Гимназија „Филип Вишњић“, Бијељина

МАТУРСКИ РАД ИЗ БИОЛОГИЈЕ

ТЕМА:“АВИТАМИНОЗЕ“

Ученик: Ментор:

М. Петровић

Ј. Пајкановић

Бијељина, јун 2009.године

Садржај:

Увод у авитаминозе

.....................................3-4

Авитаминозе

....................................4-5

Витамин А

....................................5-8

Авитаминоза витамина А

....................................6-8

Дијагностика

.......................................8

Лечење авитаминозе витамина А

.......................................8

Витамин B

( тиамин или анеурин )

.......................................9

Авитаминоза витамина Б

................................10-11

Витамин B

( рибофлавин)

..............................11-12

Aвитаминоза витамина B

...................................12

Лечење авитаминозе витамина B

...................................13

Витамин B

( Hијацин )

...................................13

Авитаминоза B3

..............................13-14

Витамин B

...................................14

Витамин B

...................................14

Авитаминоза пантотенске киселине

...................................15

Витамин B

...................................15

Авитаминоза витамина B

...................................16

Витамин B

...................................16

Витамин B

...................................16

Витамин B

( Витамин Н)

..............................17-18

Витамин B

...................................18

Авитаминоза витамина B

...................................19

Витамин C

..............................19-20

Авитаминоза витамина C

..............................20-21

Лечење авитаминозе витамина C

...................................21

Витамин P

..............................21-22

Авитаминоза витамина P

...................................22

Виатамин D

...................................22

Aвитаминоза витамина D

...................................23

Витамин Е

...................................23

Авитаминоза витамина Е

...................................24

Витамин F

...................................25

Авитаминоза витамина F

...................................25

Витамин К

..............................25-26

Авитаминоза витамина К

................................26-27

Холин(Неурин)

..............................26-27

Авитаминоза холина

...................................27

Инозитол

...................................27

Авитаминоза инозитола
Закључак

...................................27
...................................28

Ако организам не добија довољно неког витамина, у том организму настаје скуп поремећаја, који се
називају

хиповитаминоза

. Ако организам уопште не добија ни мало неког витамина онда у том

организму настаје скуп поремећаја који се назива

авитаминоза

. Хиповитаминозе одностно авитаминозе

могу да настану било услед недовољног уношења појединих витамина, било услед поремећаја њихове
ресорпције из дигестивног тракта или, најзад, услед повећане потребе организма за њима. Неке
авитаминозе имају посебна имена. Тако, на пример, авитаминоза В названа је берибери, авитаминоза С
названа је скробут, авитаминоза D рахитис итд. Међутим новија истраживања показала су да је, понекад,
оно што је сматрано као синдром који настаје услед недостатка једног витамина, у ствари, био синдром
који је настајао услед недостатка више витамина. Неки витамини, ако се уносе у организам у прекомерно
великим количинама могу да у организму проузрокују разне поремећаје назива се

хипервитаминоза

. У

том погледу најопаснији је витамин D. Витамини се данас служе у медицини као драгоцена средства за
лечење одговарајућих хиповитаминоза и авитаминоза. Осим тога, поједини витамини служе и за лечење
других поремећаја здравља.

Најчешћи узроци дефицита витамина

Знаци витаминског дефицита када организам у току дужег периода прима мањак одређеног витамина и
када се исцрпе његове резерве.
Брзина настајања хиповитаминозе варира знатно зависно од витамина.

Авитаминозе

Истроријат

Многе авитаминозе људи познате су већ хиљадам година, нпр. ноћно или кокошије слепило, описано у
папирусима   старог   Египта,   бери-бери   на   Далеком   истоку,   скробут   код   морепловаца   или   становника
опседнутих   тврђава   лишених   свежег   воћа   и   поврћа,   рахитис   слабо   храњене   деце   у   нехигијенским,
мрачним становима итд. Међутим, тек крајем прошлог века утврђено је да се масовне појаве бери-берија
могу предупредити ако се једнострана исхрана ољуштеним пиринчем замени оброцима од хлеба, меса,
поврћа и воћа,  а да исхрана  рибом и рибље уље имају заштитно  и лековито дејство при ноћном слепилу
и орожњавању рожњаче ока. У то време су многи истаживачи у разним земљама (  Forster,  Lunin,  F.  G.
Hopkins i dr. ) констатовали  да огледне животиње само релативно,  кратко време могу да живе на исхрани
пречишћеним скробом, казеином и топљеном машћу, уз додатак минереалних соли и воде, а да практично
нормално живе ако им се додаје мала количина свежег мелка. За развој науке о витаминима од пресудног
значаја су била испитивања Ch. Ejkmanna (1897); хранећи кокоши и голубове полираним пиринчем, он је
изазивао експериментални бери-бери, који је излечио давањем пиринчаних мекиња. Ови  огледи су били
подстрек   за   даља   истраживања   и   значајна   открића:   изазван   је   експериментални   скробут   заморчића,
експериментална авитаминоза А   и експериментални рахитис  .  Испитујући хемиски састав пиринчаних
мекиња,  Kazimir  Funk  (1912)  је из њих издвојио базно азотно једињење и, сматрајући да   да је то амин
неопходан за живот, предложио је назив

витамин( lat. vita – ћивот и amin )

. Каснија испитиваања су

показала да већина витамина нису амини, али је ипак назив витамин задржан и опште усвојен, иако су
предлагани многи други називи као: допунски фактори исхране, акцесорни фактори исхране, хормони
хране итд.

Док хемиска природа   витамина још није била позната, они су добијали назив редом према словима
абецеде. Прва два витамна неопходна за растење названи су липосолубилни фактор из жуманцета који
штити и од ноћног слепила, а витамин В хидросолубилни састојак из мекиња пиринча који штити и од
бери   -   берија.   Нешто   касније   је   предложено   да   се   витамин   који   спречава   појаву   скробута   назове
витамином   C , Mellanbyjev антирахитични фактор витамином D, а Evansov противстерилитетни фактор
витамином   Е.   Касније   се   показало   да   мекиње   садрже   више   једињења   са   различитим   витаминским
дејствима, створени су називи B

итд. У новије време ови класични називи се замјењују називом по

симптомима, одн. по болести од који поједини витамини штете, или хемиским називом, нпр. витамин В
назива се и антибери-бери, тиамин или анеурин; витамин C назива се противскорбутним или L-
аскорбинска киселина итд.

Витамин А

Витамин   А   је   примарни   незасићен   алкохол     и   представља
бледожуте   кристале   који   се   топе   на   већ   8  °C   у   слабожућкасто
вискозно уље.  Не раствара се у води, лако се раствара у   масним
уљима ( липосолубилан је ). Доста је  термостабилан, под условом
да   се   загревање   врши     у   одсуству   ваздуха   односно   кисеоника.
Међутим   овај   витамин   је   врло   осетљив   према   кисеонику   и
оксидацијом   се   брзо   разграђује   на   свим   температурама.
Ултравиолетна  светлост   брзо   га   разграђује.  Биљке  не  синтетишу
витамин А већ његов провитамин – бета-каротен. Из бета-каротена
човек и животиње синтетишу витамин А један (ретинол). Из једног
молекула бета-каротина могу,  теориски, да настану два молекула
витамина   А.  Међутим,   у     организму,   из   једног   молекула   бета-
каротина,   настаје   само   један   молекул     аскерофтола.   Постоје   три
сродна облика :А

, А

и А

Витамин А односно његови провитамини су прилично распрострањени у природи. Каротина има како у
продуктима   биљног   тако   и   животињског   порекла,   док   се   аксерофтол   налази   само   у   продуктима
животињског порекла. Од продуката животињског порекла овог витамина односно каротина има доста у
бутеру, сиру ( масном ), јајима ( нарочито у жуманцету  ), јетри, млеку , затим у неким рибама ( нарочито
у сардини и јегуљи ) и, најзад, у неким рибљим уљима ( нарочито у  Oleum jecoris  и  Oleum Hippoglossi ) а

Слика бр. 3 Витамин А-аксерофтол

Слика бр.2 Витамин А

Оштећења коже

Код човека оштећења коже манифестују као сувоћа, фурункулоза, суха коса или губитак косе.
Фликуларна оштећења, која су веома важна за постављање диагнозе, обично показују пигментацију и
пигментирану зону око места оштећења. Такође се јављају промене на каналима жљезда знојница и
дегенерација самих жљезда.

Органи трбушне и прсне шупљине

Помањкањем витамина А најчешће су оштећени трахеја, бронхи и бубрези. Пронађене су промене на
једњаку, ларинксу, утерусу, језику, панкреасу и простати. Може доћи и до атрофије коштане мождине и
бронхопнеумонија.

Етиологија епителне метаплазије

Епителна матаплазија је промена,која се често налази код цервикалних биопсија утеруса и у
респираторном тракту, где се надовезује на туберколозне промене. Јављају се и случајеви са метаплазијом
у носу, метаплазијом на простати и тд.

Симптоматологија

Болест се може појавити у свим годинама старости   и описан је и код новорођенчади и код   старијих
људи.   Највећи   број   обољелих   отпада   на   новорођенчад.   Главни   симптоми   односе   се   на   очи     и   кожу.
Постоји   корелација   између   старости   болесника   и   симптома,   који   се   јављају.   Време   инкубације   код
дојенчета је око три до четри месеца, а код деце старије од једне године, инкубација се продужава на
седам до осам месеци. Најчешће појаве су: суха кожа, губитак косе и кожне инфекције. Честа је и диареја,
понекад у комбинацији са бронхопнеумонијама.

Хемеролопија и ксерофталамија су први и јасни симптоми авитаминозе А. Болесници се жале да не виде у
сумраку. Вид им је бољи ујутру него увече. Ређе се спомињу  повећана осетљивост ока, мишићни трзаји
очног капка, суха кожа и суха уста и смањено знојење. Може доћи и до коњуктивитиса и до  Бититових
мрља     светложуте   или   сивкасте   боје   пигментација.   Коначан   учинак   болести   може   бити   упала   очне
јабучице ( панофталамија ). Слепоћа је најтежа последица.

Оштећење коже

Дерматитис је један од првих знакова помањкања витамина А. на кожи. Прва
промена је абнормално сува кожа, као последица смањеног рада жлезда знојница.
На то се на надовезује кератоза, која је најизразитија на подруцју фоликула косе.
Фоликули се испуњују сувим и тврдим наслага, а орожњелог епитела. Обично се
такве промене дешавају на горњем делу надлактице и   шире се према   леђима.
Често   се   јављају   на     грудном   кошу.   Те   папуле   су   окружене   сивим
пигментацијама.   Кожа   је   између   папула   сува   Те   промене   се   лакше   могу
приметити   додиром   него   гледањем.   Код   помањкања     витамина   А   старост   је
одлучујући   чинилац   за   одређивање   промена   на   кожи.   Могуће   је   да   се   код
болесника јави акна вулгарис у комбинацији са дерматозом.

Слика бр.6 Акна вулгарис