SUBJEKTI IMOVINSKOPRAVNOG ODNOSA
POJAM SUBJEKTA:subjekti imovinskog odnosa su imaoci pravne sposobnosti, ova spos se
priznaje fizičkim i pravnim licima da bi mogli učestvovati u pravnim poslovima.
FIZIČKA LICA: je svaki živ čovek, ljudsko biće bez obzira na zdravstveno stanje.
PRAVNA SPOSOBNOST FIZIČKIH LICA: je mogućnost subjekta da ima prava i obaveze.(da ima
apsolutno pravopravo svojine, zaloge)
STICANJE PRAVNE SPOSOBNOSTI:pravnu sposobnost stiče lice koje je živo rođene, a prestaje
smrću.
PRESTANAK PRAVNE SPOSOBNOSTI: FAKTIČKA(telesna) I CIVILNA SMRT je gubitak pravne
sposobnosti pre faktičke smrti jednog lica. Dejstvo faktičke smrti ima i proglašenje nestalog lica
za umrlo.
KOMORIJENTI: commori umreti zajedno sa nekim...trenutak smrti neizvestan dva ili više lica
koja su bila u istoj smrtnoj opasnosti. .smrću fizičkog lica ili proglašenjem za umrlo prestaje
njegov pravni subjektivitet.
POSLOVNA SPOSOBNOST FIZIČKIH LICA: je mogućnost fizičkog lica da samo svojom voljom
zasniva, menja i gasi prava i obaveze, npr.testamentalna sposobnost, radna sposobnost...
PRETPOSTAVKE ZA STICANJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI: fiz. lice stiče potpunu poslovnu
sposobnost kad postane punoletno(18g), zaključnjem braka i po dozvoli suda sa navršenih 16g.
Potpuno poslovno nesposobno lice je lice koje nije navršilo 14 godina života ili punoletno lice nad
kojim je produženo roditeljsko staranje(zbog bolesti, smetnje u psihofiz razvoju). Sud može
dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti 1. da je lice navršilo 16 godina, 2.da je postalo
roditelj,3. da je telesno i društevno sazreo
DELIKTNA SPOSOBNOST FIZIČKOG LICA: je mogućnost fizičkog lica da odgovara za
prouzrokovanu štetu, stiče je sa navršenih 14g.života.
ATRIBUTI FIZIČKIH LICA: ime, prebivalište i boravište i državljanstvo. LIČNO IME: je naziv
fizičkog lica na osnovu koga se bliže konkretizuje i ono je neprenosivo. Stiče se upisom u matične
knjige rođenih i deluje prema trećim licima, odrđiju ga roditelji. DRŽAVLJANSTVO:je javnopravni
odnos između suverene države i pojednica, na osnovu koga on ima odrđene obaveze i prava
prema državi. Stiče se 1.poreklom 2. rođenjem u R. Srbiji,3. prijemom 4. po međunar. Ugovoru.
PREBIVALIŠTE: je mesto u koje se određeno lice nastani da u njemu stalno živi. Boravište je
mesto u kome se jedno lice privremeno zadržava, bez namere da tu trajno ostane.
PRAVNA LICA, pojam PL je organizacija ili grupa ljudi koju pravo smatra kao celinu i koje ima
prava i obaveze koja se razlikuju od prava i obaveza pojedinaca koji ga sastavljaju. Prosta ličnost
čovek- složena ličnost pravno lice
ORGANIZACIJE SA SVOJSTVOM PRAVNOG LICA: status pravnog lica stiču organizacije koje: imaju
imovinu, nisu zabranjene, pravni sistem im priznaje da mogu biti imaoci prava i obaveza.
PRAVNO LICE I NJEGOVI OSNIVAČI I UČESNICI:prava i obeveze društva nisu prava i obaveze
njegovih osnivača i učesnika
FUNKCIJA PRAVNOG LICA : potpunije ostvarenje trajnijeg postavljenog cilja, pogodnije obavljanje
pravnog prometa i veća zaštita poverilaca.
PODELE PRAVNIH LICA: udruženja i ustanove, profitna i neprofitna, jednosvojinska i mešovita.
UDRUŽENJE je organizacija određenog broja fizičkih lica-članova, koji ga čine radi postizanja
dozvoljenog cilja. USTANOVA:je manje vezana za fizička lica i postoji nezavisno od njih. Ona u
svom sastavu ima učesnike koji nemogu svojom voljom uticati na promenu cilja ili prestanak.
Dele se na ZADUŽBINE I DRUGE USTANOVE.
Zadužbina je pravno lice koje se zasniva na imovini koju je osnivačodredio da služi postizanju
opštekorisnih ciljeva. KORPORACIJA I LIČNA UDRUŽENJA. Korp. Je organizacija dva ili više fiz.
lica koja nisu međusobno ani sa udruženjem čvrsto vezana, a što se utvrđuje ugovorom njenih
članova ili statutom. LIČNO UDRUŽENJE: odlikuje se čvrstom vezom izmežu članova međusobno i
udruženja i njegovih članova.
VIŠEČLANA I JEDNOČLANA UDRUŽENJA: mogu osnovati najmanje dva osnivača, ili izuzetak ako
je određeno da ima određeni broj članova ili veći broj jednočlan se sastoji iz jednog člana koje
ima prava i obeveze.
PROFITNA I NEPROFITNA PRAVNA LICA: Profitno pr lic je ono koje obevlja delsatnost radi
sticanja dobiti, a to su O.D., K.D itd, neprofitno pravno lice prvestveno obavlja delatnost
radipostizanja nekih drugih ciljeva a ne dobiti.
OSNOVNA OBELEŽJA PRAVNOG LICA: organizacija ima svojstvo pravnog lica samo ako ima
sledeća osnovna obeležja: 1 da je uređena pravilima (osnivačkim aktom-naziv, sedištei organi
pravnog lica), 2. da ima organe ( organ pravnog lica su fizička lica čije izjave volje direktno
proizvode dejstvo za pravno lice), 3. da teži ostvarenju dozvoljenog cilja ( nemože se registrovati
u registru ako su ciljevi protivni javnom poredku, rpinudnim propisima itd), 4. da ima imovinu
(500e d.o.o., zatv.a.d najmanje 10000 e, ako je imovina utrošena prestaje sa radom), 5. da se može
identifikovati u pravnom prometu ( ime, državljanstvo i sedište pravnog lica) 6. da je postalo
subjekt prava i steklo pravnu poslovnu i deliktnu sposobnost. IME PRAVNOG LICA: ime
neprofitnog pravnog lica je naziv, dok profitnog je poslovno ime SEDIŠTE PRAVNOG LICA: je
mesto za koje se pretpostavlja da se u njemu pravno lice nalazi, mesto odakle upravlja
poslovanjem pravnog lica. DRŽAVLJANSTVO PRAVNOG LICA je njegova veza sa državom,
određuje se na osnovu sedišta.
POSTANAK PRAVNOG LICA KAO SUBJEKTA PRAVA sistem autopriznanja(država je samim svojim
postojanjem pravno lice, nema joj ko priznati status. Sistema koncesije (odobreja) organizacija
postaje pravno lice na osnovu diskrecione ocene (odobrenja) državnog organa. normativnom
sistemu (sistemu utvrđivanaj).
PRAVNA, POSLOVNA I DELIKTNA SPOSOBNOST PRAVNOG LICA:
PRAVNA SPOSOBNOST PRAVNIH LICA :Mogućnost pravnog lica da ima prava i obaveze je pravna
sposobnost i ona su posebna tj specijalna u odnosu na opštu sposobnost fizičkih lica. POSLOVNA
SPOSOBNOST PRAVNOG LICA: je sposobnost da izjavama volje svojih organa(fiz lica) koje
dejstvuju prema tom licu, zasniva, menja i gasi prava i obaveze, tj pravne poslove. DELIKTNA
SPOSOBNOST PRAVNIH LICA: je mogućnost pravnog lica da odgovara za prouzrokovanu štetu
PRIRODA PRAVNIH STVARI:
RIMSKO PRAVO : je poznavalo privatna udruženja (universitas) TEORIJA FUNKCIJE: izraz pravno
lice je samo pravni pojam tako da se skup fiz lica putem funkcije smatra jednim licem. TEORIJA
ORGANIZMA smatra da subjekt prava ne mora biti ljudsko biće. TEORIJA PRAVNOG LICA KAO
REALNOSTI. Ističu da pravno lice ima realan život. JERINGOVA TEORIJA TEORIJA ZAGRADE: I
TEORIJA VLASNIŠTVA (smatraju da samo ljudska bića mogu imati prava).
IMOVINSKOPRAVNI ODNOS
POJAM IPO je odnos između titulara subjektivnog imovinskog prava i lica prema kojima su
uperena ta ovlašćenja, odnosno obeveznih lica. PRAVA I obevze pravnih subjekata i imovprav
odnosu su: stvari, radnji, intelektualnih dobara i dobara ličnosti. I odnos može postojati samo
između lica a ne između lica i stvari.
POJAM I SADRŽINA IMOVINE, je skup svih subjektivnih imovinskih prava jednog lica. Predmet
imovine su stvarna prava, intelektualna imovinska prava, prava ličnosti i obligaciona prava.
Sastoji se od aktive i pasive
OBELEŽJA IMOVINE: svaki pravni subjekt ima jednu imovinu a ona je po pravilu nerazdvojna od
njega. Imovina je nedeljiva i predstavlja jedinstvenu celinu. Bitno obeležje je njena promenjivost.
U slučaju smrti fiz lica nastaje univerzalna sukcesija- prenos celokupne imovine na njegove
zakonska naslednike.
OBJEKTI IMOVINSKOG PRAVA: stvari, radnje lična dobra i intelektualna dobra.
STVARI:objekat stvarnog prava je stvar, titular ima pravo na stvar.... stvar je materijalni deo
prirode u ljudskoj vlasti na kome postoji subjektivno imovinsko pravo. RADNJE su aktivna ili
neaktivna ljudska ponašanja na koja je dužnik dužan poveriocu na osnovu nekog obligacionog
odnosa.. LIČNA PRAVA su prava imaonika na ličnim dobrima, kao što su pravo na život, zdravlje,
slobodu. INTELEKTUALNA PRAVA su tvorevine ljudskog uma koje za svoj predmet imaju
autorska prava i pravo industrijske svojine.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
----
PRAVNI POSLOVI
POJAM PRAVNOG POSLA
Uopšte o nastanku pravnog posla
- Pravni posao je izjava volje koja sama ili u vezi sa drugim
činjenicama izaziva nastanak, promenu ili prestanak subjektivnog prava – dozvoljenog
imovinsko pravnog odnosa imovinsko pravnog odnosa.
Imovinpravno dejstvo proizvodi volja koja ima sl obeležja:1da je izjavljena 2. da je slobodna,
ozbiljna i stvarna 3 da ima odgovarajući osnov i predmet.
Unutrašnja i izjavljena volja
- Sve dok nije izjavljena volja nemože izazvati dejstva, najčešće se
unutrašnja i izjavljena volja podudaraju. Prema teoriji volje, odlučujuća je unutrašnja volja.
Prema toriji izjave pravno dejstvo proizvdo samo izjavljena volja.
Način izražavanja volje
- Volja se izjavljuje izričito izgovorenim rečima, napisanim rečima,
odnosno uobičajenim znacima. Pećutno (indirektno)- subjekt preduzima radnju iz koje se može
zaključiti kakvu volju izražava. Volja se izražava aktivnim i pasivnim ponašanjem.
Obeležja volje, predmet i kauza
- izjava volje mora da bude učinjena slobodno i ozbiljno,
ozbiljno je ako nije izjavljena uz prinudu, bitne zablude ili prevare, ozbiljna volja upućena je na
nastanak promenu ili prestanak subjektivnog imovinskog prava. Prividan pravni posao nema
vrednost. Predmet pravnog posla može se sastojati u davanju, činjenju, nečinjenju ili trpljenju.
On mora biti moguć dopušten, i određen. Za svaki pravni posao se pretpostavlja da ima osnov i
kad nije izražen.
PODELA PRAVNIH POSLOVA
:jednostrane i dvostrane,među živima i za slučaj smrti, teretne i
dobročine, formalne i neformalne, kauzalne i apstraktne.
Jednostr i višestrani pr poslovi-
sobzirom na izjavu volje jedne ili obe strane. To su ug o
poklonu, posluzi Jednostr pr poslom se nemogu nametnuti obaveze drugom licu, i tu je jedna
strana poverilac a druga dužnik. Dvostr su oni koji stvaraju istovremeno kod svake strane
uzajamna prava i obaveze tako da je svaka strana i poverilac i dužnik npr ugovor o prodaji,
zakupu, o razmeni. Višestrani ug o ortakluku.
Pravni posao među živima-
pravno dejstvo posla nastupa za vreme života strana. , npr prodaja
zakup.... nasuprot tome je dejstvo pravnih posl za slučaj smrti nastupa tek smrću strane koja je
preduzela pravni posao npr testament, poklon za sl smrti.
