УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
БИЈЕЉИНА
Семинарски рад из предмета:
ФИНАНСИЈЕ И ФИНАНСИЈСКО ПРАВО
Тема:
ЦИЉЕВИ ОПОРЕЗИВАЊА
Ментор: проф. др Милан Томић Студент: Славен Радић
Бијељина, 2012. године
2
САДРЖАЈ
1. ПОРЕЗИ – Општа разматрања...................................................3
2. Циљеви опорезивања кроз историју.......................................4
3. Циљеви опорезивања у савременом друштву........................5
4. Екстрафискални циљеви опорезивања...................................6
4.1. Економски циљеви опорезивања
.....................................7
4.1.1. Микроекономски циљеви
........................................8
4.1.2. Макроекономски циљеви
........................................9
4.2. Социјални циљеви опорезивања
....................................10
4.3. Политички циљеви опорезивања
...................................11
4.4. Остали циљеви опорезивања
.........................................12
5. Закључак.................................................................................12
Литература..............................................................................13
4
2. Циљеви опорезивања кроз историју
Све до ХХ вијека опорезивање је било, мање-више, једнодимензионални акт државе
који се огледао у обезбјеђивању довољних средстава за финансирање утврђених јавних
расхода. Јасно је да је примарни, практично једини циљ опорезивања био фискални.
3
Основни циљ опорезивања био је да се прикупе основна средства за потребе фискуса, те
се одатле овај циљ назива
фискалним
. И данас се, упркос појављивању нових циљева,
фискални циљ код пореза сматра примарним, јер држава неће бити у стању да обавља
своје функције ако нису обезбјеђена довољна финансијска средства.
4
Вијековна доминација фискалног циља опорезивања одржавала се и у схватањима
финансијске теорије. Треба подсјетити да је у раздобљу позног феудализма, када је у
процесима првобитне акумулације капитала разграђивано феудално и постепено
формирано капиталистичко друштво, обезбјеђивање позитивног спољнотрговинског
биланса представљало императив, ако се жељело да дође прилива злата у државу. У
таквим условима настао је меркантилистички правац у развоју економске мисли, правац
који је сматрао да је једина могућност за увећање богатства народа да извоз буде већи од
увоза. Тврдили су да је задатак државе да порезима (царинама) обезбједи позитиван
биланс у спољној трговини, а не само да оствари фискални циљ. Међутим, већ у XVIII, a
посебно у XIX вијеку у водећим капиталистичким државама постају доминантна схватања
да само слободна конкуренција омогућује максимизацију профита, па је тако у периоду
либерализма владајуће мишљење у доктрини постало да порески систем треба да буде „на
неутралистичким позицијама,“ да порез није и не треба да буде економско политички или
какав други инструмент, већ искључиво средство помоћу којег држава обезјеђује средства
за задовољавање потреба свог буџета. За присталице економског либерализма, заступнике
„неутралних“ пореза, незнатним расходима државе и „најмањем – најбољем буџету“
одговарали су порези који минимално ремете постојеће односе у привреди. То је доктрина
која је имала свој најпотпунији и најтачнији израз у тзв. „Единбуршком правилу“ из 1833.
године, Leave them as you find them (остави их онакве какве си их нашао). По
Единбуршком правилу, нови порез треба да остави пореског обвезника са релативно
истим дохоцима, односно имовином, каква је била прије увођења пореза. Неутрални
порези су они порези који не кваре равнотежу у привреди, који не изазивају поремећај у
понуди робе и услуга, а тиме и потражње на тржишту.
5
По том учењу порези имају за циљ
да обезбједе држави неопходна финансијска средства до којих ће доћи на најлакши и
најјефтинији начин. Из ове филозофије излучили су се порески „канони“ Адама Смита.
3
М. Радичић, Б. Раичевић,
Јавне финансије – Теорија и пракса - ,
Београд 2011., стр. 82.
4
Д. Поповић,
Наука о порезима и пореско право,
Београд 1997., стр. 319.
5
Ј. Ловчевић,
Институције јавних финансија,
Београд 1997., стр. 79.
