ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ

СТУДИЈА ЋУПРИЈА

Тема :

Адренергички лекови

СЕМИНАРСКИ РАД

Област :

Фармакологија

Предавач :

Проф.др Петар Милић

Студенти:

Десанка Шумарски 708

Тамара Лазаревић 998

Сања Маринковић 732

Ћуприја , 2014.

САДРЖАЈ:

1.0 УВОД .......................................................................................................................3
2.0 МЕХАНИЗАМ ДЕЛОВАЊА ...............................................................................4
3.0 ПОЛИМОРФИЗАМ АДРЕНОЦЕПТОРА.........................................................6
4.0 КАТЕХОЛАМИНИ ...............................................................................................7

4.1 ДЕЈСТВА НОРАДРЕНАЛИНА И АДРЕНАЛИНА ................. ...................

4.2ИНДИКАЦИЈЕ...................................................................................................

5.0 ДОПАМИН ...........................................................................................................10
6.0 АДРЕНЕРГИЧКИ ВАЗОКОНСТРИКТОРИ....................................................11
7.0 АДРЕНЕРГИЧКИ БРОНХОДИЛАТАТОРИ И ДРУГИ
АНТИХИСТАМАТИЦИ.............................................................................................12
8.0 ТЕОФИЛИН............................................................................................................14
9.0 СТАБИЛИЗАТОРИ МАСТОЦИТА ...................................................................16
10.ГЛИКОКОРТИКОИДИ..........................................................................................18
11.0 КЛИНИЧКА ФАРМАКОЛОГИЈА АНТИАТСМАТИЧКИХ ЛЕКОВА ..19
12.0 АКУТНИ ТЕШКИ НАПАД АСТМЕ ................................................................20
13.0 АДРЕНЕРГИЧКИ СТИМУЛАНСИ ЦЕНТРАЛНОГ НЕРВНОГ
СИСТЕМА И АНОРЕКСИЦИ ..................................................................................21
14.0 ЗАКЉУЧАК ...... ...................................................................................................22
15.0 ЛИТЕРАТУРА ......................................................................................................23

2.0 МЕХАНИЗАМ ДЕЛОВАЊА И АДРЕНЕРГИЧКИ ЛЕКОВИ

Сва дејства адренергичких лекова одвијају се преко адренергичких алфа и бета
рецептора.Изузетак је допамин чија се дејства одигравају преко допаминских
рецептора а само једним делом преко адренергичких рецептора.
Рецептори за адренергичке супстанције локализовани су у ћелијској
мембрани.Ови рецептори су намењени за G-протеине који који имају значајну
улогу у трансмембранском преношењу сигнала.
G-протеини служе као посредници разних ефекторних протеина чију функцију
регулишу ови рецептори.Сваки G-протеин је хетеротример који се састоји од
три подјединице: алфа, бета и гама.G- протеини који су од посебног значаја за
функцију адренергичких рецептора су:
Gs- стимулантни G- протеин аденилатне циклазе
Gi- инхибиторни G-протеин аденилатне циклазе
Gq- G протеин који алфа рецепторе за фосфолипазу C.
Активација рецептора везаних за G- протеин се затим одиграва преко серије
молекуларних механизама који на крају мењају функцију рецептора.

Алфа- рецептори

Фармаколошка испитивања, као и експерименти са радиолигандима, показали
су да постоје два подтипа алфа-рецептора: алфа 1 и алфа 2.

Најчешћа последица активације алфа 1 рецептора је повећање концентрације
калцијума у цитосолу.Овај ефекат вероватно не укључује промене у активности
аденилатне цикалазе или у интрацелуларној концентрацији cAMP-a .Механизам
помоћу кога долази до повишења концентрације калцијума у цитосолу није
довољно познат.У извесним глатко-мишићним ћелијама активација алфа 1
рецептора проузрокује појачан улазак калцијума кроз мембрану вероватно
отварањем рецепторских калцијумских канала.
У другим пак ћелијама активација алфа 1 рецептора проузрокује разлагање
фосфоинозитида у инозитол трифосфат InP

и диацилглицерол DAG. Oslobođeni

InP

проузрокује ослобађање калцијума из интрацелуларних депоа , чиме се

повећава интрацелуларна концентрација калцијума , а то изазива активацију
калцијум-зависних протеинских киназа.Ослобођени DAG активира протеин –
киназу C.Физиолошки значај киназе C није познат али се зна да може
стимулисати деобу ћелије.
Фармаколошка и биохемијска истраживања су показала постојање подтипова
алфа 1 рецептора.Ови подтипови су названи алфа 1 А и алфа 1 Б.
Слезина и јетра садрже углавном алфа 1 Б- рецепторе док се у срцу,
неокортексу, хипоталамусу, бубрегу и вас деференсу налазе у приближно истом
броју алфа 2 А и алфа 1 Б.
Извесни алфа 2 рецептори инхибишу аденилатну циклазу, услед чега се
смањује интрацелуларна концентрација cAMP-a .Зна се да активација алфа 2
рецептора проузрокује агрегацију тромбоцита , али се незна да ли овај ефекат

најстаје услед смањења концентрације cAMP-a.Инхибиција аденилатен
цикалазе настаје посредством инхибиторног регулаторног G- протеина.
Подтипови алфа 2 рецептора су алфа 2 А и алфа 2 Б.Први се налазе у
тромбоцитима, док се у кори мозга налази исти број оба подтипа.

Бета рецептори

- као и алфа рецептори и бета рецептори могу се

идентификовати фармаколошки и помоћу радиолиганада.Већ је успело
изоловање и пречишћавање специфичног бета – рецепторног протеина.Већ су
клонирани гени за три различита бета рецептора: бета 1, бета 2 и бета 3.
Врло је детаљно проучен молекуларни механизам деловања бета-
антагониста.Активација бета 1 или бета 2 рецептора проузрокује активацију
аденилатне цикалзе и појачану синтезу cAMP-a.Главни други гласник за
деловање бета-атагониста је cAMP.

Допамински рецептори

Постоје 5 допаминских рецептора: Д1, Д2, Д3; Д4 и Д5 .Активација Д1
рецептора је удружена са стимулацијом аденилатне циклазе.Овим механизмом
се одиграва релаксација глатких мишића крвних судова у којима допамин
делује као вазодилататор.Активација Д2 рецептора на пример у хипофизи
удружена је са инхибицијом аденилатне циклазе.Механизам деловања
пресинаптичких Д2 рецептора није познат.Адренергичи рецептори су
локлизовани постсинаптички али и пресинаптички.Ови последњи имају
значајну улогу у процесима ослобађања норадреналина из адренергичких
нервних завршетака.

4.0 КАТЕХОЛАМИНИ

Најважнији катехоламини су норадреналин, адреналин и допамин.Све три
супстанције се синтетишу у организам и имају физиолошки и патофизиолошки
значај али се могу користити и ако лекови.

4.1 ДЕЈСТВА НОРАДРЕНАЛИНА И АДРЕНАЛИНА

Блиска сличност ноадреналина и адреналина пре свега настаје услед тога што
они делују на оба типа адренергичких рецептора.Треба истаћи да норадреналин
делује више на алфа него на бета-рецепторе док адреналин делује више на бета
него на алфа-рецепторе.

Кардиоваскуларни систем

Ефекти адреналина и норадреналина на срце највећим делом носе од
стимулације бета 1 рецептора а знатно мање услед стимулације бета 2 и алфа
рецептора.Стимулација бета 1 рецептора проузрокује појачан улазак калцијума
у унутрашњост срчане ћелије што се одражава на механичке и на електричне
карактеристике срчаног мишића.
Норадреналин је предоминатни алфа-стимулатор па услед тога проузрокује
општу вазоконстрикцију и повишење периферног васкуларног отпора а то се
манифестује повишењем артеријског крвног притиска.Услед тога се активирају
пресосензибилни рефлекси , те настаје брадикардија.Доказ да је ова
брадикардија рефлексног ( вагусног ) порекла је чињеница да се она искључује
атропином.
Адреналин је предоминантни бета-стимулатор и превасходно делује на
миокард.Резултати тог дејства су тахикардија, појачање контрактилности и
повећање раздражљивости миокарда.Адреналин контрахује извесна васкуларна
подручја али делује вазодилататорно на друга, тако да се коначно артеријски
крвни притисак не мења.Минутни волумен срца се значајно повећава под
дејством адреналина али се не мења или се чак смањује под дејством
норадреналина.
После већих доза и ноадреналин и адреналин проузрокују сличне
кардиоваскуларне ефекте: повишење дијастолног крвног притиска, повећање
периферне васкуларне резистенције и повећање крвотока у скелетним
мишићима.

Бронхије

Адреналин стимулише бета 2 рецепторе у бронхијама и проузрокују
бронходилатацију.Норадреналчин знатно слабије делује на бета 2 рецепторе па
му је дејство на бронхије знатно слабије.Бронходилататорни ефект је нарочито
јак уколико већ постоји бронхоконстрикција изазвана применом неких других
(хистамин, холинергици) или уколико постоји напад астме.