3
Политика, моћ и власт
1. Увод
Шта је политика, шта моћ, а шта власт? Ово су питања на која се, свакако може
дати одговор али је, по мени, суштина свега, увезаност и међусобна испреплетаност
сва три појма. Укратко наводим дефиниције ових појмова.
Политика
у изворном смислу означава град, насеље, државу, а у садржајном
смислу све што је у вези са друштвом, јавним и политичким пословима.
Власт
је институционална моћ која је заснована на одређеним нормативним
претпоставкама, које имају за собом ауторитет, исказан вољом грађана или вољом
друштвене организације.
Власт је легитимни облик моћи.
Моћ
је способност појединца или групе да остварује своје снове, интересе,
прохтеве, чак иако се други томе противе, што опет са собом повлачи могућу употребу
силе.
5
Политика, моћ и власт
организацијама и појединцима. То је изнова и изнова борба за поседовањем моћи.
Носиоци политике, а самим тим и друштвене моћи су: држава са својим
административноправним апаратом и институцијама ( председник, премијер, влада,
парламент, војска, полиција, судство, затвор), политичке странке и њихова руководства
и лидери, политичке елите и др. У иделном облику све побројане институције требало
би да раде у циљу унапређивања друштва и постизања добробити за сваког појединца
као члана било које друштвене групе, било да је она следбеник или опонент владајуће
друштвене групе, што често, можда пречесто, није тако.
Неретко се политика злоупотребљава у циљу стицања материјалне користи
појединаца блиских владајућим странкама, што нарушава основни циљ политике.
2.1. Настанак и улога политике у друштву
Кроз историју,значење политике се уизворном смислу везује за полис,први
облик људске заједнице у којем су се заједнички послови обављали јавно. Од тада
политика суштински носи обележје јавне делатности. Касније, све до данашњег
времена, политика у себи садржи специфичну дијалектику јавног и приватног. У том
процесу политика је битно добила на значају инструментализујући своју моћ кроз
државу, која је нагло ојачала преузимајући
многобројне друштвене функције. Створене су и
посебне друштвене организације које се баве
политиком-политичке странке, као и
посебни
слојеви људи којима је политичка делатност
професија политичари. Тако је настала политика у
савременом смислу. Политика је постала и предмет
посебне друштвене науке науке о политици, односно
политичке науке, учијем је средишту наука о
држави, као превасходно политичкој организацији.
2
У античком свету политика је, у свом суштинском смислу, представља
остварење одређених идеја у заједници. То су, пре свега, идеје највишег добра, правде
и опште користи. Као што на индивидуалном плану човек тежи да што више усаврши
своје моралне особине, тако на плану живота у заједници он тежи правди и општем
2
Ј. Базић, М. Пешић: (2012)
Социолоија
, Народна библиотека Србије, Лепосавић, стр. 298.
6
Политика, моћ и власт
добру, тј.усавршавању своје заједнице. Овде политика представља аутентичну област
човековог делања а заједница се усавршава само непрекидном активношћу њених
грађана у остваривању правде и опште користи, дакле највишег добра. Суштинска
обележја политике старе Грчке, историјски посматрано, заснива ла су се на економској
и политичкој самодовољности полиса, с једне стране, и на раздвојености јавног и
приватног у заједници као целини, с друге.
Средњи век је анулирао смисао који је политици давала Антика. Уместо
разликовања јавног и приватног, истиче се разлика световног и духовног, при чему се
не говори о различитим сферама друштвеног живота, већ је световно подређено
духовном, живот религији, а држава цркви. Световни живот и световна власт
представљали су комплекс различитих владавинакраљевске, земљопоседничке,
владавине градског већа и власника корпорације (цехови и гилде) које су међусобно
биле у вазалским односима. За Тому Аквинског старешина домаћинства је узор за
поглавара краљевства, само што је његова моћ мање савршена од краљевске. У
домаћинству, земљопоседу или краљевству влада се на исти начинбеспоговорно и
силом. Политика овде није више јавна ствар, јер подручје политичког функционише по
моделу приватног.
Почетак раздвајања привредно-социјалног и политичког живота означио је
прелаз из средњег у Нови век. У њему политика добија идентитет и постаје делатност
нове друштвене организациједржаве. Настанком грађанског друштва, као посебне
сфере живота, долази уједно и до поступног ослобођења производно-прометне
делатности од уских сталешких стега феудалног поретка, која се концентрише
нарочито у градовима. Политика Новог века била је у потпуности саображена
променама у друштвеноекономској и политичкој структури. Она је представљала
делатност владања државом и посредством државе.Такво разумевање политике
најбоље су изразили мислиоци апсолутне државе XVI и XVII века Макијавели и Хобс,
као и први мислилац државног суверенитета, Боден.
Модерно схватање политике није везано само задржаву као организацију власти
и средство владања, већ се односи и на све облике и садржаје утицаја на државу-
ограничавање државне власти. Овај процес одвијао се у активностима и борбама
грађанског друштва против апсолутне државе и свих облика апсолутизма, а у
томпроцесу политика је задобијала свој нови лик. Потреба за ограничавањем моћи
државе настала је упоредо са јачањем грађанског друштва.
Политика постаје
