Klasična liberalna škola
Универзитет у Приштини
Економски факултет
Косовска Митровица
„КЛАСИЧНА ЛИБЕРАЛНА ШКОЛА“
СЕМИНАРСКИ РАД
Студент:
Александра Урошевић 14/16
Чачак, 2016.год.
Универзитет у Приштини
Економски факултет
Косовска Митровица
„КЛАСИЧНА ЛИБЕРАЛНА ШКОЛА“
СЕМИНАРСКИ РАД
Ментор:
Студент:
Доц. др Владимир Костић
Александра Урошевић 14/2016
Чачак,2016.год.

1
1.Увод
Економија је доживела дуги развојни пут, зависно од промена економске
развијености и друштвених односа. Економска мисао започиње учењем античких
филозофа Платона и Аристотела, а настављају је средњовековни сколастици, од којих
је најпознатији био свети Тома Аквински. Општа карактеристика тог периода био је
нормативизам, о чему говоре ставови о трговини, камати, праведној цени итд., што је у
вези са вредностима и циљевима, за разлику од позитивне економије која представља
скуп синтетизованих знања о ономе што постоји у пракси - животу.
Први економски теоретичари били су меркантилисти (од 15. до 18. века), који су
се залагали за позитиван платни биланс земље у међународној трговини, који би се
остваривао уз снажну интервенцију државе. На основу мишљења државног
интервенционизма, меркантилисти су развили теорије економског либерализма у
Француској (физиократи) и Енглеској (класичари). Енглески политички економиста
Адам Смит је започео модерну економију као научну дисциплину преко своје књиге
"Богатство народа".
Поред настојања хеленских писаца и филозофа, а касније и теоретичара у
средњем веку, да анализирају економске појаве и формулишу економске законе, није
дошло до значајнијих аналитичких открића нити до битнијег развоја науке о
економском животу људи. Тек с продором трговачког капитала у све економске односе
и активности, с развојем производних снага и производних односа, с узмицањем
натуралне производње пред налетом робне привреде и побуда за профитом, буди се
радозналост и интересовање код многих писаца, практичара и економских теоретичара.
Процес започиње са појавом тзв. меркантилистичке школе, након које се формирају
физиократска школа и класична енглеска школа. У највеће економске теоретичаре
убраја се Адам Смит, о којем ће подобније бити речено у наставку текста.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti