IV LOKALNA SAMOUPRAVA
U najsirem smislu,lokalna samouprava predstavlja osnovni oblik teritorijalne organizacije vlasti I najsiri
okvir ostvarivanja samouprave gradjana koji zive na odredjenom podrucju.
Demokraticnost lokalne samouprave pociva na mogucnosti najsireg I neposrednog ucesca gradjana u
obavljanju javnih poslova,I kontroli vlasti.
U lokalnoj zajednici I lokalnoj samoupravi A.Tokvil vidi
prostor slobode
gradjana,relavantan ne samo za
njihovu slobodu u lokalnoj zajednici, vec I za slobodu u politickoj zajednici uopste.
Lokalna samouprava je I
vid ogranicenja vlasti
kroz podelu vlasti izmedju razlicitih nivoa vlasti I
pretpostavka demokratski ustrojene drzave.
U novijoj teoriji lokalna samouprava se analizira ne samo iz ugla demokraticnosti ,vec I iz ugla
efikasnosti.
”Najefikasnije upravljanje ce obezbediti ona uprava koja predstavlja kombinaciju razlicitih
nivoa,a ne ona koja je centrallizovana’’.Na lokalnom nivou interesi I potrebe gradjana efikasnije se
ostvaruju,jer je vlast bliza gradjanima I podlozna njihovoj stalnoj kontroli.
POJAM LOKALNE SAMOUPRAVE
Ako se lokalna samouprava posmatra u
kontekstu teritorijalne organizacije vlasti
u drzavi,definise se kao
osnovni oblik teritorijalne organizacije drzave.
Ako se lokalna samouprava posmatra u
kontekstu podele vlasti
ona se definise kao oblik vertikalne
podele vlasti izmedju drzave I lokalnih zajednica.Podela vlasti izmedju drzave I lokalne zajednice je jedan
vid ogranicenja centralne vlasti.Podela poslova izmedju centralne vlasti I lokalnih zajednica moze biti
zasnovana na dva,po svom sadrzaju sasvim razlicita nacela:
nacelu decentralizacije ili na nacelu
dekoncentracije
.Kada podela poslova izmedju organa centralne vlasti I lokalne zajednice pociva na
nacelu
decentralizacije
,lokalne zajednice raspolazu izvornim ovlascenjima.Kada je podela poslova
zasnovana na nacelu
dekoncentracije
,lokalne zajednice imaju ovlascenja koja je na njih prenela centralna
vlast.
Kada se lokalna samouprava definise u
kontekstu prava gradjana da ucestvuju u vodjenju javnih
poslova
,tada se definise kao oblik samouprave gradjana na podrucju lokalne zajednice,ili kao pravo
gradjana da neposredno(referendum,lokalna inicijativa,zborovi,mesna samouprava)ili putem
neposredno izabranih predstavnika u organe lokalne vlasti,ucestvuju u upravljanju lokalom zajednicom I
odlucuju o poslovima iz njene nadleznosti.
Lokalna vlast je
najbliza gradjanima
,a lokalna zajednica je primarni socijalno-politicki ambijent
ostvarivanja njihovih sloboda I prava.
Najvise mogucnosti za neposredan uvid u rad organa vlasti gradjani imaju u lokalnoj zajednici.Rad ovih
organa dostupniji je uvidu javnosti,a javnost je pretpostavka I uslov kontrole vlasti od strane gradjana.
U lokalnoj zajednici gradjanima stoje na raspolaganju najsire I najvece mogucnosti neposrednog ucesca
u upravljanju javnim poslovima I donosenju odluka kojima regulisu zadovoljavanje svojih interesa.
STATUS LOKALNE ZAJEDNICE
Polozaj lokalne zajednice u ustavnom sistemu regulisu I odredjuju propisi unutrasnjeg prava(ustav I
zakoni),ali I akti medjunarodnog prava.Na
medjunarodnom planu
status lokalne samouprave regulise
Evropska povelja o lokalnoj samoupravi Saveta Evrope(Strazbur 1985.god).Ovim aktom se ustanovljavaju
osnovni principu koncepta lokalne samouprave,odredjuje priroda I karakter lokalne samouprave I
optimalni okvir decentralizacije vlasti.U unutrasnjem pravu ova pitanje regulisu ustav I zakon.U ustavu se
uglavnom regulisu pitanja statusa lokalne samouprave ,najcesce u poglavlju I teritorijalnoj
organizaciji,redje u osnovim odredbama ustava.
OPSTI OKVIR
Opsti okvir polozaja lokalne zajednice ustavnom sistemu definise nekoliko kljucnih principa:princip
subsidijarnosti koji pri utvrdjivanju ovlascenja organa na razlicitim nivoima vlasti ,polazi od stava da
javne poslove obavljaju vlast koja je najbliza gradjanima;nacelo da pravo na lokalnu samoupravu
garantuju akti najvise pravne snage-ustav I zakon;posebne garancije ustavne zastite statusa lokalne
zajednice koje ukljucuje pravo lokalnih vlasti na pravna sredstva za obezbedjivanje slobodnog vrsenja
prava;postovanje nacela lokalnesamouprave;garantovanje autonomije lokalnih zajednica ustavom I
zakonom.
Princip subsidijarnosti
je osnovni kriterijum prema kome se utvrdjuje raspodela nadleznosti izmedju
centralne vlasti I lokalnih organa.Subsidijarnost ‘’znaci da odluke treba da se donose na nivou najblizem
obicnom gradjaninu I da odlucivanje visih nivoa treba da bude ograniceno’’.Nacelo subsidijarnosi ne
pruza konkretan odgovor na pitanje koji poslovi ce biti u nadleznosti regionalne,federalne ili centralne
vlasti,a koji ce se ostvarivati na nivou lokalne zajednice,vec samo ukazuje na pravac u kome treba traziti
resenje.
Garantovanje prava na lokalnu samoupravu aktima najvise pravne snage
pokazuje znacaj koji pravo na
lokalnu samoupravu ima u drzavi.Lokalna samouprava se ostvaruje u pravnom okviru koji postavljaju
najvisi pravni organi.
Status lokalne zajednice u ustavnom sistemu je posebno zasticen.
Zastita prava na lokalnu samoupravu
ima dva osnovna vida.Prvi je garantovanje pravnih instrumenata koji lokalnim zajednicama stoje na
raspolaganju da pokrenu postupak zastite svojih prava pred nadleznim organima,u prvom redu pred
sudovima.Drugi vid zastite prava na lokalnu samoupravu su procesne garancije koje ukljucuju
ustanovaljavanje takvih postupaka odlucivanja koji obezbedjuju ucesce lokalnih zajednica u donosenju
odluka koje se odnose na njihov status I nadleznosti.
Trostepena vertikalna podela vlasti
(Italija,Poljska)je najslozeniji oblik teritorijalne organizacije.Pored
centralnih I lokalnih organa vlasti obrazuju se jos dva nivoa teritorijalne organizacije vlasti izmedju
centralne I lokalnih vlasti.Jedan od ovih oblika organizacije vlasti je okrug,oblast,srez,a drugi oblik su
regioni.
NADLEZNOSTI LOKALNE ZAJEDNICE
Nadleznost lokalne zajednice je skup poslova koje lokalni organi ostaruju u razlicitim oblastima
drustvenog zivota.Priroda I sadrzaj nadleznosti odredjuju obim I sadrzaj lokalne samouprave.
PRINCIPI NA KOJIMA POCIVA RASPODELA NADLEZNOSTI
Nadleznosti lokalne zajednice garantuje
ustav
kao najvisi pravni akt centralne vlasti I statut lokalne
zajednice koji donose organi lokalne samouprave.Centralna vlast moze zakonom preneti I druge poslove
na lokalnu zajednicu,vodeci racuna o ekonomicnosti I efikasnosti ,uz pravo lokalnih vlasti da prenete
nadleznosti prilagodjavaju lokalnim uslovima.Raspodela nadleznosti izmedju drzave I visih nivoa
teritorijalne organizacije vlasti, sa jedne strane,I lokalnih zajednica sa druge,pociva na principu
subsidijarnosti.
Princip subsidijarnosti definise se kao opsta pretpostavka nadleznosti u korist lokalne
zajednice.Primenom nacela subsidijarnosti se nastoji podici demokratizacija,jer ona omogucuje da se na
svim nivoima teritorijalne organizacije vlasti u proces odlucivanja neposredno ukljuce
gradjani.Subsidijarnost omogucuje lokalnim vlastima da imaju diskreciono pravo da sprovode svoje
inicijative,u vezi sa svim stvarima koje nisu iskljucene iz njihove nadleznosti niti stavljene u nadleznost
neke druge vlasti.
OBIM I SADRZAJ NADLEZNOSTI LOKALNE ZAJEDNICE
Poveljom o lokalnoj samoupravi utvrdjuju se osnovni principi na kojima pocivaju nadleznost lokalne
samouprave.Ustav,zakon I statut lokalne zajednice blize regulisu obim I sadrzaj nadleznosti lokalnih
zajednica u odredjenoj zemlji.Nadleznosti lokalnih zajednica obuhvataju:izvorne (originerne)prenete
(poverene) I konkurentne nadleznosti.Priroda ovih nadleznosti je razlicita.
Izvorne nadleznosti
cine skup ovlascenja I poslova koje lokalne zajednice obavljaju samostalno.Ove
nadleznosti garantuju se ustavom,zakonom I statutom lokalne zajednice.Njihova bitna karakteristika je
da ne smeju biti uskracene ili ogranicene od strane neke druge-centralne ili regionalne vlasti.
Povereni poslovi
su preneti(delegirani)od strane centralne ili regionalnih vlasti.Lokalne zajednice uzivaju
izvestan stepen samostalnosti I prilikom obavljanja prenetih nadleznosti.
Sadrzaj nadleznosti
lokalnih zajednica vezuje se za oblasti od neposrednog interesa za gradjane u
lokalnoj zajednici I poslove lokalnog karaktera.Kao osnovni kriterijumi koji mogu odrediti koji poslovi su
