1
1. Uvod
Svet u kojem danas živimo zahteva stalno prilagođavanje. Ubrzano menjanje
tehnologija doprinosi menjenju društvenih navika, kulture, vrednosti ali i ljudi. Ono što
karakteriše današnji tempo života je dobijanje brzih rešenja u što kraćem roku, jer ono što je
juče bilo novo, danas je već staro. Veliki broj ljudi je svestan pozitivnih vrednosti tih
promena, međutim veoma malo se razmišlja o negativnim efektima koji proizilaze iz toga.
Svakako najpoznatiji negativni efekt koji utiče na radnu sposodnost radnika je stres. Reč stres
je engleskog porekla (engl. Stress), a prevedena na srpski jezik znači pritisak, napetost, napor,
opterećenje. Skoro da ne postoji oblast ljudske delatnosti, a da nema veze sa stresom i
stresnom situacijom. Rezultati brojnih istraživanja pokazuju da je veliki broj zaposlenih na
svojim radnim mestima izložen stresnim situacijama, koje negativno utiču kako na radne
sposobnosti, tako i na zdravlje ljudi i njihovu psihičku ravnotežu.
Istraživanje stresa započeo je dr. Hans Seli, kanadski endokrinolog, tridesetih godina
20. veka. On je prvi upotrebio izraz “biološki stres”. Na osnovu posmatranja eksperimentalnih
životinja, došao je do zaključka da do nekih bolesti dolazi usled poremećaja ravnoteže u
organizmu, pod uticajem spoljašnjih i unutrašnjih činilaca. Svoja istraživanja Seli je objavio u
knjizi “Stres života” 1956. godine, i njegov rad postavio je temelje daljem istaživanju u ovoj
oblasti. On stres naziva “opštim adaptivnim sindromom” i ovaj termin ostao je do danas u
upotrebi. Odgovor tela na stres Seli je podelio na tri faze:
- Faza alarma, početna reakcija na stresore, takođe poznata kao “borba ili beg”.
- Faza otpora u kojoj telo nastavlja da se bori protiv stresora.
- Faza iscrpljivanja.
Posledice stresa na radu vide se kroz smanjen radni učinak zaposlenog i njegovo često
odsustvovanje sa posla zbog bolesti pruzrokovanih stresom. Osim toga iz fondova
zdravstvenog osiguranja izdvajaju se velika finansijska sredstava za lečenje bolesti koje su
pruzrokovane stresom na radnom mestu. Njegov uticaj na zdravlje i fizička oboljenja kreće se
od 50-70% od ukupnog broja uzročnika bolesti. Praktično ne postoji oblast ljudske delatnosti,
a da nije u vezi sa stresom i stresnom situacijom. Stručnjaci iz oblasti medicine tvrde da stres
izaziva nastanak raznih degenerativnih obolenja: visok krvni pritisak, obolenje srca,
poremećaj metabolizma, opadanje imuniteta organizma, što dovodi do bakterioloških i
infektivnih obolenja.
„Čoveka ne ugrožavaju događaji, već način na koji ih on doživljava“ - Epiktet
2
2. Šta je stres?
2.1 Definicija stresa
Šta je zapravo stres? Zašto nastaje i šta izaziva ovaj neprijatan osećaj? Ima li od njega
koristi? Šta se dešava kada se stvari poremete? Koja je njegova definicija? Zapravo, nepostoji
jedna definicija stresa koja bi bila prihvatljiva za sve, jer ono što je nekome stres nekom
drugom predstavlja zadovoljstvo i obratno.
Stres je oduvek postojao i postojaće dok na našoj planeti postoji život, jer je njegov
sastavni deo i ne može se izbeći. Jednostavno, to je način na koji se suočavamo sa zadacima
koji su pred nas postavljeni, kako reagujemo na svakodnevne izazove bilo da su mentalne,
fizičke, emocionalne ili duševne prirode. Ispoljava se kao osećanje uznemirenosti, a pogađa i
naizgled najsmirenije i najzdravije ljude. On je prisutan od trenutka kada nas alarm na satu
probudi i počnemo da se spremamo za školu ili posao, kada zaglavimo u saobraćajnoj gužvi,
ugovaramo poslovni sastanak preko mobilnog telefona, kupujemo udžbenike za decu ili
pokušavamo da ispoštujemo rokove.
Stres nije uvek negativan. Postoje dve vrste stresa:
-
Eustress – koji je prijatan u emocionalnom i fizičkom smislu, kao što je venčanje,
rođenje deteta, bračno pomirenje, veliki iznenadni dobitak, željeno preseljenje, itd
-
Distress – koji je vezan za neprijatne, bolne, ugrožavajuće događaje kao što je smrt
bliskog lica, razvod, bolest, gubitak radnog mesta itd.
Neke od definicija stresa su:
Stres je svaka okolnost koja postavlja posebne fizičke i psihičke zahteve na osobu tako
da izaziva neobičan ili neuobičajen odgovor. Stres je fiziološki ili emocionalni odgovor na
zahteve, ograničenja i prilike koje stvara neizvesnost kad su u pitanju važni ishodi
(Bahtijarević - Šiber, 1999).
Stres je adaptivni odgovor posredovan individualnim razlikama i psihološkim
procesima koji je posledica neke akcije iz okoline, situacije ili događaja koji postavlja
preterane, neuobičajene psihološke i fizičke zahteve na osobu (Matteson, 1993).
Stres je mentalno i fizičko stanje koje utječe na rad pojedinca, njegovu učinkovitost,
zdravlje i kvalitetu rada (Pamuk, 2007, str. 627).
Stres je složeni uzorak od emocionalnih stanja, fizioloških reakcija i srodnih misli kao
odgovor na vanjske zahtjeve koji proizlaze iz okoline kao stresora (Greenberg, 2000)
Nije iznenađujuće što je pojam stres u ovim naučnim disciplinama korišćen u
različitim značenjima, doprinoseći tako konfuziji oko njegove definicije. Međutim, čak i da je
4
situacijom, a zatim koliko socijalne podrške može pri tome očekivati. Tek ako su obe procene
negativne, situacija se doživljava kao stresna (Havelka i Krizmanović, 2005).
2.3 Izvori stresa
Izvori stresa, odnosno uslovi, situacije, aktivnosti i slično, koji izazivaju stres nazivaju se
stresori. Stresor je svaki uslov, okolnost ili događaj koji izaziva stres. Po pravilu je spoljne
prirode i nalazi se u okolini koja deluje na pojedinca. Jednostavno, nešto u užoj ili široj radnoj
okolini uviek potiče i izaziva određenu individualnu reakciju i ponašanje. Pojedinac na kojeg
deluje okolina ima važnu ulogu. Iz individualnih razloga proizlaze različite percepcije ili
doživljaji stvarnosti i time različite reakcije
U radnoj situaciji i uopšte u organizacionim uslovima postoje brojni stresori, a
kategorisani su u tri nivoa:
-
individualni,
-
grupni
-
organizacioni stresori
Individualni stresori neposredno i specifično deluju na svakog posebno i različiti su za
različite pojedince u organizaciji. Mogu biti u vezi sa poslom koji pojedinac obavlja, uloge
koje ima u organizacijionoj strukturi preduzeća, kao i za njegovu karijeru.
Grupni stresori se često nazivaju i interpersonalnim stresorima. Grupa je izuzetno važan
faktor radne uspešnosti i socijalne podrške, ali može biti i izvor stresa, posebno grupe u
kojima često dolazi do sukoba i koje u kojima nema kohezije, odnosno povezanosti. U takvim
grupama često vladaju posebna pravila ponašanja, a na članove se vrši pritisak da ih poštuju.
Nekad je pritisak loših međuljudskih odnosa tako veliki da čovek ode na manje plaćen posao
da bi prekinuo tu stresnu i nepodnošljivu situaciju
U kategoriju organizacionih stresora spadaju oni čije delovanje proizlazi iz bitnih
karakteristika organizacije i njenog ponašanja i obuhvata mnogo više nivoa delujući slično na
većinu članova organizacije. (Bahtijarević – Šiber, 1999).
2.4 Kako se stres ispoljava
Postoji mnogo načina na koji se stres ispoljava. Pošto je svaki čovek jedinka za sebe tako
se i ispoljavanje stresa odvija na način u zavisanosti od osobe koja ga doživljava. Stres prati
niz simptoma koji ljudima koji se u organizaciji bave tim problemom, ali i onima koji ga
doživljavaju, signaliziraju njegovo postojanje. On nastaje kada radni zadaci prevazilaze
sposobnosti radnika pa ih on ne može savladati ili kontrolisati, ili ako zaposleni radnu
situaciju doživljava na takav način.
U većini slučajeva kod pojedinaca pogođenih stresom javljaju se promene ponašanja.
Pojedinac će neke od izvora stresa lako eliminisati ili im se prilagoditi. U zavisnosti od
intenziteta stresa ili broju faktora stresa koji utiču na pojedinca to će stres imati različit uticaj
na motivaciju za rad. Ako su zaposleni pod stresom i ukoliko se broj izvora stresa povećava to
