MEGATREND UNIVERZITET
FAKULTET ZA DRŽAVNU UPRAVU I
ADMINISTRACIJU
SEMINARSKI RAD
KRIMINOLOGIJA
TEMA
:
MOBING
Mentor:
Prof. dr Dragan Manojlovic
Autor:
Marija Miladinovic
Beograd, januar 2013.
Sadržaj
Uvod......................................................................................3
Značenje termina...................................................................3
Istorijat izučavanja pojave mobinga........................................4
Definicije mobinga..................................................................4
Mobing kao pojava.................................................................5
Vrste mobinga........................................................................5
Elementi i mehanizam mobing situacije.................................6
Faze mobinga.........................................................................8
Reakcije žrtve mobinga..........................................................9
Uticaj mobinga na zdravlje žrtava..........................................9
Posledice mobinga po nacionalnu ekonomiju.......................10
Razlika između pojedinih zemalja u zastupljenosti
mobinga.............................................................................. 11
Rezime ............................................................................... 11
Zaključak..............................................................................12
Literatura..............................................................................13
Istorijat izučavanja pojave mobinga
Mobing kao pojava prepoznavana je prvo u ponašanju nekih vrsta životinja koje se
udružuju protiv jednog svog člana, napadaju ga i isteruju iz zajednice, što se ponekad
završava smrću. Istraživanja ove vrste se vezuju za ime Konrada Lorenza naučnika koji
se bavio psihologijom ponašanja životinja..
Definicije mobinga
Mobing je specifično ponašanje kojim, na radnom mestu, jedna osoba ili više njih, duže
vreme, psihički zlostavlja i ponižava drugu osobu, u nameri da ugrozi njezin ugled, čast,
ljudsko dostojanstvo i integritet ličnosti. To zlostavljanje se često nastavlja sve dok
zlostavljana osoba ne napusti radnu sredinu. Psihički teror ili mobing započinje i
održava se neprijateljskim ili neetičkim vidom komunikacije koju provodi jedna ili više
osoba i koja je sistematski usmerena protiv pojedinca koji je zbog toga gurnut u poziciju
u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti je da se odbrani, i ostaje u toj poziciji zbog
postupaka mobinga koji se neprestano ponavljaju.
U Zakonu socijalne modernizacije Francuske iz 2002. godine, mobing je definisan kao
psihičko maltretiranje koje se ponavlja putem akcija kojima je cilj ili posledica
degradacija radnikovih radnih uslova, koja mogu prouzrokovati napad i naneti štetu
ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu, narušiti fizičko i mentalno zdravlje ili
kompromitovati žrtvinu profesionalnu budućnost. Švedska nacionalna služba za zaštitu i
higijenu na radu (Swedish National Board of Occupational Safety and Health) definiše
mobing (koristeći pojam viktimizacija) kao “ponavljanje izrazito negativne ili radnje
vredne prekora koje su na uvredljiv način usmerene protiv zaposlenih pojedinaca i
mogu dovesti do toga da ovi zaposleni budu isključeni iz zajednice na radnom mestu”.
Međunarodna organizacija rada (ILO) određuje mobing kao “uvredljivo ponašanje koje
se manifestuje kao osvetoljubivi, surovi, zlonamerni ili ponižavajući pokušaji da se
sabotira jedan ili grupa zaposlenih. Udružuje se protiv određenog saradnika, odnosno
on se mobinguje, i izlaže psihičkom uznemiravanju. U mobing spadaju stalne negativne
primedbe ili kritike, koje izoluju neku osobu u socijalnom pogledu, kao i kancelarijski
tračevi ili širenje lažnih informacija”.
