Lokalna samouprava Švedske
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ
2011
1
1.
ОСНОВНИ ПОДАЦИ
По својој површини Шведска је четврта највећа земља у Европи. Она је 500
километара широка и 1600 километара дугачка од севера до југа, а њена површина је
450 000 квадратних километара. Међутим, становништво није многобројно, само нешто
више од 9 милиона становника (9.415.470 на дан 31.12.2010.)
1
. Већина становништва
живи у јужном делу земље, док су многи делови северне Шведске у потпуности
ненасељени.
Главни град Шведске је Stockholm, који је такође и највећи град земље. У
штокхолмском региону живи преко 1,5 милиона људи. Други град по величини је
Geteborg а затим следе Malmö, Uppsala i Linköping.
С обзиром да је Шведска издужена земља, како природа тако и клима се разликују
у различитим деловима земље. Обрађено земљиште, које покрива мање од једне десе-
тине целокупне површине земље, се углавном налази на југу. У унутрашњости на
сeверу Шведске има пуно шума и великих планинских предела
–
”
fjäll
”
–
на граници
према Норвешкој а такође и пуно снега, нарочито зими. Клима на морској обали
северног дела Шведске, Norrlanda, не разликује се међутим много од климе у јужнијим
пределима земље.
Отприлике петина свих запослених у Шведској ради у индустрији. Исто толики
број људи ради у здравству и друштвеној бризи,
шве.
omsorg
2
,
у трговини, комуника-
цијама као и услужном сектору. Скоро две трећине свих запослених ради у већим или
мањим приватним предузећима. Више од једне трећине ради у области која се обично
назива јавни сектор, шве.
offentliga sektorn
. Овај сектор обухвата све што се финансира
пореским средствима, на пример школе, здравство, друштвена брига о старима,
полиција, одржавање чистоће
,
као и изградња путева.
Удео запослених у различитим секторима у 2008
3
1
http://www.stockholm.se/OmStockholm/Fakta-och-kartor/
2
бринути се о на пример деци и старима.
3
http://skl.se/kommuner_och_landsting/en_angelagen_arbetsgivare
Приватни
сектпр
69%
Oпштинe
20%
Oкрузи
6%
Држава
5%
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ
2011
2
2.
ИСТОРИЈА
Први писани закони потичу из 13. века. Држава је била подељена на покрајине а
свака покрајина је имала свој сопствени закон. Нешто касније, у 14. веку, укинуто је и
кметство. До тада су постојали кметови – робови који су радили или у пољопривреди
или у кући и који су се могли продавати.
Период између викиншког доба и почетка 16. века се у шведској историји
обично назива средњим веком, шве.
medeltiden
.
Трговином је управљала такозвана Hansa, то јест заједница моћних градова на
северу Немачке. Трговци Hanse су били врло моћни и у шведским градовима, који су
почели ницати током средњег века. Штокхолм није био већи од села, док је Visby, на
отоку Gotland, био значајан град са много цркви и великим каменим кућама.
Темељ шведског парламента – Риксдага – је постављен током средњег века. У то
време често је долазило до борбе за краљевску власт, а свако који је желео да постане
краљ сазивао је састанак са људима чија му је подршка била потребна. С временом ти
састанци су се развили у Риксдаг – скупштину – са четири ”сталежа” која су требала
заступати интересе различитих група у друштву. Била су четири сталежа: племство
(отмене породице које су добилe посебна права од краља), свештеници, грађани
(варошани) и сељаци. У Риксдагу су седeли само мушкарци – жене су добиле
политичку власт тек у 20. веку.
17. век се обично назива добом велесиле, шве.
stormaktstiden
, Шведске. У то
време Шведска је била значајна држава у Европи, и далеко већа него што је данас.
Шведској држави није припадала само Финска, која је више стотина година била део
Шведске, него и многа друга подручја која су освојена у ратовима. То су била подручја
која сада припадају Русији, Естонији, Летонији, Пољској, Немачкој и Норвешкој.
Почетком 19. века већина Швеђана је и даље живела по селима и бавила се
пољопривредом. Разлика између сиромаха и богаташа је била врло велика. Само
богатији сељаци и варошани су могли седети у Риксдагу, а краљ је још увек имао
велику власт. У 19. веку спроведена је читава серија земљишних реформи, а ранија села
су распарчана тако да уместо сеоских целина, имања су била распрострањена свако за
себе.
1862. године је донет Закон о локалној самоуправи којим је формирано 2500
општина, провинција и градова. Била су два акта, један за градове и један за природу.

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ
2011
4
монархија је чисто уставна. Краљ чини државне посете другим земљама и служи као
домаћин за представнике других земаља, који су у посети Шведској. На почетку сваке
парламентарне године, краљ отвара почетно заседање за ту годину али не учествује у
раду Владе и није потребно да потпише све одлуке Владе.
Краљ Шведске је Carl XVI Gustaf, а краљица Silvia. Њихово породично име је
Bernadotte. Краљевски пар има троје деце: Victoriju, Carl Philipa i Madeleine. Најстарија
Victoria ће бити регент после садашњег краља.
Народ бира своје политичке представнике на општим изборима, а странка, која
добије већину гласова управља државом. Одлуке политичара резултирају у доношењу
закона и прописа, који са своје стране управљају радом органа управе и њихових
службеника.
Најзначајнија политичка скупштина у Шведској је парламент Риксдаг, шве.
Riksdagen
. У њему седе политичари који доносе одлуке на највишем нивоу, то јест на
нивоу целокупне државе. Парламент броји 349 изабраних чланова.
Странка која је добила већину гласова на изборима за Риксдаг, саставља владу,
шве.
regering
, и управља државому наредном периоду од четири године. Влада се
састоји од чланова кабинета, шве.
statsrad
, то јест министара, шве.
ministrar
, који су
или на челу једног од министарстава, шве.
departement,
или раде у неком од њих. Има
десет министарстава која су подељена по стручним областима. Министарство спољних
послова се брине о међународним питањима, министарство финансија о економским
питањима, министарство просвете о питањима школства, и тако даље.
Крупна и значајна питања се, по правилу, не решавају директно од стране владе.
Расправа о таквим питањима води се и у Риксдагу, а понекад се поставља и посебна
комисија
,
шве.
utredning
.
Шведска је такође подељена на округе, шве.
landsting
, већа подручја која су
одговорна за пресвега здравство, као и на општине, шве.
kommuner
, мања подручја под
чију надлежност спадају школство, дечији вртићи и друга локална питања
шве.
lokala
fragor
4
.
Ови органи такође имају и своје политичке скупштине, то јест окружно веће,
шве.
landstingsfullmäktige
и скупштину општине
,
шве.
kommunfullmäktige
.
Избори за све три скупштине одржавају се истом приликом, то јест треће недеље
у септембру месецу сваке четврте године: 2006., 2010. године.
4
Питања која се односе на мање подручје
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ
2011
5
Шведска је члан Европске Уније. Зато шведски држављани могу гласати и на
изборима за Европски Парламент, који се одржавају сваке пете године.
4.
СИСТЕМ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Локална самоуправа има дугу традицију у Шведској. Општине, општинска већа
и региони су одговорни за обезбеђивање значајног дела свих јавних услуга. Имају
значајан степен аутономије и имају независне надлежности опорезивања што им
гарантује устав.
Члан 1. Устава каже: „Шведска демократија заснива се на слободном
изражавању мишљења на општим изборима. Она ће бити реализована кроз
представнике, парламентарни облик владавине и преко локалне самоуправе“
5
4.1.
НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ВЛАСТИ
Шведска има двостепени систем организације локалне власти и подељена је на
општине и округе. Општине су основне јединице локалне власти.
4.1.1.
ОПШТИНА
Шведска је подељена на 290 општина које су основне јединице локалне власти и
имају велику аутономију. Величина општина доста варира. Неке општине су врло
велике, као на пример општина Штокхолм која има 847.073 становника (31.12.2010.)
6
,
док друге општине броје само пар хиљада становника. Неке од највећих општина често
саме себе зову ”градовима” уместо општинама, као на пример град Штокхолм,
шве.
Stockholms stad
.
Свака општина има изабрану Скупштину шве.
kommunfullmäktige
, која има од 31
до 101 члана и која доноси одлуке о општинским питањима. Скупштина општине
именује Извршно веће шве.
kommunstyrelse
, који води и координира рад општине.
У Шведској су општине веома значајне. Надлежне су за многа питања о којима
се у другим земљама брину државни органи управе или приватна предузећа. Постоји
5
http://www.sweden.gov.se/sb/d/2853/a/16199
6
http://www.stockholm.se/OmStockholm/Fakta-och-kartor/

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ
2011
7
Уређење три округа разликује се од других. Регион Gotland нема веће округа,
уместо њега задатке обављају Gotland општине. У регионима Skanija и Vastra Gotaland,
повећање регионалне аутономије је у фази тестирања, што између осталог значи да је
овим већима дата већа одговорност за регионални развој.
Окрузи и региони у Шведској (шве.
län
) ,.
12
Регија
Површина
(km2)
Популација
Главни град
Основана
Blekinge (Блекинге)
2.941
150.696 KARLSKRONA
1683.
Värmland (Вермланд)
17.583
273.288 KARLSTAD
1779.
Västerbotten (Вестерботен)
55.432
257.652 UMEÅ
1638.
Västernorrland (Вестернурланд)
21.678
243.736 HÄRNÖSAND
1762.
Västmanland (Вестманланд)
6.302
261.391 VÄSTERÅS
1634.
Västra Götaland (Вестра Јеталанд)
23.942
1.528.455 VÄNERSBORG
1998.
Gotland (Готланд)
3.140
57.488 VISBY
1678.
Dalarna (Даларна)
28.194
275.755 FALUN
1634.
Örebro (Еребру)
8.517
274.121 ÖREBRO
1634.
Östergötland (Естерготланд)
10.562
416.303 LINKÖPING
1634.
Gävleborg (Јевлеборј)
18.191
275.994 GÄVLE
1762.
Jämtland (Јемтланд)
49.443
127.028 ÖSTERSUND
1810.
Jönköping (Јенчепинг)
10.475
330.179 JÖNKÖPING
1687.
Kalmar (Калмар)
11.171
233.944 KALMAR
1634.
Kronoberg (Крунуберј)
8.458
178.443 VÄXJÖ
1674.
Norrbotten (Нурботен)
98.911
251.740 LULEÅ
1810.
Skåne (Сконе)
11.027
1.169.464 KRISTIANSTAD
1997.
Stockholm (Стокхолм)
6.940
1.889.945 STOCKHOLM
1968.
Sörmland (Сермланд)
6.060
261.895 NYKÖPING
1634.
Uppsala (Упсала)
6.989
304.367 UPPSALA
1634.
Halland (Халанд)
5.454
285.868 HALMSTAD
1719.
Окружна већа, шве.
Länsstyrelserna
су државни органи који су надлежни свако
за своје мање подручје, округ, шве.
län
. У сваком округа у Шведској постоји Окружни
административни одбор који је регионални представник централне владе и функци-
онише као веза између националног и регионалног нивоа.
Окружни административни одбор је државни орган управе који се налази у
човековој близини у сваком рејону и има јединствено место у шведском демократском
систему и важна је спојница између људи и општина с једне стране и између владе,
парламента и централних органа власти с друге стране. Рад административног одбора
округа води гувернер округа
шве.
landshövdning
кога поставља Влада Шведске.
12
http://sr.wikipedia.org/wiki/Pokrajine_u_Švedskoj
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti