2
САДРЖАЈ:
Увод..........................................................................................................................3
1.Друштво за време Принципата...........................................................................4
2.Узроци преласка на Принципат..........................................................................5
3. Време Дијархије...................................................................................................6
4. Процват градова и привреде- PAX ROMANA..................................................7
5.Ширење римског језика и културе......................................................................9
6.Право за време Принципата..............................................................................10
6.1. Закони и сенатске одлуке...............................................................................11
6.2. Edictum perpetuum...........................................................................................12
Закључак.................................................................................................................13
Литература..............................................................................................................14
3
УВОД
Раширено је мишљење да је период Принципата у знаку кризе и декаденције. Оно
има свој заметак још у делима самих Римљана. Римски историчари моралисти, који
припадају највишим круговима аристократије, били су незадовољни новим стањем,
прогонима од стране владара и туговали су за републиком када је сва власт била у
њиховим рукама. И хришћанска традиција сачувала је мрачне успомене на овај период
илегале и прогона. Грађански идеолози су такође величали републику науштрб
принципата, јер се њихова класа борила против феудалне монархије за успостављање
грађанске републике. У својој књизи Величина и декаденција Римљана Монтескје сву
величину Рима везује за републиканске врлине, а декаденцију приписује царству.
По свим објективним мерилима, принципат се не може оценити као време опадања
и кризе. Територијално држава достиже свој врхунац. Римљани су загосподарили новим
земљама и народима. Град Рим постаје престоница света и вероватно удвостручује број
становника, а за њим не заостају и многи други градови, нарочито трговачки центри
Истока. Привреда, а нарочито трговина, користе море без пирата и добре друмове. Тргује
се не само са градовима унутар Италије већ и са народима као што су Индуси и Кинези.
Ово доба римског мира користило је и култури. Латински језик и римски начин
живота су у невиђеној експанзији нарочито у западним провинцијама. То је период у коме
живе највећа имена римске поезије, реторике, лингвистике. Неки од њих ће јадиковати за
старим временима у којима је живео Катон а за кога знамо да такође велича живот својих
предака.
Крајем овог периода настаће знаци једне кризе, која се тешко може оценти као
младалачка. Она ће утолико теже погодити друштво што њен епицентар неће бити у сфери
политике, већ у самој привреди. Та криза ће изнудити нове суштинске промене, које ће
означити прелазак на апсолутну и бирократизовану монархију у којој није било ни трага
некадашњег републиканског уређења.
5
Касније превагу добија странка популара коју представљајутри истакнуте политичке
личности: Помпеј, Цезар и Крас. Између тријумвира избија сукоб јер се врховна власт
тешко дели и као победник излази Цезар, политичар, војковођа и талентован писац.
Републиканске традиције су биле сувише јаке, а намера Цезара да са њим раскине
превише очигледне, тако да Цезар 44. године п.н.е (мартовске иде), пада као жртва
завереника на чијем су челу Брут и Касије. Овим догађајем немири нису окончани. Ствара
се ново савезништво, нови тријумвират: Антоније, Октавијан и Лепид, који успева да
победи аристокртску, тј. републиканску опозицију. И овај тријумвират се распада и као
победник излази Октавијан, касније назван Август (узвишени), посинак Цезара, што је
било неочекивано јер у време када се упустио у политичке борбе имао тек нешто више од
двадесетак година
3
. Он није имао раскошни Цезаров таленат али је био трезвен и лукав
политичар. Октавијан је сједињавао суровост у грађанском рату јер није као Цезар
попуштао противницима, са благошћу после победе, тако да је после пружио руку
помирења сенатској опозицији. Поред тога је своје намере прикривао конзервативним
паролама и готово носетно успео да, формално поштујући републиканско државно
уређење уведе нови режим.
Колики је значај двојице политичара, Цезара и Августа, за светску историју говори
и околност да су по цезаровом имену настале титуле Цар и Кајзер. Од Цезара и Цицерона
и њихових дела сматра се да настаје класични латински језик.
2.Узроци преласка на Принципат
Још од времена античких историчара наука се бавила питањем шта су били
узроци преласка на принципат. Навођени су разни чиниоци: устанци робова, побуна
Италика, потребна професионализација државног апарата, аграрно питање, односно борба
за земљу, смањен прилив робова и криза робовласништва, привредна криза.
Основни разлог за прелазак на принципат није толико у привредним тешкоћама и
слабљењу државе, јер ће тек у овом периоду римска држава достићи врхунац своје моћи и
територијалне експанзије, а друштво највећи степен богатства. Устанци робова су
несумњиво утицали на увођење новог државног апарата
4
. Посредни доказ за то је и
околност што је један од чланова првог тријумвирата био Крас, војсковођа који је успео
да победи Спартака. Али и ово је пре симптом који указује на дубље разлоге, него основни
узрок.
Увођење принципата као облика државног уређења било је последица политичке
кризе. Држава коју су Римљани створили током периода републике није више била у
3
Др. Обрад Станојевић,
Римско право
, Београд, 2003.стр, 66.
4
Др. Момир Јовић,
Историја Старог Века
, Приштина 1995.стр, 225.
