на   инхалаторну   терапију   која   омогућава   безболну   примену   лекова   у   кућним
условима.   И   док   је   некада   за   овај   поступак   била   довољна   посуда   са   топлом
течношћу   и   пешкир,   данас   се   за   ову   терапију   користе   апарати   који   претварају
течности   у   честице   аеросола   -   инхалатори,   а   ефикасност   зависи   како   од
карактеристика апарата, тако и од пацијента. Компресорски се углавном користе за
лечење   обољења   доњих   дисајних   путева,   астме   првенствено.   Ултразвучни
инхалатори аеросол стварају треперењем кристала кварца и користе се углавном у
лечењу обољења горњих дисајних путева (синузитис), или хроничних обољења
доњег (бронхиектазије, хронична опструктивна болест плућа, цистична фиброза).

У ове апарате могу да се стављају различити лекови, а најчешће се

примењују препарати за ширење бронхија. Њихово дејство траје око четири сата,
тако да инхалације могу да се понављају после тог периода, а уколико је напад
астме веома тежак, инхалације могу да се дају и на два сата.

У дечјем узрасту честе су вирусне инфекције. Вируси оштећују слузницу,

могу ослабити организам и отворити пут за бактерије. Међутим, примена
антибиотика код сваке респираторне инфекције, па чак и праћене температуром је
врло честа а непотребна пракса. Након вирусне инфекције често остаје
хиперактивност слузница праћена кашљем и до 3 недеље. Код дуготрајног кашља
месец и више, често понављаних епизода кашља или бронхитиса препоручује се
алерголошко тестирање. Дијагноза опструктивног бронхитиса или астме омогућава
кориштење и лекова за дуготрајну примену, као и оних за акутно погоршање.

Лекови за ширење бронхија не би требало да се користе дуже од седам

дана, јер после тога могу да имају нежељена дејства. Пауза би требало да траје бар
седам дана до следећег коришћења. Уколико су потребне честе инхалације,
неопходно је да се уведе нека врста превентивне терапије.

Деци до три године са астмом данас се као основни начин дуготрајног

лечења ради инхалација пулмикортом (инхалирани стероид у облику раствора).
Веома је важно да се после инхалација детету да да попије течност, да се лек
испере из уста, како не би добило гљивичну инфекцију. Код лекова ове врсте
најважније је да се примењују препоручене дозе, јер је у том случају могућност
нежељених дејстава минимална. Чим је дете добро, потребно је смањити дозу и
број инхалација, а најчешће се почиње са две инхалације дневно, а потом се
смањује на једну, јутарњу.

Често се, посебно одраслима са хроничним оштећењима плућа, дају лекови

за разређивање секрета (најчешће флуимуцил). Он је у овом облику изузетно
ефикасан, али има једну непријатну нуспојаву, појачава кашаљ.

Као лек за разређивање секрета може да се користи и концентровани

раствор соли (нпр. тропостотни или 7,5-процентни раствор кухињске соли). Овакав
начин лечења је посебно користан код цистичне фиброзе. Понекад као споредно
дејство може да се јави повишена телесна температура, која пролази након сат
времена без икакве терапије.

МАТУРСКИ РАД

ПРИМЕНА ИНХАЛАЦИЈЕ И ОКСИГЕНОТЕРАПИЈЕ

Жељана Марковић

Инхалатори се користе у лечењу бронхиолитиса, бронхитиса, ларингитиса,

бронхалне астме и других инфективних и неинфективних болести респираторног
система. Учесталост инхалација  зависи од  клиничке  слике, као и од  старости  и
тежине пацијента. Као лекови за инхалације најчешће се користе бета-2-агонисти,
кортикостероиди и њихове комбинације, а понекад се могу додати и лекови који
поспешују   искашљавање.   Лекар  ће   одлучити   да   ли   је  пацијенту  потребна
инхалација лекова који шире дисајне путеве. То су  лекови који садрже, између
осталог,   једну   од   следећих   супстанци:   Салбутамол,   Тербуталин,     Салметерол,
Формотерол. Ако се ради о болести током које су дисајни путови уски, упаљени и
испуњени слузи, онда треба у инхалатору користити лекове који спречавају упалу.

1.1. Врсте инхалатора

Инхалатор (слика 1) је уређај којим се лек распршује у облику ситних честица

попут паре, односно магле. а користи се како би лек ушао што дубље у респираторни
систем. У односу на класично примењен лек, на пример сируп или спреј, инхалатор
има ту предност да омогућава  да лек циљано делује на респираторну слузницу,
користи се  мања доза лека и практично нема нежељених нуспојава. Мешањем лека
са  физиолошким  раствором  у   инхалатору   влажи   се   слузница   респираторног
система, што олакшава искашљавање због   смањивања слузи. Инхалацијом се
поред   влажења   постиже   и   чишћење   слузнице,   што   представља   важан   део
имунолошке одбране.

Слика 1.

Инхалатор

Постоје разне врсте инхалатора, од оних за кућну употребу до инхалатора

који се користе у здравственим установама. Могу бити различитих величина и
капацитета, са одвојеним маскама за децу и одрасле, а према начину рада могу
бити компресорски и ултразвучни. У сваком случају, њихови главни делови су

http://medical.home.pl/userdata/gfx/5254a69ee22884454187cf4d2eac4934.jpg