POSTANAK ZEMLJIŠTA –
GENEZA I EVOLUCIJA
Zemljišta u prirodi nastaju kao proizvod pedogenetskih faktora :
1.
reljf
2.
klima
3.
starost terena
4.
matična stena
5.
organski svet
6.
čovek
Pedogenetski procesi su skup svih transformacija i prmeštanja mineralne i
organske
materije i energije, koji najpre dovode do nastanka zemljišta, a zatim se
dalje odvijaju u zemljištu upravljajuć
i njegovom evolucijom.Dele se na:
1.
opšte
2.
spesifične
Opšti
(odvijaju se u svim zemljištima)
:
1.
raspadanje
(fizičko hemijsko ili biološko raspadanje
stena i minerala)
2.
transformacija
(sinteza gline, mineralizacija, humifikacija)
3.
migracija
(premeštanje materija po dubini profila)
4.
retencija
(zadržavanje materija u određenom sloju zemljišta)
Specifični pedogenetski procesi (obuhvataju jedan ili više domin
antnih procesa
koji uzrokuju specifična a često i dijagnostička svojstva zemljišta, karakteristična za
pojedine tipove zemljišta):
1.
akumulacija humusa kod černozema
2.
argilopedturbacija kod smonice
3.
ilimerizacija kod luvisola
4.
posmeđavanje kod gajnjače
5.
rubifikacija kod crvenice
6.
oglejavanje kod ritske crnice
KLASIFIKACIJA
Klasifikacioni sistem se uglavnom zasniva na svojstvima zemljišta, koja su
morfološki prepoznastljiva i lako merljiva, i imaju dijagnostičko
značenje.Klasifikacioni
sistem
ima šest
kategorija taksonomskih jedinica:
1.
red
2.
kalasa
3.
tip
4.
podtip
5.
varijetet
6.
forma
Red
je najviša jedinica klasifikacionog sistema.Objedinjuje klase zemljišta na
osnovu
karaktera prirodnog vlaženja
.
Klasa
je vi
ša sistemska jedinica i obedinjuje tipove zemljišta koji imaju isti
redosled
horizonata
, bez obzira na razlike u pedogenetskim
procesima, fizičkim i
hemijskim
svojstvima horizonata.
Tip
zemljišta je osnovana klasifikaciona jedini
c
a.Pod tipom zemljišta se
po
drazumeva zemljišni individuum
-trodimenzional
ni segment zemljišnog
pokrivača (koga čini skup pedona) koji se graniči sa pedonima drugači
jih
karak
teristika ili sa površinama koje
nisu zemljišta nap. mora, jezera, reke.
Prema načinu vlaženja sva zemljišta su svrstana u sledeća četiri reda
:
1.
Automorfni red:
zamljišta se isključivo vlaže atmosfrtskim padavina
ma,
suvišna voda se slobodn
o
proceđuje, bez dužeg zadržavanja u solumu
zemljišta
2.
Hidromorfni red:
zemljišta koja su stalno ili povremeno prevlažena suvišnim
atmosferskim, poplavnim, slivnim ili podzemnim vodama
3.
Halomorfni red:
zemljišta koja su izložena dopunskom prevalživanju slanim
i/ili alkalizovanim podzemnim, a ređe površinskim vodama.
4.
Subakavlni red:
z
emljišta, koja nastaju pod stajaćim
vodama (jezera, bara).
8.
(B) -
kambični horizont
od ( cambio
–
menjati ), koji se obrazuje
metamorfozom, oglinjavanjam-sintezom gline in situ (na licu mesta), a ne
ispiranjem glinenih čestica iz gornjeg sloja.Boje variraju od žuto smedje
(rude) do crvenkaste.Po načinu postanka javaljaju se dva oblika
8.1
(B)v -
(v od verwiterung -
raspadanje) kambični horizont nastao u
rezultatu pojačanog raspadanja primarnih i sintezom sekundarnih
minerala-
gline, koji je od oksida gvožđa poprimio crvnkastu (rudu) boju
8.2
(B)rz
–
kambični horizont sa akumulacijom tzv. reziduma
–
nerastvorenog ostatka iz krečnjaka, dolomita i laporca (kao što je na
primer slučaj u crvenicama)
9.
C
–
rastresiti matični supstrat ili usitnjeni deo čvrste stene tzv. regolit iz
kojeg se zemljište formira.
10.
R
–
čvrsta matična stena (rock) iz koje nastaje zemljište
11.
G
–
glejni horizont koji se javlja pod uticajem prevlažianja
-
pretežno
podzemnom vodom. Razlikuju se dva podhorizonta
11.1
Gr
–
podgorizont u kojem voda permanentno stagnira, te usled
redukovanih jedinjenja (gvožđa i fosfora
-vivijanita) poprima sivo
plavičastu ili zelenkastu boju.
11.2
Gso
–
sekundarno oksidisani podhorizont u kojem zbog oscilacije
podzemne vode, preovlađuju procesi oksidacije nad redukcijom.
12.
g -
pseudoglejni horizont koji se obrazuje pod uticajem stagnirajuće
površinske vode i smenjivanjem mokre i suve faze u njemu, to se morfološki
manifestuje rđasto
-
žutim mazotinama po sivo plavičastoj osnovnoj boji.
5.
Složeni ili mešoviti horizonti i obeležavanje
.
Pored navedenih oznaka za horizonte i podhorizonte, pridodaju se najčešće
sledeći
simboli:
1.
ca
–
akumulacija kalcijum karbonata
2.
cs
–
akumulacija gipsa
3.
sa
–
akumulacija vodorastvornih soli
4.
na
–
akumulacija adsorbovanog natrijuma
5.
cn
–
akumulacija konkrecija seskvioksida i mangana ...
6.
m
–
oznaka za jaku cementaciju horizonta
7.
b - oznaka za fosilni horizont
8.
vt
–
oznaka za vertičnost (pukotine i klizne ravni)
U sklopu pedološkog profila mogu se izdvojiti prelazni horizonti, koji imaju svojstva
dva susedna horizonta.Stoga oni dobija oznaku oba horizonta, ali s tim da na prvo
mesto dolazi simbol
onog horizonta čije obeležje dominira.Slojevi u us
lojenim
pretaloženim zemljištima
označavaju se rimskim brojevima.
AUTOMORFNA ZEMLJIŠTA
1.
ČERNOZEM
RED:
atuomorfna zemljišta
KLASA:
II klasa humusno akumulativna zemljišta A
-C profila
NAZIV:
Potiče od ruske reči
černozjom (crnica, cr
na zemlja)
.Pod tim nazivom ga je
opisao ruski pedolog Dokučajev
.
RASPROSTRANJENOST:
Černozem je u Srbiji pretežno rasprostranjen u Vojvodini
,
zauzima površinu
od oko 1 000 000 ha.
kapilarnih prema nekapilarnim porama je 3:2.Poljski vodni kapacitet 35-40%vol, a
kapacitet za vazduh je 15-20% vol.
Hemijska svojstva:
Najčešće karbonatan od površine, pH u vodi od 7.5 do 8.5, a
sadržaj humusa u Amo horizontu od 4% do 6%.Kapacitet adsorpcije iznosi 30
-50
ekvivalenata milimola H/100g, a među adsorbovanim katjonima dominira kalcijum
i magnezijum
.Dobro obezbeđen azotom i kalijumom.
Proizvodna svojstva černozema
Černozem je zemljište sa optimalnim fizičkim i hemijskim svojstvima, predstavlja
model kome treba težiti pri plairanju meliorativnih mera kod defektnih
zemljišta.Uz primenu odgovarajućih agrotehničkih mera i navodnjavanja, na
černozemu u našim agroekološkim
uslovima, se mogu postići visoki i
stabilni
prinosi, dobrog kvaliteta.
2.
VERTISOL (SMONICA)
RED:
automorfna zemljišta
KLASA:
humusno-akumulativ
na zemljišta
A-C profila
NAZIV:
Smonica je narodni naziv
–
zemljište je crno i lepoljivo ka
o
smola.Intarnacionalni naziv je
vertisol izveden od latinske reči verto
-okrenuti i
solum-
zemljište.
