SEMINARSKI RAD – EKONOMIJA
TEMA:
TRŽIŠTE RADA KAPITALA I PROIZVODNIH RESURSTVA
Mentor:
Student:
Prof.dr Jovo Jednak
Beograd,decembar 2011 godina
2
Sadrzaj
*******************************************************
****************************
Uvod……………………………………………………………………………...…3
1.Trziste rada………………………………………………………………………..4
1.1.Ponuda radne snage……………………………………………………………..5
1.2.Granicni proizvod rada………………………………………………………….7
1.3.Smanjenje granicnog fizickog proizvoda rada………………………………….9
2.Kratkorocna I dugorocna ponuda usluga kapitala……………………………….11
2.1.Uspostavljanje ravnoteze na trzistu usluga kapitala…………………………...13
2.2.Zemljisna renta,prirodni resursi……………………………………………….14
Zakljucak………………………………………………………………………..…16
Literatura…………………………………………………………………………..17
4
1.trziste rada
Tražnja za radnom snagom odnosno radom je količina rada koju su poslodavci u
stanju da angažuju po različitim platama, odnosno nadnicama, u datom periodu.
Tržnja za radom je sveprisutna i očigledna po čemu svedoče mnogobrojni oglasi za
zapošljavanje u novinama, na TV-u, internetu, i dr. Poslodavci koji objavljuju i
plaćaju za ove oglase su spremni da zaposle određeni broj ljudi za određenu platu.
Izvedena tražnja za radom i ostalim inputima proizvodnje. Izvedena tražnja zavisi
od tražnje za finalnim proizvodima (autputima), tj. Robama i uslugama koje ti
inputi proizvode. Dakle, tražnja za radom zavisi od tražnje za proizvodima tog
rada.
U težnji da maksimiraju profit, preduzeća traže stopu produktivnosti po kojoj
granični
prihod
znači
i
graničnu
cenu.
Što je veća plata (nadnica) manja je količina potrebnog rada. Pri plati Wj, potreban
je rad L1. Ako plata pada na W2, traži se veća količina rada (L2). Kriva tražnje za
radom sledi zakon opadajuće tražnje.
Kada jednom ustanove stopu produktivnosti koja donosi najveći profit, preduzeća
se upućuju na tržište i kupuju određenu količinu rada, opreme i sirovina. Tako
količina resursa koju jedno preduzeće kupuje zavisi od produktivnosti i od toga
kolike se realne plate očekuju u preduzeću. U tom smislu, kažemo da je tražnja za
proizvodnim inputima, uključujući rad, izvedena tražnja.
Izvedena tražnja za inputima zavisi od nivoa autputa preduzeća i troškova inputa, i
iz
njih
je
izvedena.
Transferne zarade i ekonomska renta. Vrhunski sportisti, pijanisti, političari i drugi,
prezadovoljni su visokim platama koje primaju, a možda bi se opredelili za ista
zanimanja da imaju i manje plate. Zašto su oni toliko plaćeni? Da bismo odgovorili
na ovo pitanje potrebno je da razgraničimo transferne i ekonomsku rentu (ne treba
je mešati sa dohotkom koji se ostvaruje po osnovu neke imovine). Na slici 2, krivu
tražnje DL = VMPL čine sportisti (fudbaleri), pijanisti, političari i drugih, a kriva
SL = AE predstavlja ponudu sportista i srugih ljudi. Ova kriva je rastuca. Čak ako
nadnica padne ispod w*, pojedini i drugi će nastupiti javno i raditi svoj posao, kao i
ranije. U osnovi, veće plate (nadnice) privlače profesionalce, sportiste, političare,
iako bi verovatno mogli da rade druge poslove.
Na tržištu inputa proizvodnje, ekonomska renta predstavlja razliku izmedju
plaćanja za input proizvodnje i minimalnog iznosa koji se mora platiti da bi se
mogao koristiti taj input. Iznos koji input prima je iznad transferne zarade
5
neophodne da bi se on privukao da ponudi svoje usluge za datu namenu. Pošto se
svim radnicima plaća ista nadnica, ravnoteža se ostvaruje u tački E, pri nadnici w*,
a broj ponuđenih usluga rada sportista i drugih zanimanja je L*. Kriva ponude rada
različitih profesija je, u stvari,kriva pšrosečnih izdataka (troška - AE) pozitivnog
nagiba, a tražnja za radom različitih profesija je opadajuća kriva vrednosti
graničnig troška.
Ekonomska
^
V
^
renta
. . . 1
B
©
^ D
L
=VMP
L
Oportunentni trošak ili
Transferne zarade
Ekonomska renta je povezana sa inputom rada. Predstavlja razliku između
isplaćenih plata w i minimalnog iznosa potrebnog za unajmljivanje radnika
odnosno transfernih zarada (polje 2 O,B,E,L). Tačka E u proseku krive ponude rada
i krive tražnje rada, predstavlja ravnotežnu platu. Polje E,B,w predstavlja
ekonomsku
rentu
koju
su
primili
svi
radnici.
Kriva ponude SL pokazuje transferne zarade koje industrija plaća da bi privukla
sportiste, pijaniste i druge. Prvi pijanisti, ali i drugi ljudi počevši od nule radili bi
besplatno. Sa povećanjem nadnica od 0 do B povećala bi se sportista, pijanista i
drugih ljudi do tačke B, a da bi se ponuda povećala na L* mora da se plati nadnica
w*. Ako se sportisti takmiče u prvoj ligi, pijanisti u svojoj struci, radnici u
industriji, onda svako od njih može primiti različite plate.
1.1.PONUDA RADNE SNAGE – DOHODAK, DOKOLICA I
OPURTUNITENTNI TROŠAK
U mnogim oglasima možete pronaći: radim sve poslove, moćnom muškarcu
slobodnih shvatanja potreban je novac i spreman je sve da radi, da bi došao do
novca. Pozvati Milana, tel... , ili diplomirani inžinjer programer, izuzetno sposoban
za softvere i programiranje. Molim, pozovite, Marija, tel... Iako su ova dva oglasa
dale dve osobe različitih sklonosti, oni su spremni da rade i to je njihova
ponuda
rada.
