Kako žive zvezde

Gimnazija

Ratka Pavlovica 20 Prokuplje

Maturski rad iz (fizika)

Kako žive zvezde

Mentor:

Učenik:

Snežana Pejić,prof

Željko Bjelica,IV-5

Prokuplje, maj 2016. god.

Željko Bjelica IV-5 Kako žive zvezde

Sadržaj:

Uvod…………………………………………………………2

Zvezda je Rodjena …………………………………4

Početak kraja ………………..….6

Život posle smrti………………………………………9

Nestanak masivnih zvezda……………………………….…11

Konačna Sudbina …………………………………….……12

Literatura………………………………………..………14

Željko Bjelica IV-5 Kako žive zvezde

Najvrelije zvezde su plavičastobele (pripadaju spektralnim klasama O, B i A), a najhladnije su
žute, narandžaste i crvene (spektralnih klasa G, K i M). Kad posle faze crvenog džina usledi
faza belog patuljka, zvezda se pomera ka donjem levom uglu Hercšprung-Raselovog
dijagrama (spektralna klasa F).

Željko Bjelica IV-5 Kako žive zvezde

Zvezda je Rodjena

Negde daleko u galaksiji ogromni oblak međuzvezdanog gasa i
prašine tiho se kreće kroz skoro potpuni vakuum. Pramenaste ivice
oblaka pružaju se u tamu, hiljadama milijardi kilometara u svim
pravcima. Hemijski sastav ovog oblaka prilično je jednostavan
nema tu skoro ničeg drugog osim vodonika i helijuma, ali ova dva
elementa ima sasvim dovoljno za nastanak nekoliko desetina
zvezda sličnih našem Suncu. U ovom oblaku nema svetlosti, tu
zvezde ne sijaju. Proces rađanja zvezde tek treba da počne (slika
M16).

Masa oblaka je ogromna ali on ima tako ogromne dimenzije da su atomi vrlo retki. I zaista,
ako bi smo se slučajno našli u centru ovog oblaka, skoro da ne bi ni primetili razliku u odnosu
na savršeni vakuum međuzvezdanog prostora. Tek vrlo preciznim ispitivanjem našli bi oko 10
atoma vodonika u kubnom centimetru prostora, a na svakih 16 vodonikovih našli bi po jedan
atom helijuma. Poređenja radi, u vazduhu koji dišemo ima 3010

atoma u svakom kubnom

centimetru.

A tek kako je hladno u ovom oblaku! Na samo 100K, odnosno -173

C, atomi oblaka lenjo

krivudaju, sudarajući se tek ponekad. Ovo sada vrlo mirno mesto uskoro će postati 'srce'
novorođene zvezde. Ali, za sada, oblak strpljivo čeka, kao što je čekao milionima godina.

U jednom trenutku, negde daleko od oblaka, nastaće udarni talas. Talas će pogoditi oblak i
narušiće njegov mir. Talas će početi da sabija međuzvezdani materijal i upravo to sabijanje je
okidač u procesu rađanja zvezda. Atomi iznenada počinju da se međusobno sudaraju. Oblak je
najpre bio providan ali sada kada su atomi na bliskom rastojanju, slaba svetlost zvezda više ne
prodire kroz njega. Međuzvezdani oblak postao je tamna maglina (slika: maglina 'Konjska
glava').

Konjska glava

Konjska glava, detalj
sa levog snimka

Kako svetlost više ne prolazi kroz oblak više ništa ne zagreva gasove u njegovom središtu i
oni počinju da se hlade. Sa opadanjem temperature smanjuje se i brzina atoma i oni počinju da
se kreću sporije nego ikad ranije. Sila gravitacije između pojedinačnih atoma počinje da
dominira.

M16,

veća slika 30 k