VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
NOVI SAD
TEMA RADA
REOSIGURANJE
Pristupni rad iz osiguranja
Mentor: Student:
Jelena Obradović Ivana Šoštarić 69/13fr
Novi Sad 2015.
SADRŽAJ:
1.Uvod.................................................................................................................................1.
2.Pojam reosiguranje...........................................................................................................2.
3.Podela reosiguranja..........................................................................................................3.
4.Maksinmalno moguća šteta..............................................................................................5.
5.Samopridržaj....................................................................................................................6.
6.Tržište reosiguranja..........................................................................................................7.
7.Tržište reosiguranja u Srbiji.............................................................................................8.
8.Zaključak..........................................................................................................................9.
9.Literatura........................................................................................................................10.
4
1. POJAM REOSIGURANJA
Reosiguranje je ponovno osiguranje preuzetih rizika od direktnog osiguravatelja pa
kažemo da je reosiguranje u stvari, osiguranje osiguranja. Reosiguranje je osiguranje
rizika koji je preuzeo osiguravač. Reosiguranik je društvo za osiguranje čiji su rizici
osiguranja reosigurani u celini ili jednim delom. Reosiguravač je društvo koje vrši
delatnost reosiguranja. Reosiguranje je od nezamenljive važnosti za sigurnost poslovanja
osiguravača jer on putem reosiguranja povećava kapacitet preuzimanja rizika u
osiguranju, štiti sopstvenu sigurnost i sigurnost svojih osiguranika. Reosiguranju nije cilj
zaštita osiguravača u slučaju niže ostvarenog prihoda iz ulaganja sredstava od planiranog
ili od nečekivanog povećanja troškova, nego
pokriće rizika iz sklopljenog ugovora.
Međutim, ne postoji reosiguranje koje bi osiguravača zaštitilo od svih mogućih
odstupanja u veličini šteta u njegovom portfoliju, jer svaki oblik reosiguranja daje
optimalnu zaštitu samo kod pojedinih vrsta rizika.Reosiguranje predstavlja vertikalnu
podelu rizika, gde se ne menja odnos osiguranik –osiguravač.
Reosiguranjem, osiguravač (cedent) prenosi višak rizika iznad svog pridržaja na
reosiguravača (cesionara), a osiguranik niti zna niti mora znati da postoji reosiguranje, jer
svoja prava direktno ostvaruje od svog osiguravača
1
.
Osnovni preduslov za postojanje funkcije reosiguranja je zaključen ugovor o
osiguranju. Osiguravač preuzima rizik i u onim slučajevima kada oceni da bi eventualna
velika, delimična ili totalna šteta ugrozila njegovu solventnost, zadržava za sebe onoliki
deo toga rizika koji u slučaju štete može isplatiti, a da istovremeno ne dovede u opasnost
sopstvene fondove. Taj deo koji osiguravač zadržava za sebe, naziva se samopridržaj.
Samopridržaj je deo osigurane svote ili deo štete koju osiguravač zadržava kod pojedinog
osiguranja i ne pokriva ga dodatnim reosiguravateljnim pokrićem. Visinu samopridržaja
određuje sam osiguravač , a obično se određuje u procentu od osigurane sume i do
određenog limita, ali se može ugovoriti i u apslolutnom iznosu.
1
Marović Boris, Nebojša Žarković: “Leksikon osiguranja”, DDOR, Novi sad 2002. str. 6
