Н А С Т А В Н О О Д Е Љ Е Њ Е У В Р Ш Ц У
СЕМИНАРСКИ
РАД
П
РЕДМЕТ
: У
ВОД
У
ПРИРОДНЕ
НАУКЕ
ТЕМА:
“
Алге у загађеној средини
”
Студент
Соња, Ивана, Влајић 610/2016
Вршац, 2016.год.
СЕМИНАРСКИ РАД
Алге у загађеној средини
1
Садржај
1.УВОД......................................................................................................................2
2.ЦВЕТАЊЕ АЛГИ..................................................................................................3
3.ПОЈАМ ЕУТРОФИКАЦИЈЕ................................................................................6
4.УЗРОЦИ ЕУТРОФИКАЦИЈЕ..............................................................................6
5.ВРСТЕ ЕУТРОФИКАЦИЈЕ.................................................................................7
5.1.Природна еутрофикација............................................................................7
5.2.Вештачка еутрофикација.............................................................................8
6.ПРОЦЕС ЕУТРОФИКАЦИЈЕ..............................................................................8
6.1.Кораци до еутрофикације............................................................................9
7.ПОСЛЕДИЦЕ ЕУТРОФИКАЦИЈЕ.....................................................................9
7.1.Доступност кисеоника................................................................................9
7.2.Промене у популацији алги.......................................................................10
7.3.Промене код зоопланктона........................................................................10
8.ЕФЕКТИ И ПОСЛЕДИЦЕ ЕУТРОФИЗАЦИЈЕ................................................11
8.1.Цианобактерије...........................................................................................11
8.2.Алге..............................................................................................................12
9.ЕФЕКТИ ЕУТРОФИКАЦИЈЕ НА ВОДУ И ПИЋЕ.........................................12
9.1.Ризици повезани са присуством органске материје................................13
9.2.Ризици повезани са специфичним цианобактеријама у свежој води...13
10.МОНИТОРИНГ ЕУТРОФИКАЦИЈЕ................................................................13
11.ПРЕВЕНЦИЈА.....................................................................................................13
11.1.
Идентификација свих извора нутритијената.............................14
11.2.О хидродинамици......................................................................................14
12.ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................15
13.ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................16
СЕМИНАРСКИ РАД
Алге у загађеној средини
3
2.ЦВЕТАЊЕ АЛГИ
Цветање алги,
често названо и цветање воде односно мора је масовно
разможавање алги или цијанобактерија.То масовно размножавање обоји
површину воде у зелено, а у посебним условима плаво или црвено, вода постаје
мутна и пуна „облака“.Разлог је најчешће претерана количина храњивих твари,
најћешће у облику фосфата, у води.
Цветање токсичних фитопланктонских организама,који својим масовним
размножавањем повећано троше кисеоник, може бити узрок масовном тровању
риба, птица па чак и људи, данас привлачи све већу пажњу научника широм
света.
У акваторију Јадрана ова појава први пут је описана 1729. г., а било је захваћено
подручје средњег и северног Јадрана.Након више од сто година, тачније 1872. г.,
објављен је први рад о овој појави.Те исте године лаици су појаву назвали
прљавим морем, термином који се и данас може чути. Од наведене године та
појава се јављала периодично сваких десетак година, а данас подаци указују на
чињеницу,да како просторна, тако и временска учесталост отровних цватњи
стално расте.
Хоће ли се цветање мора развити зависи о низу чиниоца као сто су: температура,
сланост, јачина морских струја, количина светлости,органскиг отпада, ...На један
од разлога, концентрацију хранљивих соли, утицај имају дотоци
севернојадранских река,од којих река уноси више од половине укупнога фосфора
и азота, односно око 75% неорганских облика храњивих соли. Највећи део тога
уноса је антропогеног порекла.Повишење било којег од ових чиниоца доводи до
повећања продуктивности – процес познат као еутрофикација.
Узрочници токсичног цветања највећим делом су организми из групе
динофлагелата, мањим делом из групе дијатомеја, те цијанобактерије
(модрозелене алге).
Водени екосистеми су изложени бројним загађивачима, посебно фосфатима и
азотним једињењима, насталим на различите начине: спирањем вештачких
ђубрива са пољопривредног земљишта, сливањем отпадних вода са фарми,
дотоком канализационие воде из домаћинстава и других отпадних вода,
спирањем талога са путева и урбаних површина. Негативне последице загађења
су још израженије при опадању нивоа воде у екосистему, у условима значајнијег
смањења количине падавина и повећања температуре ваздуха.
Боја ове реке потиче од модрозелених алги
Слика бр.2
СЕМИНАРСКИ РАД
Алге у загађеној средини
4
За овакав, бујан раст алги у нашим водама погодује температура од око 30 °C,
што одговара летњем периоду. За цветање копнене воде карактеристичне
су модрозелене алге, као на пример Anabaena flos-aquae и Microcystis flos-aquae. У
мањој мери, на токсичност копнених вода утичу и неке врсте зелених алги,
на морску воду утичу представници ватрених, а бракичну- златних алги.(Слика
бр.2.)
h
ttp://www2.dmu.dk/1Viden/eutrophication/figures/fig1.1.asp
Извори загађења водених екосистема
Слика бр.3.
У воденим екосистемима (језерима и барама) одиграва се природна
еутрофикација – еутрофизација,која по правилу представља веома спор процес
(изумирање организама), који се редовним мониторингом може држати под
контролом. Вођен само економским циљевима, без сагледавања последица, човек
је својим активностима оптеретио водене екосистеме великом количином
органских материја, чиме је започео убрзани процес антропогене еутрофикације.
У присуству ових једињења, биљке, посебно алге, почињу да бујају. Повећава се
и број угинулих алги, које тада разлажу сапрофити. Процес је праћен великом
потрошњом кисеоника,што за последицу има и повећану смртност живог света
водених екосистема. Када се потроши сва количина кисеоника (у анаеробним
условима)разлагање неће бити потпуно, па се стварају продукти разлагања који
води дају непријатан мирис.Завршна фаза еутрофикације („цветање воде”),je
