1. UVOD
Pojam potrošnje i štednje predstavljaju glavne ekonomske procese. Potrošnja je najveći deo
raspoloživog dohotka, to je bruto domaći proizvod namenjn zadovoljenju ličnih potreba. U
središtu savremene postkejnsijanske makroekonomske analize nacionalnog dohotka nalazi se
razmatranje štednje i investicija, jer se međusobnim delovanjem štednje i investicija objašnjava
nivo ukupnog nacionalnog dohotka i ukupne zaposlenosti.
Džon Mejnard Kejnes je prvi počeo da se bavi makroekonomskom analizom za razliku od
tradicionalne ekonomije, čiji je predmet izučavanja problematika raspodele i cena. Keynes se
bavio izučavanjem problematike ekonomskih agregata. Polazio je od nevoljne zaposlenosti kao
surove stvarnosti kapitalističkih zemalja i važnog predmeta ekonomske analize.
Analiza Kejnesa i njegovih savremenika bila je orjentisana ka analizi zaposlenosti, ali
savremena makroekonomska analiza ukazuje na jedan mnogo veći i obimniji karakter, pa je više
orjentisana ka analizi nacionalnog dohotka. Savremena makroekonomska analiza polazi od
Kejnesovih koncepcija a to su sklonost potrošnji i štednji.
Na Kejnsovu teoriju nastavlja se postkejnsijanstvo,njegova osnova, odnosno osnovne ideje
zasnovane su na Kejnsu i njegovoj teoriji. Postkejnsijaci nastavljaju Kejnsovu teoriju u svom
daljem radu proširuju određene ideje i kao elemente analize uzimaju više makroekonomskih
agregata, a osnovni agregati su: potrošnja, štednja, investicije.
2. Potrošnja
Zadovoljavanje rayličitih potreba pojedinaca i zajednica predstavlja smisao celokupnog
ekonomskog procesa. Da bi se taj cilj postigao organizuju se procesi proizvodnje, a nakon toga
procesi raspodele i razmene rezultata tog procesa. Konačna realizacija svih prethodnih procesa
dobija svoj smisao i ostvaruje se u potrošnji, kao jednom od delova društvenog sistema
proizvodnje, koja predstavlja oblik ekonomske aktivnosti tokom koje se troše rezultati
proizvodnje i zadovoljavaju ljudske potrebe.
2.1. Oblici potrošnje
S obzirom na postojanje niza različitih potreba moguće je razlikovanje i klasifikacija više oblika
potrošnje na osnovu određenih kriterijuma među kojima kao važnije navodimo:
1. Sa tačke gledišta broja subjekata potrošnja može biti:
Individualna potrošnja koja predstavlja potrošnju materijalnih dobara i usluga
iskazanu po pojedincu.
Agregatna potrošnja koja predstavlja potrošnju društava u celini.
2. Sa tačke gledišta faktora proizvodnje, može biti:
Potrošnja predmeta rada
Potrošnja sredstava za rad
Potrošnja radne snage
3. Obzirom na podudarnost potrošnje i izvora vlastitih prihoda delimo je na:
Anticipiranu potrošnju (potrošnja unapred, na kredit)
Odloženu potrošnju
Najvažnija među navedenim i drugim podelama je podela na namenu proizvoda i usluga na:
Proizvodnu potrošnju (reproduktivnu)
Neproizvodnu potrošnju (neposrednu)
Proizvodna potrošnja (reproduktivna)
predstavlja proces potrošnje proizvodnih faktora radi
dobijanja novih proizvoda ili usluga. Ovim vidom potrošnje obezbeđuje se normalan nastavak
procesa proizvodnje, odnosno proces reprodukcije.
