представља   пресељавање   становништва   са   једног   подручја   на   друго,   трајног   или
привременог карактера, независно од тога да ли се збива у границама националне
територије или међу двема земљама. Одомаћени страни термин миграција у чешћој је
употреби   него   домаћи   пресељавање   становништва,   који   означава   само   просторна
пресељавања,   док   се   израз   миграција   употребљава   у   ширем   смислу,   и   у   смислу
промене занимања.

Кроз историју миграције су се догађале у облику добровољних миграција

унутар једне области или између више њих, те присилних миграција (које укључују
феномене као трговину робљем и етничко чишћење). Људи који се налазе у миграцији
називају се мигранти, а у зависности од контекста и емигранти (исељеници),
имигранти (усељеници) или досељеници.

Миграције су повезане са:
1. Развојем производних снага;
2. Репродукцијом становништва;
3. Територијалним размештајем;
4. Структуром становништва;
5. Урбанизацијом.
Један од најважнијих показатеља који се користи при анализи миграција је

миграциони салдо. Он представља разлику између броја исељених и усељених у
одређеној земљи или региону у току једне године. Од миграционог салда зависи:

1. Динамика броја становника;
2. Полно – старосна структура;
3. Обим радне снаге.

Политичка екциклопедија, Савремена администрација, Београд 1975.

Прве велике миграције започеле су након великих географских открића. Само у

19. и првој половини 20 – ог века из Европе се иселило у Нови Свет око 50 милиона
људи, претежно у Америку, Аустралију и Нови Зеланд.

Међународне миграције представљају саставни део процеса глобализације и

добро   се   прилагођавају   њеним   развојним   процесима   –   током   времена   се   обим
миграција повећава, а њихове друштвене и културне карактеристике се умножавају.
Технолошки   развој   значајно   повећава   могућност   раста   обима   привремених   и
циркуларних миграција, а све већи број миграната се усмерава ка животу у два или
више   друштава   паралелно.   У   времену   глобалних   миграционих   токова   и   све   веће
мобилности   радне   снаге   у   свету   намеће   се   потреба   за   сталним   продубљивањем
теоријских знања као основе за разумевање главних детерминанти овог феномена, а у
циљу усмеравања фокуса миграционих истраживања ка што ефикаснијем савладавању
изазова и искоришћавању предности које међусобне миграције могу да донесу како
земљама порекла, тако и земљама одредишта или транзита.

Неки од најчешћих облика миграција су:



Миграције ради запошљавања;



Миграције ради образовања или усавршавања;



Миграције у пословне или професионалне сврхе;



Миграције ради усељења у другу земљу;



Миграције ради спајања породице итд.

https://geotesla.wordpress.com/2016/02/07/prostorna-mobilnost-stanovnistva-kao-pokazatelj-razvijenosti-