1
Садржај:
1.Увод
3
2.Задатак и циљ ММФ-а
4
3.Финансијска основа ММФ-а
4
4.Квоте и гласање - појам и значај
5
5.Операције ММФ-а
6
6.Организација ММФ-а
7
7.Улога злата у ММФ-у
8
8.Валутни систем ММФ-а
8
9.Договарање и консултације у ММФ-у
9
10.Финансијка функција ММФ-а
10
11.Финансијка помоћ
11
12.Финансијске олакшице
12
13.Специјална права вучења СДР – појам и суштина
13
14.Политика условљености фонда
14
15.Станд-бy аранжмани
15
16. Закључна разматрања
16
17. Литература
17
2
1.Увод
ММФ је међународна кооперативна институција коју чине 182 земље, добровољно
учлањене,јер предност виде у заједничком договарању у оквиру ове институције,а све у
циљу постизања што стабилнијег међународног система пословања.
Такође,ММФ је институција која позајмљује новац својим члановима који имају
проблеме са финансијским обавезама,али само под условом да предузму мере за
елиминисање тих потешкоћа.ММФ нема никакав ауторитет над домаћом економском
политиком својих чланова.
До потребе за организацијом као што је ММФ дошло је после велике економске
кризе 30-их година овог века. Велики број држава са Великом Британијом на челу морало
је да напушта златно правило. Тај систем је наилазио на потешкоће у време настајања
монопола и концентрације капитала. Дошло је до опадања животног стандарда. Неке
државе су тежиле скоро потпуном елиминисању употребе новца а друге су продавале
своју валуту испод реалне цене да би смањиле пословање других земаља. Однос између
новца и вредности роба је постао нејасан. Оваква пракса је позната под називом
компетитивна девалвација.
Цене добара на светском тржишту су пале за 48% , а вредност међународног
пословања за 63%. Током 30-тих година долази до неколико међународних конференција
са циљем да се спрече монетарни проблеми. Требало је створити систем који ће се бавити
монетарним питањима и решавању монетарних проблема. Захтев за таквим системом су
затражили Харрy Деxтер Wхите из САД-а и Јохн Маyнард Кеyнес из УК. Међународна
заједница је прихватила овај систем а договор о успостављању Међународног монетарног
фонда се десио у граду Бреттон Wоодс, Неw Хампсхире, УСА, 22-ог Јула 1944 године.
Договору су присуствовали 44 делегата разних земаља. ММФ је почео званично са
радом у Вашингтону маја 1946 године са 39 чланова
4
Квоте имају 3 основне функције:
•
Оне су основица за одређивање олакшица приликом повлачења средстава фонда
•
Оне изражавају износ девиза са којима Фонд може да рачуна
•
Оне представљају основу за израчунавање права гласа земаља чланица
4.Квоте и гласање – појам и значај
При укључењу у ММФ свака земља чланица депонује одређену суму новца,звану
“qуота субсцриптион”.Квоте имају различите улоге и служе за:
•
Утврђивање броја гласова
•
Утврђивање максималног износа средстава на коришћење
•
Базу за доделу СДР
Квоте одређују гласачку снагу чланова,па из неравномерног учешћа квота
проистиче исто таква неравномерност у гласовима.Број гласова се утврђује на тај начин
што све свакој земљи додељује 250 гласова и плус по један глас на сваких сто хиљада СДР-
а уплаћене квоте.Богатије земље имају већу гласачку моћ. Земље које имају преко 15%
укупног броја гласова имају право вета на одлуке фонда. Земље са највећим бројем квота
у ММФ-у су: САД са 18,25%, затим иду Немачка, Јапан, Француска и Велика
Британија.Учешће гласова индустријских земаља у укупним гласовима код Фонда износи
око 60% а ЗУР око 40%,тако да ЗУР могу да утичу на одлуке ако делују као група јер се
многе значајне одлуке у Фонду доносе квалификованом већином од 70% или 85%.
Оне стварају одређени фонд новца који се може повући у случају финансијских
потешкоћа чланова.
Оне су основа за одређивање колико члан може да позајми од ММФ-а или да
прими од ММФ-а у периодичним алокацијама специјалних помоћи, познатим под
називом “специјална права вучења”. Ово нам говори да, што је више члан финансијски
допринео, то више може да позајми када му је потребно.
5
Квоте се преиспитују сваких 5 година и могу бити повећане или смањене према
потребама ММФ-а и према економском просперитету земаља чланица. У 1946 години
ММФ је имао $7,6 милијарди, а у 1998 години $193 милијарде. Предлог да се квоте
подигну на $280 милијарди чека на одобрење. САД, као најјача економска сила, учествује
у фонду са око $35 милијарди, што им даје око 265.000 гласова (18,25%), а Палау која је
постала члан у Децембру 1997 године, има најмању квоту, и доприноси са око $3,8
милиона, и има 272 гласа (0,002%).
Одређују алокацију “специјалних права вучења”.Удео земље чланице у алокацији
“специјалних права вучења”, одређује се у односу на њене квоте.
У јануару 1998 године дошло је до предлога да се подигне ниво квота за 45%. Да би
се овај потез одобрио потребно је 85% свих гласова. Према подацима од 15-ог Августа
1999 године, 153 земље чланице (што представља 96,9% свих гласова) су се сагласиле са
повећањем. “Боард оф говернорс” сваких 5 година преиспитује квоте и уколико је
потребно мења њихову структуру. Такође, свака земља може у било ком моменту
тражити преиспитивање своје квоте. Квота сваке земље чланице се одређује према њеној
економској снази у односу на друге земље. Различити економски фактори се узимају у
обзир при детерминисању квоте – ГДП одређене земље, број финансијских трансакција и
званичне резерве одређене земље.
5.Операције ММФ-а
При укључењу у ММФ,земља чланица се обавезује да ће информисати остале
чланове о вредности свога новца у односу на новац других земаља,да ће избегавати
рестрикцију замене домаће валуте за страну,да ће неговати такву економску политику
која ће водити повећању националног богатства и богатства целог човечанства.
ММФ не може натерати чланице да се стриктно владају према овим
правилима,мада може извршити морални притисак да се придржавају правила која су
добровољно потписале.Уколико земља чланица константно игнорише своје
обавезе,остале чланице могу,кроз институцију ММФ-а,да забране тој земљи
позајмљивање новца од ММФ-а,или да,у крајњем случају,замоле земљу чланицу да изађе
из институције.Током времена обавезе чланова су ес мењале према потребама.
Што се тиче самог ММФ-а,он има обавезу контролисања кооперативности система
у сврху редовне и правилне размене националних валута,позајмљивање новца
члановима да би реорганизовале своје економије да боље кооперишу са системом и
обавезу давања сервисних услуга-техничку помоћ и обуку.
