemente. Vrši
se u cilju otkrivanja strukture nekog fenomena ili pojave i međusobne
povezanosti, načina uzajamnog delovanja i uloge pojedinačnih elemenata
tog fenomena.
U literaturi ekonomije preduzeća pod pojmom finansijske analize
se podrazumeva skup metoda, postupaka i instrumenata otkrivanja,
___________________________________________________________
Analiza poslovanja
Beograd 2007
Prof. Dr Ilija Samardžić
4
pokazivanja i interpretacije informacija o stanju i uspehu preduzeća na
osnovu njegovih godišnjih računa. Analiza godišnjih računa je deo ukupne
računovodstvene analize stanja i uspeha preduzeća. Ova poslednja je širi
pojam zato što, pored analize godišnjih računa namenjenih eksternom
finansijsko – računovodstvenom izveštavanju, uljučuje i onu internu analizu
koja se služi međubilansima i kratkoročnim obračunima uspeha za celinu
preduzeća i delove preduzeća izveštaje o troškovima i učincima
.
Preduzeće je osnovni privredni subjekt (organizacija), koji se
osniva radi sticanja dobiti. Ciljna funkcija prduezeća je dobit (profit). Ovo
karakteriše sve pravne forme preduzeća. Preduzećima koja obavljaju
delatnost od opšteg interesa svojstveno je da, pored ove ciljne finkcije, mogu
imati i sekundarnu ciljnu funkciju. Ona se sastoji u zadovoljavanju potreba
korisnika usluha iz obavljanja ove delatnosti. Nije isključeno da se
preduzeća osnivaju radi uštede troškova svojim osnivačima, bez obzira na to
što privredno zakonodavstvo to izričito ne predviđa. U pitanju su:
istraživanja tržišta, istraživanja nalazišta određenih rudnih sirovina,
obavljanje određenih zajedničkih funkcija i slično.
Preduzeća organizuju proizvodnju, nude na tržištima određene
količine roba (gotovih proizvida), nastojeći da maksimiziraju svoje dobiri.
Kada odlučuju o proizvodnji ponudi, preduzeća nastoje da svoje prozvode
(usluge) prodaju po takvim cenama, kako bi pokrili cene koštanja (odnos
ukupnih trpškova proizvodenje i prometa po jedinici proizvoda) i ostvarili
određeni iznos dobiti (na primer, u vrednosti 10% cene koštanja). Preduzeća
se uzdržavaju od smanjivanja cena, jer to mogu uraditi i konkurenti. Tima
mogu više izgubiti nego dobiti. Ovakvo ponašanje preduzeća svojstveno je
privredama sa izraženom konkurencijom i bez značajnih inflatornih i
monoplističkih tendencija.
5
Bogata istorija srpske žandamerije kao specijalne, vojno-policijske
trupe, počinje 1860. godine. Najznačajnije je to što je predviđeno formiranje
“
naoružanih služitelja ... jedne žandarmerijske kompanije (čete) od 120 ljudi
(pešaka) i 15 konjanika
”. Četa je bila potčinjena upravitelju grada.
Za istoriju žandarmerije, i policije uopšte, posebno je važno
''Ustroenie Centralne Državne Uprave u Knjaževstvu Srbiji''
od 22. marta
1862. godine. Ovim aktom formirano je sedam nezavisnih ministarstava,
između kojih Ministarstvo vojno i Ministarstvo unutrašnjih dela, na čije čelo
je 21. aprila postavljen Nikola Hristić. Prema Ustroeniu Ministerstva
Unutrasnjih Dela, u nadležnost ovog ministarstva, između ostalog, spadala
je ''cela policija sigurnosti (žandarmerija)''.
Rešenjem od 23. jula 1860. Uprava varoši je izuzeta iz nadležnosti
Ministarstva unutrašnjih dela i stavljena pod direktnu jurisdikciju kneza, a
započeto je i regrutovanje naoružanih služitelja (žandarma) kojima je
komandovao konjički potpukovnik. U žandarmeriju su primani samo
pismeni, zdravi mladići, visoki najmanje 5 stopa i 5 palaca (1,71 m). Od
oružja su dobili perkusionu spredpuneću žlebljenu pušku kalibra 17,8 mm sa
bajonetom i pištolj istog sistema i modela, ali kalibra 18,5 mm.
1
Položaj žandarmerije konačno je definisan Zakonom o ustrojstvu
Voenog ministerstva, koji je stupio na snagu 3. marta 1864. Jačina
beogradske žandarmerijske čete 1872. godine povećana je na 360 ljudi. U to
vreme žandarmi su dobili novu uniformu, prema »
Propisu za odelo vojske
«
1
Pištolj se nosio u futroli (silavu za pištolje vrednom 40 groša) a o pojasu oko struka visila je “kesa
kožna za fišeke-municiju, vredna 20 groša” i “kesa kožna za kapsle, vredna 3 groša”.
7
