1.) Pojam ljudskih prava
Do uspostavljanja savremenog koncepta ljudskih prava i njihovog medjunarodnog normiranja nije se
doslo lako. U robovlasnickom sistemu ma kako da se pravo razvijalo koncept ljudskih prava se nije
odnosio na varvare i robove. Brutalna krsenja ljudskih prava u Nemackoj pre II svetskog rata naisla su na
blage primedbe i smatrana su problemima unutrasnjoj nadleznosti tih drzava. Nakon toga su pocela
velika zalaganja za ljudska prava sirom sveta. Ta ideja zastite ljudskih prava razvijena je u okviru velikih
borzuazijskih revolucija. Danas se moderne drzave ne mogu zamisliti kao drzave, bez postovanja ljudskih
prava,i to ljudskih prava koja su sistemom medjunarodnih konvencija garantovanna medjunarodnim
pravom.Tako da se ljudska prava najcesce definisu kao ona prava koja bice ima samim tim sto je ljudsko
bice.Tako da u drzavama postoje dva prava -
Objektivno
koje se odnosi na sve -
Subjektivno
koje se
odnosi direktno na pojedinca i garantuje mu pravo. Ljudska prava su izvorna sveopsta i neotudjiva i
pocivaju na moralnim pretpostavkama savremenog coveka.
2.) Medjunarodni ugovori kao izvori ljudskih prava
Opste uvez, ako postoji vise pravnih izvora medjunarodnog prava prednostpo pravilu pripada
medjunarodnim ugovorima koji su najvazniji takvi izvori.
3.) Glavni formalni izvori ljudskih prava
U praksi se medjunarodni ugovori kriju iza raznih naziva kao sto su ugovor, sporazum,
konvencija,pakt,protokol,povelja,deklaracija. Oni najcesce odredjuju vrstu ugovora ali to ne mora uvek
biti slucaj. Medjunarodne ugovore u smislu medjunarodnog javnog prava zakljucuju samo subjekti tog
prava u prvom redu su drzave dok posle njih idu medjunarodne organizacije. Mozemo ih podeliti prema
predmetu:
-Usmene i pismene ugovore
(Ugovori se najcesce zakljucuju u pisanom obliku da bi se
obezbedila potpuna primena istih tj potpuna pravna sigurnost) -
Dvostrani i visestrani ugovori
(Dvostrani
su oni koji su zakljuceni izmedju dve strane dok se visestrani zakljucuju izmedju 3 i vise). -
Opsti i posebni
ugovori
(Opsti su oni koji nadstoje da obuhvate sve drzave sveta dok su ali takvi trenutno ne postje dok
su posebni oni koji vaze samo za neke drzave koje su povezane ekonomski politicki..) -
Legislativni i
kontrakualni
(Legislativnim se nazivaju ugovori o konvencijama, konvencija un o zastiti deteta dok
kontrakualni su vremenski ograniceni.) -
Ugovori koji su posveceni ljudskim pravima i oni koji se
delimicno time bave
(Sama recenica kaze) -
Ugovori koji prava odredjuju na potpun i oni koji regulisu
samo uza pitanja
4.) Definicija i elementi pojma medjunarodno pravni obicaji
Obicajna pravna pravila su nepisani izvori prava. Prva obicajna pravila narocito u domeni diplomatskog
prava,ratnog i humanitarnog prava nastala su jos u dalekoj proslosti. Mada je u nase vreme sve
izrazenija uloga medjunarodnih ugovora, ali odredjeni deo odnosa u medjunarodnoj zajednici regulisan
obicajnim pravom. Obicaji mogu i nastaju i danas. Sa obzirom na krug subjekata koje vezuju mogu biti
opsti
(vezuju sve clanove medjunarodne zajednice). I
posebni odnosno partikularni
(vezuju drzave koje
pripadaju nekom uzem krugu drzava). Pojam Medjunarodnog obicaja ima dva elementa:
Materijalni
koji
se svodi na postojanje opste prakse i
Psihicki
koji se ogleda da postoji svest o pravnoj obaveznosti.
5.) Navedite po 3 pitanja opstih pravnih nacela...
1. Opsta pravna nacela prosvecenih naroda. (-pravilo da niko ne moze preneti na drugog vise ovlascenja
nego sto ih sam ima. -Nacelo da niko ne moze biti sudija u svom sporu. -Nacelo da mladji propis ukida
stariji -Nacelo o zastarelosti -Nacelo o zloupotrebi prava.
2. Opsta nacela medjunarodnog prava (-Nacelo suverene jednakosti -Nacelo mirnih resavanja sporova
-Nacelo neprikoslovenosti diplomatskih predstavnika)
6.)Pojam jednakosti i zabrana diskriminacije
Nacelo jednakosti i zabrana diskriminacije su u sustini dve strane jedne zlatne medalje, i ono predstavlja
srz celokupnog koncepta ljudskih prava. Posto ljudska prava poseduju svi ljudi prvenstveno zato sto su
ljudi normalno je da se prema svima treba isto ophoditi. Ovo nacelo potvrdjuju clenovi 1 i 2 univerzalne
deklaracije. u cl1 se istice da sva ljudska bica se radjaju jednaka i slobodna. A u clanu 2 se istice da
Svakom pripadaju sva prava i slobode koja se nalaze u ovoj deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase
boje koze veroispovesti... Kao sto smo rekli prava jednakosti ako posmatramo sa druge strane dobicemo
zabranu diskriminacije i obrnuto.
7.)Osnovna ljudksa prava i slobode
Ona su opste prihvacena na danasnjem stepenu razvoja covecanstva a priznati su izvori medjunarodnog
prava.Povelja UN proklamuje unapredjenje i podsticanje ljudskih prava i sloboda. Postoje 7 grupa
ljudskih prava i sloboda.
-Ona kojima se stiti integritet pojedinaca(pravo na zivot,zabrana ropstva)
-Zastita pravnog integriteta licnosti(Pravo na praviicno sudjenje)
-Zastita dusevnog i moralnog integriteta licnosti(Pravo na zasnivanje braka i porodice)
-Zastita politickog integritetalicnosti(Slobooda mirnog okupljanja i udruzivanja)
-Ekonomska socijalna i kulturna prava
-Kolektivna prava(pravo solidarnosti)
-Prava manjina
8.)Pravo na zivot
Glan 6. PGPP(Medjunarodnog pakta UN o gradjanskim i politickim pravima 1966 stupio 1976) "Pravo na
zivot je neodvojivo od covekove licnosti. Ovo pravo mora da bude zakonom zasticeno i niko ne moze
proizvoljno lisen zivota". Pravo je apsulutno ne moze se ukinuti niti ograniciti. Ali u nekim situacijama je
dozvoljeno: -Radi odbrane lica od nezakonitog nasilja -Da bi se izvrsilo hapsenje ili sprecilo bekstvo lica
lisenog slobode. -Prmenom zakonitih mera u cilju suzbijanja nereda ili pobune. Konvencija o torturi
1984.
9.) Zabrana mucenja.
Mucenje predstavlja potpuno odsustvo postovanja ljudskog dostojanstva. Najcesce se koristi kao metod
zastrasivanja ponizenja ili slamanja otpora zrtve.To je napad na fizicki i psihicki integritet licnosti.
Regionalni instrumenti zabrane su: Evropska konvencija o sprecavanju mucenja i necovecnih ili
ponizavajucih postupanja ili kaznjavanja donetas 1987 u okviru saveta Evrope. Razlika mucenja od
ostlaih oblika zlostavljanja: Nanosenja teskog dusevnog ili fizickog boola ili patnje. Sa odredjenim ciljem i
od strane ili uz pristanak drzavnih vlasti.
10.) Zabrana deportacije.
Drzava je odgovorna ukoliko sa svoje teritorije protera neko lice u zemlju u kojoj mu preti opasnost od
loseg postupanja.Problem deportacije aktuelan je u danasnje vreme zbog velikog broja izbeglica koje
traze utociste ili azil. Postoje takodje i dokumenti koji garantuju prava i ovim vrstama ljudi.
Konvencija o statusu izbeglica 1951 i Konvencija Un protiv mucenja 1984
