1.Регионализација Србије на почетку 21. века
После
тзв
. демократских промена 2000. године, очекивало се, између осталог, и реално
уставно дефинисање проблема и потреба регионализације и децентрализације наше земље.
Садашњи Устав Републике Србије увојен је 2006. године, али нажалост, ни тај
уставноправни акт није адекватно дефинисао ова питања.
У научно-стручној јавности, на почетку 21. века, у више наврата отварано је питање
регионалног развоја. Међутим, све до усвајања Стратегије регионалног развоја Србије
2007. године, расправе које су вођене у научним и стручним круговима нису имале
одговарајући одјек у економској стварности земље, а државни органи нису чинили неке
веће покушаје да се нађу одговарајућа решења у области регионализације.
Када се говори о актуелним облицима регионализације у Србији у новом миленијуму, без
обзира на веома „мале“ уставно-правне основе и оквире, може се рећи да је, било више
предлога различитих облика и форми регионализације и децентрализације у земљи.
Европски стандарди везани за териоторијалне јединице, па и округе и будуће регионе,
први пут су у Србији уграђени донешењем Закона о планирању и изградњи Републике
Србије 2003. године. Три године касније ови стандарди су делимично ревидирани, тако да
сада важећи нови „норматив“ европских статистичких територијалних јединица изгледа
овако:
НУТС 1 има три до седам милиона становника (федералне јединице);
НУТС 2 има 800.000 до три милиона становника (регије, области и сл.); и
НУТС 3 има 150.000 до 800 000 становника (окрузи, жупе, срезови, градови и сл.), а испод
150.000 становника има територијална јединица локалне самоуправе (градови и
општине).
1
Имајући у виду постојеће процесе регионализације и децентрализације у ЕУ, у којима су
ови стандарди већ више година и деценија, уставно-правно
дефинисани и у пракси
заживели, неминовна је њихова пројекција и имплементација и у нашој земљи.
Процес регионализације у новом миленујуму Србија је започела 2007. године доношењем
и усвајањем Стратегије о регионалном развоју. На основу ове стратегије, Министарство
животне средине и просторног планирања припремило је Стратегију просторног развоја
Републике Србије, која заједно са Законом о регионалном развоју, донетим 2009. године,
дефинише оквире за даљу регионализацију наше земље.
Наведеним законом је провобитно било дефинисано седам макрорегиона: регион
Војводине, Београдски регион, Западни регион, Источни регион, Централни регион, Јужни
регион и регион Косова и Метохије. Међутим, већ нередне 2010. године, изменама и
допунама Закона о регионалном развоју, усвојен је предлог Министрства економије и
1
Закон о изменама и допунама закона о планирању и изградњи, Сл. гласник РС, бр. 34/2006., с. 5.
