Razvoj gimnastike u sokolskom sistemu
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФАКУЛТЕТ ЗА СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
Тема:
РАЗВОЈ ГИМНАСТИКЕ У СОКОЛСКОМ СИСТЕМУ
Ментор:
Студент:
Доц. др Драгана Алексић
Јелена Сретеновић 6754
Лепосавић, 2016.
САДРЖАЈ
1. УВОД..............................................................................................................1
2. РАЗВОЈ ГИМНАСТИКЕ У СОКОЛСКОМ СИСТЕМУ.................2
2.1 Школа гимнастике Мирослава Тирша..................................................................2
2.2 Школа гимнастике Стеве Тодоровића...................................................................3
2.3 Школа гимнастике Асканиуса Седлмајера...........................................................4
2.4 Београдско друштво за гимнастику........................................................................5
2.5 Промена имена Београдског друштва за гимнастику у ''Београдско
гимнастичарско друштво Соко''.............................................................................7
2.6 Грађанско гимнастичарско друштво ''Душан Силни''.....................................10
3. ИДЕАЛ ТЕЛА......................................................................................12
4. КОСТИМИ...........................................................................................14
5. СВЕЧАНОСТИ....................................................................................15
6. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................16
7. ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................17

2. РАЗВОЈ ГИМНАСТИКЕ У СОКОЛСКОМ СИСТЕМУ
Средином 19. века, телесно вежбање стигло је у Праг. Наиме, немачки учитељ
гимнастике Рудолф Стефани је 1842. године позван да држи часове у учитељској
школи у Прагу. Његови ђаци били су Јан Малипетр и Фердинанд Шмит, који су
основали свој властити завод, у којем се родила идеја за оснивањем првог друштва за
телесно вежбање.
2.1 Школа гимнастике Мирослава Тирша
У Малипетрвом заводу вежбао је и др Мирослав
Тирш, који је 16.01.1862. године сазвао Скупштину.
Почетна идеја је била да се оснује друштво у којем ће
Чеси и Немци вежбати заједно. Међутим, Немци су
желели да оно буде немачког а Чеси, чешког карактера.
Тада је Мирослав Тирш скупио тадашње народне
прваке, политичаре, књижевнике, уметничке и остале
раднике јавног живота, да се договоре о оснивању једног искључиво чешког
друштва, које би осим гимнастичарског, било и средиште народног покрета.
Након месец дана, 16.02.1862. године, сазвао је збор и друштво је било основано.
Наредне године оснива ''гимнастичарско друштво за госпође и девојке''. Соколи су
утврдили соколску идеју, коју чине пет васпитних мисли, а то су: народна, васпитна,
морална, демократска и напредна. Сматрали су да је телесна најважнија, јер се са њом
долази до свих осталих. Појам телесне савршености је и соколски идеал.
У Лавову, у Пољској, оснива се гимнастичарско друштво 1866. године, састављено
по узору на чешког Сокола, али је систем вежбања био Шведски.
Основе за успон соколства код Срба налазе се у развоју гимнастичарских вежби.
Приликом оснивања школа, у најстаријим плановима, налазимо и телесно вежбање. У
почетку су учитељи гимнастике били странци, а касније се и наши учитељи
оспособљавају.
-2-
Србија је била под сталном ратном опасношћу, тако да се и гимнастика предавала у
војничком духу. Тако знамо да је 1848. године Ђорђе Маринковић Кодер био учитељ
гимнастике у војном заводу.
Тада су за учитеље постављани официри. Школским законом из 1883. године
гимнастика је постала обавезан предмет у основним, средњим и стручним школама.
2.2 Школа гимнастике Стеве Тодоровића
Стева Тодоровић с професорима Ђорђем Натошевићем,
Јованом Ђорђевићем и Гавриловићем почиње да води
гимнастику у гимназијама.
Почетком 1857. године на иницијативу својих ученика
оснива прво српско друштво за гимнастику. Вежбаоница
је била на месту садашње основне школе, код Саборне
цркве, у магазама Саве Спахије, који их је дао на
бесплатно коришћење за физичко васпитање омладине.
Полиција је у једном тренутку забранила Стеви да држи часове гимнастике, јер су
се, наводно, родитељи жалили да ''деца изводе вратоломна вежбања у којима могу да
сломе ноге и руке''.
Међутим, Стева Тодоровић је ударио темеље физичком васпитању омладине и сматра
се за оца соколства код Срба. Кнез Михајло био је одушевљен идејом вежбања омладине,
тако да је о свом трошку изградио дворану за вежбање и опремио је савременим справама.
-3-

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti