ENERGETSKI POKAZATELJI
PREDMET
:
SAVREMENE
ENERGETSKE
TEHNOLOGIJE
MAŠINSKI FAKULTET U NIŠU
STUDENT:
ALEKSANDRA NEDELJKOVIĆ
210M/2014
PROFESOR:
DR DEJAN MITROVIĆ
NIŠ, 2014.
1
1.0. Uvod
Potrošnja energije zavisi od različitih socio-ekonomskih i ekoloških aspekata. U
literature se najčešće kao glavne determinante potrošnje energije navode tri faktora:
1. nivo ukupne privredne aktivnosti, odnosno proizvodnje
2. struktura gospodarstva
3. visina dohotka, BDP-a ili proizvodnje po jedinici utrošene energije
Dosadašnja sprovedena istraživanja pokazuju da je energetska efikasnost vrlo bitna
za razumevanje u promeni potrošnje energije u prošlosti al ii u procenama trendova potražnje
za energijom u budućnosti. Energetska intenzivnost i ostali energetski pokazatelji postali su
glavni elementi u primeni mera energetske efikasnosti koje se primenjuju u energetskoj i
ekonomskoj politici da bi se smanjila potrošnja energije i da bi njena upotreba bila što
racionalnija.
2.0. Energetski pokazatelji
Indikatori energetske efikasnosti predtavljaju sprecifične energetske pokazatelje koji
se koriste za definisanje potencijala uštede potrošnje energije kao i za utvrđivanje efekata
sprovođenja mera energetske efikasnosti. Njihov značaj je u tome što se poređenjem stvarnih
vrednosti pokazatelja, dobijenih na osnovu prikupljenih podataka, sa uobičajenim ili
standardnim vrednostima može jasno uočiti u kojim sektorima su moguća smanjenja u
potrošnji energije i koji su korisnici energetski efikasni.
Indikatori energetske efikasnosti su veličine koje mogu biti manje ili više složene u
zavisnosti od toga koliko i kakve parameter objedinjuju. Najopštija podela energetskih
indikatora je na:
Termodinamičke – koji u osnovi predstavljaju stepene korisnosti određenih procesa
korišćenja energije (npr. stepen korisnosti kotla)
Fizičko – termodinamičke – u kojima se energetski ulazi u proces predstavljaju
jedinicama za energiju, ali se izlazi iz procesa predstavljaju različitim odgovarajućim
fizičkim veličinama (npr. potrošnja električne energije u kWh po m³ proizvedene vode,
potrošnja toplote u kWh po m² grejane površine, potrošnja energije po kWh po t
proizvoda is l.)
Ekonomsko – termodinamičke – u kojima se energetski ulazi u proces predstavljaju
jedinicama za energiju, ali se izlazi iz prcesa predtavljaju u novčanim jedinicama (npr.
potrošnja električne energije u Mtoe po 1$ bruto nacionalnog dohotka – BND)
Ekonomske – u kojima se i energetski ulazi i izlazi iz procesa predstavljaju novčanim
jedinicama.
Zavisno od nivoa složenosti, energetski indikatori imaju različitu hijerarhiju. Na vrhu
piramide se nalaze najsloženiji indikatori, kao što su energetski intenzitet na nivou države
(Mtoe/$ BND), energetski intenzitet sektora i privrednih grana (Mtoe/$ proizvoda),
energetskih sistema (kWh/t uglja), pa sve do energetske efikasnosti postrojenja i opreme.
Izračunavanje energetskih indikatora višeg hijerarhijskog reda zahteva složenu statističku
metodologiju i prikupljanje velikog broja podataka za definisani vremenski period. Ovakvi
indikatori služe za kreiranje energetske politike i složeno energetsko planiranje na nivou
države ili sektora. Indikatori srednjeg hijerarhijsog nivoa služe za donošenje odluka u okviru
preduzeća ili opštine, dok indikatori na najnižem hijerarhijsom nivou služe prvenstveno za
3
Specifične vrednosti potrošnje vode dobijaju se deljenjem ukupne godišnje potrošnje
vode u zgradi i karakterističnih vrednosti koje opisuju način korišćenja vode (npr. površina
objekta m², broj osoba ili broj noćenja u hotelima). Karakteristične vrednosti potrošnje vode
zavise od namene korišćenja vode: pijaća voda, topla voda, tehnološka voda, rashladna voda.
Približno 2-3% procenta ukupne svetske potrošnje energije koristi se u pumpnim sistemima i
sistemima za tretman otpadnih voda, koje se nalaze u urbanim sredinama i industriji.
Potrošnja energije u malim vodovodima širom sveta mogla bi biti smanjena za najmanje 25%
primenom različitih mera i aktivnosti ušteda. Nažalost, relativno mala pažnja se polaže na
uštedu energije u javnim komunalnim sistemima vodovoda i kanalizacije.
U zemljama u razvoju, u strukturi troškova, cena energije utrošene za snabdevanje
vodom često prevazilazi polovinu ukupnog javnog gradskog budžeta. Čak i u distributivnim
vodovodnim sistemima razvijenih zemalja, energija predstavlja drugi po redu trošak, odmah
iza troškova radne snage.
U tabelama 2. I 3. dati su energetski pokazatelji sistema vodosnabdevanja i
kanalizacije.
Indikatori koji služe za ocenjivanje energetske efikasnosti jednog sistema osvetljenja
prikazani su u tabeli 4.
2.1. Energetska intenzivnost
Tabela 2. Indikatori energetske efikasnosti sistema vodosnabdevanja
(Dragan Marković, Procesna i energetska efikasnost, Beograd 2010.)
Tabela 3. Indikatori energetske efikasnosti sistema kanalizacije
(Dragan Marković, Procesna i energetska efikasnost, Beograd 2010.)
Tabela 4. Indikatori energetske efikasnosti sistema kanalizacije
(Dragan Marković, Procesna i energetska efikasnost, Beograd 2010.)
