ОБЛИЦИ СПОРТСКО-РЕКРЕАТИВНИХ АКТИВНОСТИ
Облици спортско-рекреативних активности, својом бројношћу и разноврсношћу се
могу систематизовати на следећи начин:
1.
Облици спортско-рекреативних активности у свакодневном слободном времену
2.
Организовани редовни облици спортско-рекреативних активности
3.
Часови спортске рекреације према одређеном програму
4.
Часови према слободном избору спортско-рекреативних активности
5.
Часови обучавања основних елемената спортске технике
6.
Специјални програми
1. Облици спортско-рекреативних активности у свакодневном слободном времену
:
Сваки поједнац се слободно опредјељује за одговарајуће облике спортско-рекреативних
активности и бира вријеме и мјесто за њихово провођење. Човјек је субјект и носилац
своје активности те се може опредјелити за један или више облика било редовних, било
повремених активности и упражњавати их самоиницијативно, или уз стручну помоћ и
упуства стручних лица. У свакодневном слободном времену се најчешће упражњавају:
јутарње вјежбање, програми пјешачења, лаганог трчања, вожње бицикла, пливања...Од
посебног значаја су активности у природи, у непосредној близини насеља.
2. Организовани редовни облици спортско-рекреативних активности
: То су
спортско-рекреативне активности које се програмирају, организују и стручно воде у
организацијама или институцијама за спортску рекреацију. Ове активности се одвијају
у току године једном или више пута недељно, креће се од 2-4 пута уз напомену да се
најповољнији ефекти постижу када се вјежба сваки други дан. Тешко је одржати овакву
фреквенцију вјежбања, искључиво кроз организоване облике, зато је потребно овај
начин организовати 1 или 2 пута недељно, а савјетовати учесницима да индивидуално
поред тога вјежбају 2-3 пута недељно у складу са њиховим могућностима. Треба
поручити да индивидуално вјежбање треба да обухвати, поред 10-15 минута јутарњег
вјежбања, пјешачење, трчање, пливање и друге активности. Овај облик активности се
организује у облику часа, а садржај може да буде јако разноврсан.
3. Часови спортске рекреације према одређеном програму
: Ове активности усмјерене
су на подизање општег нивоа физичких активности. Погодне су за све узрасне
категорије, посебно за оне који желе да кроз ефикасан систем вјежбања побољшају свој
антрополошки статус, а раније нису у довољној мјери били активни и не желе да се
опредељују за посебне садржаје рада. Часови спортске рекреације треба да буду
усмјерени:
Код младих:
подстицање правилног раста и развоја, подизања нивоа физичке
спремности и усвајање основних елемената спортске технике.
Код одраслих:
подизање нивоа физичке спремности и опште способности и
усвајања нових елемената спортске рекреације и активности које су најпогодније
за самостално вјежбање и одржавања физичке спремности.
4. Часови према слободном избору спортско-рекреативних активности
: У оквиру
ових часова формирају се групе према опредељењу учесника за упражњавање
одговарајућих активности: спортске игре, гимнастика, борилачки спортови и др. На тај
начин се пружа могућност за обухватањем великог броја учесника свих категорија, јер
кроз слободно изабране активности, могуће је задовољити њихове стварне потребе и
интересе. На овим часовима треба да се, поред слободно изабране активности у
одговарајућем дијелу часа, садрже и друге активности-посебно разноврсне вјежбе
обликовања, активности аеробног карактера и друге, којима се обезбјеђује свестран
утицај на организам човјека. Ови часови такође имају своју образовну и васпитну
компоненту, а не искључиво рекреативну.
5. Часови обучавања основних елемената спортске технике
: Часови обучавања
основних елемената спортске технике организују се за оне спортске гране и
дисциплине за које постоји већи интерес појединаца. Постоје двије основне групе у
којима се најчешће организују часови:
Прву групу
чине активности значајне у свакодневном животу (пливање,
смучање...)
У другу групу
спадају активности чију технику желимо усвојити, да би касније
могли индивидуално или групно системски да вјежбају (тенис, стони тенис,
клизање...)
Ови часови с обзиром на своју специфичност, захтјевају добру организацију и
максималну сигурност свих учесника.
6. Специјални програми
: Ови програми су усмјерени на подизање аеробних
способности, односно задовољавање основних потреба људи којима су због услова рада
и самог начина рада, угрожени поједини органски системи. Учесницима у овим
активностима треба пружати стручну помоћ, дати им неопходне информације, упутити
их на контролу здравља, помагати код дозирања оптерећења. Помоћ можемо остварити
ангажовањем стручњака или путем пропагандно-стручног материјала. Спада: трчање,
пливање, вожња бициклом и друге активности.
случају предвиђа се за преглед самосталног рада ученика, или обраду добијених
резултата, уколико су ученици радили такву врсту задатака.
4. Узраст ученика и њихове радне способности.
Структура часа зависи и од узраста
ученика. Чак и уз постојање истог циља, разликује се рад с младим и старијим
ученицима. Рад с младим ученицима захтјева краће етапе зато што ученици овог
узраста не могу дуже време да остану усредсређени на једно питање или активност.
Приликом структурирања часа наставник треба да води рачуна и да радни задаци,
посебно писмени, као и одређивање домаћих задатака, буду саставни дио наставног
процеса. Ове активности ваља систематски припремати, образложити и предвидјети
вријеме за питања ученика, потребна објашњења и биљежење задатака.
ОСНОВНА СТРУКТУРА ЧАСА
На сваком часу доминира одређена наставна функција, а поставља се и главни
дидактички задатак. Под структуром часа подразумјева се
ток, унутрашња повезаност
и међусобни однос појединих његових дијелова и елемената.
Резултати истраживања пружили су низ информација
о основној структури часа
спортске рекреације:
1. Организациона структура
обухвата четири основна дијела часа, који садрже
различите моделе спортско-рекреативних активности.
2. Садржајна структура
подразумјева различите спортско-рекреативне
активности, њихов редослијед и међусобну повезаност.
3. Физиолошка структура
(динамика оптерећења у току појединих модела)
праћена на основу повратних информација о фреквенцији срчаног рада и другим
физиолошким показатељима.
4. Стручно-методска структура
односи се на бројне стручно-методске задатке
који се рјешавају у току часа спортске рекреације, у циљу успјешног управљања
процесом програмираног вјежбања.
Потребно је истаћи да су наведене структуре часа спортске рекреације међусобно
тијесно повезане, те се могу само условно издвајати у оквиру наведених модела
структуре часа спортске рекреације. Код изучавања структуре оптерећења на часу
спортске рекреације најпогодније је да се са континуираним праћењем фреквенције
срца добијају информације значајне за управљање процесом вјежбања у спортској
рекреацији.
Нека истраживања показују да се фреквенција срца у току часа спортске рекреације
мијења знатно динамичније. У току физичке активности, фреквенција срца веома
осјетљиво реагује на све промјене оптерећења. Можемо истаћи да је структура
оптерећења у току часа спортске рекреације веома динамична и да њено одржавање у
оптималним границама захтијева пуну сарадњу стручњака и учесника. Најважније у
методичкој пракси је праћење криве физиолошког оптерећења. Сматра се крива пулса
на часу треба да се повећава до највише вриједности (основни дио часа), а затим
постепено опада.
Организациона структура часа обухвата
4 основна дијела часа:
- уводни дио часа
(природни облици кретања, познате и лаке вјежбе, интезитет је
умјерен и полако се повећава)
- припремни дио часа
(вјежбе обликовања, водити рачуна о свим дијеловима
тијела, објашњења морају бити кратка и јасна)
- основни дио
часа (модели спортске рекреације: фудбал, кошарка, одбојка, ного
одбојка, стони тенис, тенис...)
- завршни дио часа
(активности малог интезитета, смиривање организма у
физиолошком и емоционалном погледу)
Друштвено – информативна,
као саставни дио укупног друштвеног
информисања радних људи и грађана у друштву, битан је предуслов за ширење
друштвених вриједности овог подручја и обезбјеђења утицаја радних људи и грађана у
креацији политике даљег развоја.
Према томе, друштвена компонента информисања и пропаганде у спортској
рекреацији је усмјерена на:
1.
На ширу друштвену афирмацију спортске рекреације, њених бројних вриједности и
великог значаја у животу савременог човјека
2.
На објективно информисање у јавности о свему што се збива у овом подручју
3.
На афирмацији постигнутих резултата у развоју спортске рекреације у појединим
срединама, као и на друштвену критику негативних појава.
Образовно-васпитне функције
пропаганде и информисања у спортској
рекреацији подразумјевају широко и смишљено информисање свих категорија
радних
људи и грађана:
1.
О негативним и могућим последицама од хипокинезије (недостатак кретања)
2.
О сазнањима и самим вриједностима спортско-рекреативних активности за очување
и унапређење здравља и психосоматског статуса савременог човјека.
3.
О позитивним утицајима појединих спортско-рекреативних активности (пјешачење,
лагано трчање, ходање), на поједине органске системе (срце, крвоток, дисање...)
4.
О избору спортско-рекреативних садржаја или активности, начину извођења,
оптерећењу и наравно праћењу самог ефекта вјежбања.
