1
Rad na temu:
Koje finansijske institucije predstavljaju
potencijalni katalizator kapitala na
finansijskom tržištu
Student:
Sanja Đorđević
Br. Indeksa:
3cf/0015/12
2
FINANSIJSKO TRŽIŠTE
Sva finansijska tržišta, globalna i segmentirana izražavaju odnose dva kljucna ekonomska
agregata: ponude i tražnje. Relacija odnosa ova dva agregata uticu na nivo cena koje se formiraju
saglasno izraženom odnosu ponude i tražnje.
Osobenosti odnosa koji se izražavaju za tržište u realnom sektoru ekonomije jednako važe i za
segmente tržišta koji funkcionišu u finansijskoj sferi. Finansijsko tržište je mesto objedinjavanja
novcanih sredstava iz razlicitih izvora gde se formira potencijal ponude i tražnje. Svaki deo tog
kapitala teži ka plasmanima sa najvecim prinosom i time se kapital locira tamo gde može doneti
više i preduzetnicima i vlasnicima kapitala.
Jedna od najznacajnih funkcija finansijskih tržišta je njihova transferna funkcija. Transfernu
funkciju finansijsko tržište obavlja kao primarno tržište to jest tržište gde se vrše kreiranje
finansijskih instrumenata. Ucesnici na finansijskom tržistu mogu biti suficitarni (sa viskom
sredstava) I deficitarni (sa manjkom sredstava) ka kojima se krecu sredstva suficitarnih. Ucesnici
na finansijskom tržištu se javljaju kao klasicni finansijski posrednici ( banke ) i institucionalni
investitori ( osiguravajuce organizacije i penzioni fondovi ). Finansijsko tržište, može se reci,
predstavlja organizovani sistem za promet finansijskih instrumenata, tj. hartija od vrednosti koje
mogu biti dugovne i vlasnicke u zavisnosti od roka njihovog dospeca, kao hartije od vrednosti na
tržištu novca i hartije od vrednosti na tržištu kapitala. HoV na tržištu novca su najlikvidnije
hartije od vrednosti sa rokom dospeca do jedne godine sa niskim ili nikakvim rizikom, dok
HoVna tržištu kapitala imaju rok dospeca duži od godinu dana. Neke od hartija na tržištu novca
su: kratkorocne državne obveznice, depozitni cerifikati, bankarski akcepti, komercijalni zapisi,
federalni fondovi, ugovori o rekupovini. Neke od hartija vrednosti na tržištu kapitala:
srednjorocne i dugorocne državne obveznice, obveznice lokalnih državnih organa, korporativne
obveznice, hipotekarne založnice, obicne akcije, preferncijalne akcije, zamenjive ili kovertibilne
hartije od vrednosti. Finansijske institucije, bave se pružanjem finansijskih usluga. Svi finansijski
transaktori mogu podeliti na nefinansijske i finansijske poslovne subjekte. Njihovo poslovanje,
pre svega, se svodi na investitiranje u HoV i tim putem sticu prihode od kojih, odbijanjem svojih
obaveza prema investitorima i izvore njihovih sredstava, dobijaju cist prihod. Postoje razlicite
vrste banaka: centralne banke, komercijalne banke, razvojne banke, poslovne banke, štedionice,
emisione, univerzalne i specijalizovane. Depozitne finansijske institucije se nazivaju depozitnim
jer osnovni izvor njihovih sredstava cine štedni depoziti. Nedepozitne finansijske institucije
obuhvataju osiguravajuce kompanije, penzione fondove, finansijske kompanije i investicione
fondove.
Klasicna podela finansijskog tržišta na osnovne vrste je: novcano tržište, tržište novcanog
kapitala i devizno tržište. Ali pored ove podele postoji podela i na: organizovano i
neorganizovano finansijsko tržište, depozitno – kreditno i na tržišta hartija od vrednosti, domace i
na medunarodno, tržišta dugovnih i tržišta vlasnickih finansijskih instrumenata, proptna i
terminska, primarno i sekundarno.
