УНИВЕРЗИТЕТ ЏОН НЕЗБИТ
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ - ВАЉЕВО
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет : Међународно пословно право
Тема : Међународна банка за обнову и развој
Ментор Студент
Доц.др. Ратко Љубојевић Александра Обрадовић 300415
Ваљево, 2016
1
САДРЖАЈ
1. Увод................................................................................... 3
2. Развој међународног тржишта капитала........................ 4
3. Оснивање и чланство....................................................... 6
4. Одобравање зајмова......................................................... 9
5.Начин доделе послова (лицитација)............................... 11
6. Органи банке.................................................................... 13
7. Сарадња наше земље....................................................... 14
8. Закључак............................................................................ 16
2
РАЗВОЈ МЕЂУНАРОДНОГ
ТРЖИШТА КАПИТАЛА
Почетак другог светског рата довео је до обуздавања међународних токова
капитала. САД су на основу Закона о зајму и најму помагале војно и економско
снабдевање земаља које су биле у рату против Сила u износу од 49 милијарди
долара. Највећи износ је добила Велика Британија (33.6 милијарди долара), затим
СССР (11), Француска (3.3) и Кина (1.5). Дугови свих земаља су после рата
избрисани, изузев дуга СССР, и ако се зна да је ова земља имала највеће људске и
материјалнегубитке. Амерички државни секретар Џорџ Маршал предложио је
1947. године програм помоћи земљама Западне Европе како би се у овом подручјu
олакшао привредни опоравак, привредни раст и сприечио продор комунистичких
идеја. Програм европске обнове је познатији као Маршалов план. Земље примаоци
помоћи сачиниле су четворогодишње планове (1948-1951) којима је био предвиђен
пораст производње и смањење платнобилансних дефицита. Портфолио
инвестиције оживљавају тек крајем педесетих година, захваљујући оствареној
конвертабилности валута. Све до краја педесетих година САД су имале
доминантно место у извозу капитала, како уземље у развоју тако и у друге
развијене земље. Повећава се значај Западне Европе и Јапана као извозника
капитала.
Током седамдесетих година долази до наглог ширења послова на међународном
финансијском тржишту, посебно захваљујући европском тржишту.
Социјалистичке земље Источне Европе користе кредите за увоз савремене опреме
и технологије, а Кина почиње нагло да се отвара према свету.
Књиговодствена вредност директних инвестиција развијених земаља Запада
повећала се са око 100 милијарди долара у 1967. години, на 500 милијарди долара
у 1981. године. Експанзија је трајала све до половине 1982. г. Крајем лета те
године избија на видело криза презадужености земаља у развоју. Неке
социјалистичке земље су се суочиле са крупним проблемима у привредном развоју
и отплати иностраног дуга. Повериоци постају много опрезнији при одобравању
нових кредита. Најзадуженије земље у развоју нису више имале приступ
међународном финансијском тржишту.
Даљи развој међународног финансијског тржишта зависиће у знатној мери од
тога да ли ће се наћи адекватно решење за проблем презадужених земаља.
Репрограмирање дугова није довољно, већ треба стварати услове да се ове земље
успешније развијају и лакше излазе на светско тржиште. У новије време долази до
значајног повећања прилива капитала у земље , у развоју у виду директних
инвестиција. За пласман у виду директних инвестиција у земље у развоју
карактеристична је велика концентрација на подручје југоисточне Азије (52%) и
Латинске Америке (29%). У 1994.г, на само 11 земаља отпадало је три четвртине
4
директних инвестиција. Највећи токови директних инвестиција су између самих
развијених земаља. У 2002.г,
је од 651 милијарде долара уложених страних
директних
инвестиција, 460
милијарди отишло у друге развијене земље, 162
милијарде у
земље у развоју, а у земље Централе и Источне Европе мало више од
4%.
Средства МБОР потичу углавном од тржишта приватног капитала, а један
део од уписаног капитала земаља чланица. У структури уписаних средстава 10% је
уплаћени капитал, а 90% представљају средства која се Банци стављају на
располагања за потребе плаћања обавеза за понуђена средства или за зајмове које
Банка гарантује. Висина квоте коју свака земља чланица уписује, утврђује се
споразумом између Банке и сваке поједине чланице, a одређује сен и гласачка
права земаља.
На политику Банке највише има утицај влада САД-а, која традиционално
учествује у формирању капитала Банке са 1/5. Од укупног капитала Банке највећи
удео средстава отпада на САД, затим Јапан, Велика Британија и Немачка.
Банка годишње одобри 15 do 20 милијарди долара кредита, мада те све кредите не
користе у години на коју се односе. Највећи корисници средстава су Кина, Индија,
Мексико и Бразил, али све више средстава користе и бивше републике СССР-а.
Једна од основних карактеристика савремених финансијских токова и
банкарства
у међународним оквирима јесте глобализација финансијских и банкарских
тржишта. Кључну улогу у том процесу имају међународне
финансијске
институције, нарочито Међународни монетарни фонд и Светска
банка, а цео
процес се убрзано одвија у амбијенту финансијских иновација, дерегулације и
развоја нових технологија.
5
