Oduzimanje vozačke dozvole
Seminarski rad
1
1. UVOD
snovna funkcija krivičnog prava jeste obezbeđenje efikasne i zakonite
zaštite najznačajnijih društvenih dobara i vrednosti koje su u našem
pravu određene kao osnovne slobode i prava čoveka i građanina,
nezavisnost i bezbednost zemlje te ustavom utvrđeni poredak. Ova se dobra i
vrednosti štite od društveno opasnih protivpravnih ponašanja pojedinaca i grupa
koja su zakonom određena kao krivična dela. Sredstva te društvene reakcije jesu
krivične sankcije. Njih ima više vrsta, a među njima po svom značaju, karakteru,
prirodi i sadržini najznačajnije su kazne.
O
Oduzimanje vozačke dozvole
Seminarski rad
2
2. POJAM KAZNE
Krivično pravo je nezamislivo bez kazne, odnosno ono bi bez nje sasvim
promenilo svoj karakter. Iz ovog razloga danas ne postoji država koja bi bila
spremna da se liši kazne kao voljnog pričinjavanja odrećenog zla učiniocu
krivičnog dela.
Kazna je zakonom predviđena represivana mera koja se u cilju suzbijanja
kriminaliteta primenjuje prema učiniocu krivičnog dela na osnovu odluke suda
nakon sprovedenog krivičnog postupka. Iz ove definicije možemo izvući zaključak
da neophodna pretpostavka za primenu kazne jeste da je učinjeno delo koje
sadrži sve obavezne elemente koje se traže za postojanje krivičnog dela, pa i
krivicu. Šta više, za razliku od nekih drugih krivičnih sankcija, kazna se bez krivice u
savremenom krivičniom pravu ne može ni zamisliti. Takođe, ono što je
karakteristično za kaznu, a ne i za neke druge krivične sankcije jeste da ona znači
socijalno-etički prekor koje društvo upućuje učiniocu krivičnog dela.
1
U pogledu svrhe kažnjavanja formirale su se tri teorije:
1. Apsolutna teorija – koja predviđa da je svrha kazne vraćanje zla za
učinjeno zlo, tj. sama je sebi cilj. Ova teorija je, kada je u pitanju
nauka krivičnog prava, napuštena i pripada prošlosti.
2. Relativna teorija – svrhu kazne vidi u suzbijanju vršenja krivičnih
dela.
2
Ova prevencija moze biti, kako generalna, tako i specijalna.
Naime, kazna za cilj može imati vršenje uticaja na potencijalne
učinioce,
3
ili na učinioca koji je već učinio krivično delo (specijalna
prevencija).
3. Mešovita teorija – smatra da je svrha i jedno i drugo, i prevencija i
retribucija. Ova teorija sadrži određene kontradiktornosti, jer je teško
istovremeno vršiti i pravednu odmazdu i ostvariti društveno korisne
ciljeve kaznom.
1
Z. Stojanović, Krivično pravo-opšti deo, Pravni fakultet u Beogradu, Beograd, 2007, str. 260.
2
Prevencija.
3
Generalna prevencija.
