VISOKA POLJOPRIVREDNA ŠKOLA STRUKOVNIH
STUDIJA
SPECIJALISTIČKI RAD
PREDMET
OSNOVI AGROMENADŽMENTA
ISPLATIVOST SADNJE ŠLJIVE
Mentor: Student:
Prof. dr Boško Vojnović Bojana Ostojić
SIM 134/2014
Isplativost sadnje šljive
ŠABAC, 2015.
SADRŽAJ
1.0.
Uvod ...................................................................................................................4
2.0.
Poreklo, značaj i rasprostranjenost šljive ...........................................................5
3.0.
Mesto šljive u sistematici biljaka .......................................................................6
4.0.
Vrste šljive .........................................................................................................7
5.0.
Sorte šljive .......................................................................................................11
5.1.
Vodeće sorte za proizvodne zasade ......................................................11
5.2.
Sorte lokalnog značaja ..........................................................................13
5.3.
Perspektivne sorte .................................................................................14
6.0.
Ekološki uslovi za gajenje šljive ......................................................................15
7.0.
Podizanje zasada šljive .....................................................................................18
7.1.
Izbor sorti i sadnica ...............................................................................18
7.2.
Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju .....................................19
7.3.
Sađenje i agrotehnika
u uzgojnom period .............................................21
7.4.
Rezidba šljive ........................................................................................23
7.5.
Navodnjavanje ......................................................................................27
7.6.
Održavanje zemljišta .............................................................................27
7.7.
Zaštita od bolesti i štetočina ..................................................................27
7.8.
Berba šljive ............................................................................................30
7.9.
Pakovanje šljive .....................................................................................31
7.10. Transport šljive ......................................................................................32
7.11. Skladištenje šljive ..................................................................................32
8.0.
Kalkulacija troškova podizanja zasada šljive ...................................................33
8.1.
Rekapitulacija troškova podizanja zasada šljive ...................................34
9.0.
Podsticajna sredstva za podizanje zasada šljive i kupovinu nove
mehanizacije .........................................................................................................
...................34
10.0. Analiza dinamike realizacije investicije u podizanju zasada šljive ..................35
11.0. Osnovni podaci o porodičnom poljoprivrednom gazdinsvu ............................36
Specijalistički rad: Bojana Ostojić
2
Isplativost sadnje šljive
1.0. UVOD
Voće sa koštičavim plodovima u voćarskoj proizvodnji Srbije učetvuje sa više
od 2/3(71,1%). Od svih voćaka sa koštičavim plodovima najviše je zastupljena
šljiva, tako da po broju stabala i proizvodnji Srbija zauzima vodeće mesto u svetu.
Pošto se plodovi šljive koriste za potrošnju sveži ali i prerađeni, tako imamo sorte sa
posebnim namenama ili su kombinovane namene. Posebno se mnogo plodova šljive
upotrebi za proizvodnju rakije, tako da je naša zemlja čuvena po proizvodnji domaće
rakije, koje veoma cenjene. Posebno se mnogo plodova šljive upotrebi za proizvodnju
rakije, tako da je naša zemlja čuvena po proizvodnji domaće rakije, koje veoma
cenjene. Gajenje šljive je veoma rentabino, a rentabilnost se ogleda u sledećem:
Gajenje je lako i jednostavno,
Jednostavno i lako se razmnožava
Nije zahtevna u pogledu položaja i zemljišta
Redovno i obilno rađa
Plodovi su bogati hranljivim materijama i predstavljaju veoma cenjenu
sirovinu za preradu
Plodovi se mogu lako prodati na inostranom tržištu kako u svežem stanju, tako i
osušeni, gde se postiže solidna cena.
Specijalistički rad: Bojana Ostojić
4
Isplativost sadnje šljive
2.0. POREKLO, ZNAČAJ I RASPROSTRANJENOST ŠLJIVE
Prvi pisani podaci o šljivi potiču od grčkih pesnika, a Teofrast (370-286.god.pre
n.e.) je opisao tri sorte šljive. O poreklu i rasprostranjenosti pojedinih vrsta šljiva
raznim evropskim zemljama, ne postoje pouzdani dokazi. Šljiva
je bila predmet trgovine kod Tatara, Huna i Turaka, a takođe se
pominje i osušena šljiva. Smatra se da je preneta u Rim u prvom
veku naše ere. Najstariji pomeni za kulturu šljive potiču iz Bosne
u 17.veku. U mnogim evropskim zemljama, šljiva se intenzivnije
gaji početkom 19.veka.
U Srbije šljiva se gaji vekovima, i značajan je izvor prihoda
poljoprivrednog stanovništva. Pored toga što je značajan izvor
prihoda, šljiva je jedan od osnovnih problema voćarstva Srbije,
jer je u našoj zemlji masovno napadnuta virusom šarke šljive
(
Plum рох virus PPV
).
Privredni značaj šljive određen je njenom upotrebnom
vrednošću, visokom zastupljenošću u voćarskoj proizvodnji, značajnim učešćem u
spoljnotrgovinskoj razmeni, visokim angažovanjem radne snage u proizvodnji, preradi
i prometu šljive, kao i doprinosu ove voćne vrste održivom razvoj poljoprivrede i
zaštiti životine sredine. Najrasprostranjenije sorte šljive u našoj zemlji (Požegača,
Stenley i Čačanska rodna).[15]
Plodovi šljive sadrže 75 do 87% vode i 13 do 25% suve materije. Od odnosa
šećera i organskih kiselina zavisi ukus plododova šljive. Što se tiče šećera,u plodu
šljive preovlađuje fruktoza dok se glukoza nalazi u manjim količinama. Od kiselina je
najviše zastupljena jabučna i limunska kiselina. Kod iste sorte šljive procenat kiselina i
šećera varira u zavisnosti od klimatskih i zemljišnih uslova.
Specijalistički rad: Bojana Ostojić
5
Sl.1. Prunus sp.- šljiva
Isplativost sadnje šljive
sortama. Plod je najčešće je okrugao, izduženo ovalan, kruškolik ili jajast. Po vremenu
sazrevanja plodava sorte šljiva se dele na rane sorte, srednje rane sorte i pozne sorte.
Bujnost šljive je nejednaka – od slabo bujnih do vrlo bujnih. S tim u vezi
nejednaka je i dugovečnost šljive: najčešće živi 30 – 40 godina, a u povoljnim
uslovima i znatno duže.[3]
4.0. VRSTE ŠLJIVE
Domaća šljiva i džanarika su najznačajnije vrste šljiva kod nas. Domaća šljiva je
najznačajnija voćka kod nas i u svetu. Džanarika se najviše koristi kao vodeća podloga
za šljivu kod nas i u svetu.
Domaća šljiva
(Prunus domestica L.)
Smatra se da potiče iz zapadne Azije, sa
severnog Kavkaza, iz srednje Evrope, i da je nastala
spontanom hibridizacijom Crnog trna (
Prunus
sprinosa
) i Džanarike (
R.cerasifera
). Najrasprostra-
njenija je u Aziji i Evropi, a manje u Severnoj
Americi. Drvo visoko do 12 m, i živi 30 do 40
godina. Kruna je piramidalna, jajasta, loptasta ili u
obliku kišobrana. Grančice su bez trnova. Listovi
su dosta krupni (4-9 h 2-5 cm), eliptični, jajasti ili.
Vrh lista je s tupo zaoštrenim vrhom, a liska je po obodu tupo-testerasta.
Lice liske je tamnozele boje i golo, a naličje lista je sivozeleno i maljavo. Cvetovi
su najčešće beli, obično po dva u cvetnom pupoljku. Kod nas cveta u martu i aprilu.
Plod je koštunica, različite krupnoće, jajastog, loptastog, kruškastog oblika sa bočnom
brazdom. Pokožica ploda je modroplava, ljubičasta, crvena, žuta ili zelena. Meso je
žuto, žutozeleno, a retko kad tamno, sočno i različitog ukusa (slatko, slatko-nakisleo,
kiselo, mirišljavo). Domaća šljiva obuhvata požegaču i ostale cepače, hurmače, jajare i
belošljive. Koren je relativno plitak, pa teško podnosi sušu.
Specijalistički rad: Bojana Ostojić
7
Sl.2. Prunus domestica-domaća
šljiva
