Univerzitet Edukons
„Fakultet zaštite životne sredine“ Sremska Kamenica
Goran Tešović
ODRŽIVI RAZVOJ
SEMINARSKI RAD
Sremska Kamenica, 2016. godine
Univerzitet Edukons
„Fakultet zaštite životne sredine“ Sremska Kamenica
Goran Tešović
ODRŽIVI RAZVOJ
SEMINARSKI RAD
Predmet: Ekološka etika
Predmetni profesor: Biljana Panin
Ime i prezime studenta: Goran Tešović
Broj indeksa: Z13/15
Studijski program: Osnovne akademske studije
Smer-modul: Zaštita životne sredine
JMBG: 2711978830022
Sremska Kamenica, 2016. godine
1. Uvod
Da sve negativne promene koje se događaju našoj planeti u poslednjih dvesta godina nisu ni
malo bezopasne, to odavno znamo. Činjenica je da je čovek odgovoran za najveći broj tih
katastrofa. Iako mogući scenariji budućnosti Zemlje i njenih ekosistema nisu nimalo bajni,
postoji čitav niz rešenja kojima možemo i sebi i planeti olakšati i unaprediti život. Jedno od tih
rešenja je i održivi razvoj.
U ovom seminarskom radu poći ću od toga da ću objasniti pojam i značenje održivog razvoja,
teme koja je danas aktuelna i za koju se s pravom može reći da je dominantna tema integrisana u
sve sfere života i društva.
S obzirom da se radi o vrlo sadržajnoj i komplaksnoj temi, u ovom radu proći ću kroz najbitnije
delove tematike kako bi se dobila celokupna i sveobuhvatna slika.
U prvom delu rada objasniću pojmove ekološke etike i definisati održivi razvoj. Zatim ću pažnju
posvetiti odgovornosti prema budućim generacijama i činjenici kakvu im prirodu, i u kom stanju,
ostavljamo. Porast populacije na planeti u mnogome doprinosi iscrpljivanju prirodnih resursa, pa
ću nadalje u radu analizirati i ovaj problem. U kakvom su zaista odnosu potrošnja i održivi
razvoj u savremenom “potrošačkom” društvu, razmotriću pred sam kraj rada.
Zaključak je posvećen načinima kojima možemo doprinositi razvoju i jačanju svesti, kako kod
pojedinaca tako i kod grupa, o značaju održivog razvoja i njegovog implementiranja u
svakodnevni život svih nas.
1.1 Ekološka etika i problemi današnjice
Ako pogledamo današnji život svih ljudi na planeti, vidimo da sa jedne strane, inustrijalizacija
omogućava poboljšanje životnog standarda velikog broja ljudi na Zemlji, ali sa druge strane
negativno utiče na kvalitet životne sredine i zdravlje čoveka. čovek je konačno shvatio da je
pitanje dalje strategije opstanka drugačiji odnos prema životnoj sredini. U suštini, ekološka kriza
je samo nerazdvojni deo velikih civilizacijskih zbivanja. Pre svega, duboke krize jednog načina
proizvodnje, modela potrošnje i privrednog rasta, uz istovremeno gubljenje osnovnih ljudskih
vrednosti. Takav život izveo je čoveka iz ravnoteže sa prirodom, čiji je on sam deo, i ona se
može povratiti samo temeljnim sociokulturnim alternativama u načinu proizvodnje i potrošnje.
Definicija ekološke etike je da je etika sistematičan opis moralnih odnosa između ljudskih bića i
njihovog prirodnog okruženja koja pretpostavlja da moralne norme mogu upravljati ljudskim
ponašanjem u odnosu na prirodnu okolinu prema čemu ljudi imaju odgovornost koja se posebno
naglašava kako se ljudski postupci vrednuju.
1.
